Odavno nisam pisao niojednoj raketi. Nije da ih nema, nego me jednostavno ne inspirišu. Međutim, ima jedna koja se nalazi u samom svetskom vrhu, na kojem se, kao i svi šampioni, šepuri, izgleda, usamljena. Za razliku od ostalih raketa kojima se normalni ljudi dive, ove se – boje! I to mnogo i sa razlogom. Koga interesuje ko je to i šta je, neka čita dalje. Radi se o nuklearnom oružju.
Write comment (7 Comments)
Sve je započeo Neđo koji je povodom članka Zašto se Zemlja okreće? Postavio ovo pitanje:
Opširnije: Da li će gravitacija zvezde zarotirati planetu?
Write comment (3 Comments) 
Teorija zavere je, kaže Vikipedija, objašnjenje nekog događaja ili situacije uključivanjem zavere zlih i moćnih aktera, često sa političkom motivacijom, iako su druga objašnjenja verovatnija. Iz nekog razloga ima ljudi koji veruju baš takvim nepotkrepljenim objašnjenjima mada su ona ponekad vrlo čudna, pa čak i besmislena. Jedna od takvih tvrdi da su bivši predsednik SAD Bil Klinton i njegova žena Hilari ubili preko pedeset svojih saradnika. Druga opet tvrdi da će snage Ujedinjenih nacija doći crnim helikopterima te će SAD staviti pod kontrolu Ujedinjenih nacija. A tu su i poznate teorije o ravnoj Zemlji i lažiranju sletanja čoveka na Mesec i tako dalje. Na kraju ovog teksta prilažemo spisak brojnih teorija zavere iz Vikipedije.
Opširnije: Priručnik o teorijama zavere
Write comment (3 Comments) 
MARS
Mars je ovih dana u opoziciji i sezona posmatranja i fotografisanja susedne planete je u jeku.
Opširnije: Mars - Miloš Stanković
Write comment (0 Comments) 
MARS
Mars je ovih dana u opoziciji i idealan je za posmatranje i slikanje. U ovakvim prilikama (a koje se dešavaju svakih 26 meseci) proteklih vekova veliki astronomi Đovani Skjapareli i Persival Lovel su netremice posmatrali Mars i otkrivali kanale i znake života na njemu. Tako se bar Lovelu činilo.
Na Grnjinim fotografijama lepo se vidi krupan reljef Marsa, a i južna polarna kapa. Ona je smrznuti suvi led, ali se proteklih vekova verovalo da je to vodeni led i da Marsovci odatle dugim kanalima sprovode vodu u žarke ekvatorijalne predele.
Opširnije: Ponovo Mars - Jaroslav Grnja
Write comment (2 Comments) 
Povodom članka 'Voyageri' po stoti put naš čitalac #1 Nikola 08.10.2020. je postavio sledeće pitanje:
Opširnije: Koliko je prošlo od lansiranja gledajući sa Voyagera?
Write comment (2 Comments) 
Ako se potvrdi da je zaista detektovana planeta u drugoj galaksiji, a za sad su dokazi za to dosta uverljivi, biće to značajno otkriće, ali više zbog umešnosti tima koji je na njemu radio nego zbog samog dokaza da takve planete postoje. Jer, logično je da postoje bar u galaksijama poput naše, dakle u spiralnim galaksijama koje imaju materijala za stvaranje takvih tela. I u našoj galaksiji dugo se očekivala potvrda postojanja vansolarnih planeta, ali je tehnologija tek krajem prošlog veka omogućila da se one i otkriju. Prva takva zapažena je 1992. godine, da bi u današnje vreme njihov broj narastao na više hiljada.
Opširnije: Otkrivena prva planeta u drugoj galaksiji?
Write comment (5 Comments) 
Vedro nebo očišćeno laganom burom (8. oktobar 2020.), povoljno za traženje slabe kratkoperiodične komete. S obzirom da se po efemeridama kometa nalazila veoma nisko na jugozapadnom nebu u sazviježđu Zmijonoše oko 10° istočno od Antaresa i da je slabijeg sjaja, potražena je teleskopom Celestron Nexstar 8SE (203/2030 mm).
Opširnije: Kometa 88P/Howell i planetarna tura
Write comment (0 Comments) 
Postojao je svemir pre Velikog praska, a dokazi za njegovo postojanje i dalje se mogu videti u crnim rupama, rekao je niko drugi do Rodžer Penrouz, ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za fiziku . Ovu izjavu je dao posle uručenja Nobelove nagrade.
Opširnije: Svemir koji je postojao pre Velikog praska
Write comment (0 Comments) 
VRT FIZIKE: Plodovi Černobilja
U Republici Srbiji je zakonom zabranjena izgradnja nukelarnih elektrana, ali je naša zemlja okružena brojnim reaktorima u susedstvu. „Nuklearna energija ima padove koji su inicirani raznim akcidentima. Kada pogledamo duži vremenski period, njih ima zaista malo ali su oni tako intenzivni da stvaraju radiofobiju“, kaže dr Vladimir Udovičić iz Instituta za fiziku u Beogradu u trinaestoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“.
Opširnije: VRT FIZIKE: Plodovi Černobilja
Write comment (0 Comments)| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
