Totalno pomračenje Sunca na Zemlji posmatrano iz kosmosa izvor je dragocenih slika. Senka Meseca koja prelazi preko osvetljenog diska naše planete uvek je spektakularan prizor. Ali obrati pažnju na sledeću sliku, koja prikazuje nešto što samo zamišljamo u mašti:
Koliko može da košta izgradnju 'jednostavnog' raketnog servisnog tornja? Pa, ako govorimo o Nasinoj budućoj raketi 'SLS', cena može da dostigne i milijardu dolara. Kako ti se čini cifra? Nema šale – istina je. Kako smo došli dovde? Indusi su poslali sondu na Mars za samo $70 miliona. Da vidimo. 'SLS' će koristiti, poput 'Saturna V', servisni toranj za transfer goriva i gasova, podataka i električne energije, koji će putovati zajedno s mobilnom platformom (crawler transporter) koja prevozi raketu do lansirne rampe 39B Kenedijevog centra (KSC). Šatlovi nisu koristili pokretne toranjeve već fiksnu kulu koja se nalazila na rampi, stoga je bilo potrebno izgraditi ovaj toranj od nule, nazvan ML (Mobile Launcher). Zapravo, ne baš od nule, budući da ML za 'SLS' potiče od tornja izgrađenog za otkazanu raketu 'Ares I'programa 'Constellation'.
Kosmička agencija JAXA i astrofizički institut ISAS nastavljaju da furaju skroman ali jako zanimljiv program japanskih planetnih sondi. Osim 'Hayabuse 2', koja je trenutno u jednoj od faza prikupljanja uzoraka sa asteroida Ryugu, JAXA planira da lansira lunarnu sondu 'SLIM', misiju za uzimanje uzoraka sa Fobosa 'MMX'i, kasnije, solarno jedro koje bi trebalo da donese uzorke sa Trojanaca sa Jupiterove orbite tokom sledećih nekoliko godina. Tim projektima moramo da dodamo planove za istraživanja Marsa, kao što je rover'MELOS',iako nažalost svi oni nastavljaju da nagomilavaju kašnjenje za kašnjenjem. Međutim, predlog koji je uveliko ostao neprimiećen je 'DESTINY PLUS'(ili 'DESTINY+'), jonska propulziona sonda koja je deo programa malih i jeftinih misija koje bi mogle da se lansiraju novom japanskom raketom 'Ipsilon'.
Generalno, NASA ima tri klase misija, koje se razlikuju u lovi koju su glavešine spremne da odvoje za svaku od njih. Srednja od njih košta oko milijardu, i do sada su lansirane tri sonde ove klase: 'New Horizons', 'Juno' i 'OSIRIS-REx'. Trebalo je odabrati sledeću misiju, ali kako? Šta bi ti odabrao da si ministar Branislav Nedimović? Šta je NASA uradila? Čitaj dalje pa ćeš videti...
Tužno je da danas svi učestvuju u trci za ponovno osvajanje Meseca, a da nema ni korova od Rusa. Kako je do toga došlo je duga i zamršena priča, ali logičan rezultat realnih faktora. Pošto ih niko danas ne pominje – iako su prvi sleteli na Mesec – a nedavno sam pisao o istoriji osvajanja Meseca i slanju ljudi na njegovu površinu, rešio sam da malo osvežim sećanje na te godine kada je Mesec bio Sovjetima bliži nego ikad....
Postoji jedan sveprisutni element u svim hronikama 'Apollo' misije, ne računajući astronaute i kosmičke brodove, a to je Kontrola misije. Ili, poznatija jednostavno kao 'Hjuston'. Slika kontrolora koji koncentrisano zure u monitore svojih konzola postala je ikona 'Apollo' programa, možda čak i veći simbol od fotografija astronauta koji hodaju po lunarnoj površini. Od tada, ne postoji film o kosmosu koji ne uključuje 'kontrolu misije' sa direktorom leta koji izdaje naredbe levo i desno. Ali šta je zapravo bila Kontrola misije 'Apolla'?
Tetoviranje sigurno nije nešto što biste odmah povezali sa astronomijom. Tetovaže se najčešće poistovjećuju sa devijantnim ponašanjem, marginaliziranim skupinama ili primitivnim narodima pa su zbog toga u našim krajevima često nepoželjne. No tetoviranje se od grubog bodenja iglom u pomorskim gradovima, vojsci ili zatvorima razvilo u pravu umjetnost i potpuno je nepravedno i bezrazložno tetovirane ljude stavljati u negativan kontekst.
Kvadkopter dron će izvesti više desetina letova širom Saturnovog najvećeg satelita proučavajući hemiju i tragajući za znacima prošlog i sadašnjeg života.