Titan. Najveličanstveniji od mnogih Saturnovih meseci. I najperspektivniji za život. Ima prelep pogled i tečna jezera na površini. Jedini problem je što ta jezera nisu napunjena vodom. Napunjeni su tečnim metanom. Vaša misija je da uronite u jednu od njih od 5 sekundi. Jeste li spremni za izazov?
Prolazne lunarne pojave (engl. Transient Lunar Pheomena - TLP)
Jedne majske noći, tačnije 4. maja 1783. ser Viljam Heršel, engleski astronom koga neki smatraju najvećim osmatračem neba svih vremena, primetio je nad kraterom Aristarh nekakvu svetlu, crvenkastu pegu, veličine osrednje zvezde. Krater je bio obavijen mrakom pošto je na tom delu Meseca vladala noć i ova pega se lepo videla. Četiri godine kasnije, 19. i 20. aprila 1787, na istom mestu Heršel je ponovo ugledao svetlucanje.
Odjednom sam čula veliki prasak i trenutno me je usisala nekakva ogromna cev pod velikm pritiskom, da bi me izbacila u otvoreni kosmos, zajedno sa kontejnerom u kome sam bila uspavana.
Krajem avgusta smo javili da Saturnu ulazi u opoziciju u članku: Vodič za posmatranje Saturna u opoziciji. Evo i nastavka tog članka u kome govorimo šta na Saturnu (i okolini) možemo videti.
Krajem 19. veka, u sazvežđu Auriga, Džon Martin Šeberl je otkrio predivnu maglinu IC 405- Šebrel (John Martin Schaeberle 1853 —1924) je bio američki astronom iz kraljevine Virtemberga. Istu maglinu su, nezavisno jedan od drugog (u ono davno vreme nije bilo interneta pa je tako nešto bilo ne samo moguće, nego česta pojava da nešto otkrijete, pa tek nakon nekoliko meseci saznate da je to već negde ubeležio neko drugi) dakle otkrili su i Maks Volf i Eugen fon Gothard.
Zahvaljujući podacima sa Svemirske opservatorije Gaja (Global Astrometric Interferometer for Astrophysics) Evropske svemirske agencije, astronomi su pronašli dokaze o snažnom sudaru mladog Mlečnog puta i male galaksije interesantnog imena: Kobasica. Taj događaj seže u davna kosmička vremena, četiri ili nešto više milijardi godina od početka, tj. pre 8 do deset milijardi godina.
Nije potrebno posebno objašnjavati zašto u postupku zaključivanja treba da se uzmu u obzir svi argumenti, a ne samo oni koji podržavaju teoriju. Niko ne spori da odbacivanje “nepoželjnih” dokaza ne vodi ispravnom zaključku, pa se i pored toga ovo pravilo veoma često krši, posebno od strane pristalica verovanja u neidentifikovane leteće objekte i u paranormalne pojave.
NASA-in Svemirski teleskop James Webb je počeo istraživati jednu od najčuvenijih supernova - SN 1987A - otkrivenu u veljači 1987. g. Na udaljenosti od 168 tisuća svjetlosnih godina od nas i smještena u galaktici Veliki Magellanov Oblak, SN 1987A je već skoro 40 godina predmetom intenzivnih promatranja u valnim duljinama od gamazraka do radiovalova. Nove opservacije provedene Webbovom NIRCam-om nam sada omogućuju da bolje razumijemo kako se supernova razvija tijekom vremena i kako oblikuje ono što ostavlja za sobom.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
