Posmatranje pomračenja Sunca, 15. februar 1961, Hvarska tvrđava. Rad akademskog slikara Petra Kubičele. U prvom plani desno je astronom Aleksandar Kubičela.
Poznata je priča o osnivanju Astronomske opservatorije na Zvezdari i o pionirskim teorijskim radovima Milutina Milankovića. Ali kada su kod nas počela astrofizička istraživanja? Danas (15. februara) je jedna godišnjica tog početka!
Po prvi put astrofizičari su upotrebili veštačku inteligenciju (VI) za stvaranje složene 3D simulacija univerzuma. Rezultati se dobijaju brzo i tačno iako autori nisu sasvim sigurni kako sve to funkcioniše.
Od čega se sastoji unutrašnjost neutronske zvezde? 'Pa, to je apsurdno pitanje' – mogli bismo da pomislimo – 'od čega bi se sastojala ako ne od neutrona?' Nije, međutim, tako jednostavno. Odgovor na ovo pitanje otvara vrata novom carstvu fizike čestica i boljem razumevanju evolucije zvezda pa, prema tome, čitavog kosmosa. Sada ćemo, zahvaljujući novom Nasinom rentgenskom teleskopu koji je lansiran pre koju godinu teretnim brodom 'Dragon CRS-11', biti bliže rešavanju ove zagonetke. Naziv instrumenta: NICER (Neutron star Interior Composition Explorer).
Da li je naš Sunčev sistem retkost? Do pre samo nekoliko decenija verovali smo da naš slučaj predstavlja standard, da smo samo jedni od mnogih. Kameni svetovi u blizini zvezde i gasoviti divovi sa ledenim satelitima na udaljenim orbitama; potpuno logičan obrazac. Koji bi drugi raspored mogao da ima planetarni sistem? No 1995. počeli smo da otkrivamo nove svetove oko drugih zvezda i ubrzo smo shvatili da su, kao što se često događa u istoriji nauke, stvari složenije nego što bi se očekivalo na prvi pogled. Većina otkrivenih egzoplaneta bili su 'vreli Jupiteri', odn. gasoviti divovi koji kruže oko svojih zvezda na zapanjujuće maloj udaljenosti. Toliko malo da se neko vrijeme mislilo da je njegovo postojanje nemoguće. Čak su im i godine bile zbunjujuće kratke: prvootkrivenoj je trajala – samo 4 dana!
Neki dan prilikom obilaska brda Crkvina - brdo je s istočne strane iznad Trebinja, vrh 400 m.n. v. na kojem se nalazi kompleks Hercegovačke Gračanice; sjetih se mojih ideja prije 10-ak godina o tri različita projekta astronomske opservatorije.
Maglina Rak (Crab) je jedan od najpoznatijih objekata na noćnom nebu. U poznatom Messierovom katalogu upravo ona nosi oznaku M1. To su ostaci supernove koja je eksplodirala pre skoro 1000 godina i bila je vidljiva golim okom i po danu. Njeni ostaci su od tada zapanjujući i za profesionalce i za astronome amatere. O magili Rak smo detaljnije pisali ovde i ovde.
Istraživačka stanica Petnica i Color Media Communications u saradnji sa UNICEF organizovali su međunarodnu konferenciju o novim modelima obrazovanja u uslovima pandemije pod nazivom EDUCATION 4.0. Neki od zaključaka Konferencije su da treba da budemo nacija koja uči, a da obrazovanje treba kao komplementarno da sadrži online segment rada i nastavu u školama. Važno je da sistem bude elastičan, ne samo da bi se privikavao na ovako ekstremne okolnosti, već i da bi pratio brzinu promena u 21. veku.
Kako prenosi TASS (ruska novinska agencija), Ruska državna svemirska korporacija Roskosmos pregovara sa Kinom i drugim međunarodnim partnerima o stvaranju zajedničke baze na Mesecu, rekao je direktor Roskosmosa Dmitrij Rogozin na svom kanalu Telegram.
- Kineska svemirska agencija CNSA je objavila neverovatan video snimak gde možemo videti ulazak sonde Tianwen 1 u orbitu oko Marsa. 10-tog februara 2021 godine, sonda je uspešno izvršila paljenje motora za ulazak u orbitu i na snimku čak možemo videti vibracije koje su izazvali motori sonde! Tianwen 1 misija je prvi pokušaj Kine da pošalje misiju na Mars i u planu je ispuštanje sletača i rover na njegovu površinu tokom maja 2021 godine. Nadamo se da će ova misija biti uspešna i dugovečna!
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
