Postoje pouzdani dokazi da je većina materije u našem univerzumu tamna i da je ne može opisati Standardni model fizike čestica. Postojanja tamne materije je neupitno jer potiče iz astrofizičkih i kosmoloških posmatranja izvršenih u različitim razmerama i epohama našeg univerzumu. Na primer, pozadinsko mikrotalasno zračenje ili rotacije galaksije uključuje veoma različitu fiziku i periode u evoluciji našeg univerzuma, ali oboje zahteva da se oko 75% sadržaja materije univerzuma sastoji od hladne, nebarionskebarionske, tamne materije.
Nastavak razgovora sa prof. Gajićem: kome pripada astrobiologija, fizici ili biologiji, zašto su popularne teorije zavere, naslućuje li se kraj ljudske civilizacije...
Dragan Gajić,
redovan profesor na Departmanu za fiziku Prirodno matematičkog fakulteta u Nišu, astrofizičar, astrobiolog, predsednik AD "Alfa"...
Zemljina površina se sastoji od džinovskih tektonski ploča koje su neprestano u pokretu. Brzina kojom se kreću ploče je ona brzina kojom rastu naši nokti. Na linijama dodira ploča, ploče guraju jednu drugu, podvlače se jedna pod drugu stvarajući nove planine i preobilikujući lice sveta. Ploče leže na usijanoj, rastopljenoj magmi.
Zašto se opredelio za fiziku, a ne recimo za glumu ili medicinu, zašto za astrofiziku, šta mu se dopada na Letenki, kako to da se astrobiologijom bave više fizičari nego biolozi, kuda ide naša civilizacija i naslućuje li se njen kraj, otkud tolike teorije zavara – o svemu tome govori profesor doktor Dragan Gajić sa niškog PMF.
Dragan Gajić,
redovan profesor na Departmanu za fiziku Prirodno matematičkog fakulteta u Nišu, astrofizičar, astrobiolog, predsednik AD "Alfa"...
Kada pogledamo u noćno nebo, šta vidimo? Zvezde, Mesec, po neku planetu ali najveći deo je potpuno mračan. Ako se zamislimo, ne bi trebalo da je tako. U našoj galaksiji ima oko 200 do 400 milijardi zvezda, a u vidljivom svemiru 200 milijardi galaksija. Zar ne bi trebalo da noćno nebo ne bude mračno.
Sunrise from other planets and moons (Our Solar System)
Kako izgleda izlazak Sunca posmatran sa planeta Sunčevog sistema. Pošto na gasnim planetama nema čvrstog tla sa kojeg bi se izlazak Sunca mogao posmatrati, autor ovog filma je u tim slučajevima koristio neki od satelita odnosne planete.
Pogledajte razornu snagu veštačkih ali i prirodnih eksplozija. Već i najmanja i najslabija ovde pomenuta je strahovita, a ona je sasvim zanemarljiva prema zbilja snažnim koje su se dešavale tokom istorije Zemlje, još su benignije prema onima koje se dešavaju u svemiru.
What did NASA's Opportunity rover discover on Mars? Episode 4
- Gotovo neverovatno, ovaj rover je na Marsu preživeo čitavih 14 godina u surovim uslovima i pružio nam obilje podataka o svetu na susednoj planeti. Šta je rover otkrio na Marsu i kako se njegova misija okočnala?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
