Astronomski sumrak je bio poprilično obećavajući te večeri u nedelju 16. maja. Mladi Mesec je bio u zalasku a na zvezdanom nebu su se jasno prikazala prolećna sazvežđa sa zvezdama sve do zvezda 5. magnitude iz mog dvorišta u predgrađu Zrenjanina.
Opširnije: Kometa C/2020 T2 (Palomar)
Write comment (0 Comments) 
Ajfelov toranj je svojevrsno inženjersko čudo. Visok je 324 metra i najviša je građevina u Parizu i druga u Francuskoj, a njena najviša terasa je najviša u EU. Tokom gradnje, toranj je prestigao Vašingtonov spomenik i tako postao najviša građevina na svetu i to je ostala preko 40 godina, sve dok je nije pretekao 'Chryslerov' soliter u Njujorku. Zbog temperaturnih razloga, toranj može da 'poraste' za 18 cm. Toranj je sa liftovima, antenama i radnjama težak preko 10.000 tona, ali kada bi se gvožđe istopilo i sipalo na površinu između nogara kule (125×125 m) izlila bi se ploča debela samo 6,5 cm! Danas malo ko zna da je u birou francuskog konstruktora Aleksandra Gistava Ajfela (1832–1923) najverovatnije projektovano i nekoliko važnih građevina na Balkanu: brodska prevodnica Šlajza u Bečeju, veliki gvozdeni most u Zrenjaninu i Skenderija most na Miljacki u Sarajevu.
Write comment (4 Comments)
Mesec
Sinoc sam uslikao Mesec bez teleskopa, samo Canon SX 540 ( 50 x opticki zoom )
Dragan Miladinović
.
Opširnije: Sinoć sam uslikao Mesec bez teleskopa
Write comment (0 Comments) 
Upravni odbor Istraživačke stanice Petnica na svojoj redovnoj sednici doneo odluku da za novog direktora ove prestižne evropske institucije za dodatno naučno obrazovanje mladih imenuje Nikolu Božića, dosadašnjeg programskog direktora.
Opširnije: Petnica: Nikola Božić novi direktor
Write comment (1 Comment) 
Zajedno sa austrijskim vizionarom Maxom Velierom, ovaj nemački tajkun je započeo prvi raketni program na svetu. Upoznajmo se malo s njim
Opširnije: Sto godina pre Elona Muska bio je Fritz von Opel
Write comment (2 Comments) 
Nikad nam nije bilo bolje. Nikad bogatstvo nije bilo raspoređeno na toliki broj zemalja, nikad toliko ljudi nije odlučivalo o svojoj i tuđoj sudbini kao danas. I nikad nije bilo tolike međunarodne zaštite kao danas.
Opširnije: Zašto smo tako uspešni? (deset godina kasnije)
Write comment (2 Comments) 
Mokra krpa u svemiru
Kanadski astronaut Chris Hadfield pokazao je što se dogodi kada mokru krpu pokušate iscijediti u bestežinskom stanju.
Prevedeno!
Opširnije: Mokra krpa u svemiru
Write comment (0 Comments) 
Danas je Merkur stigao u najveću, istočnu elongaciju, a to znači da je maksimalno udaljen od Sunca, razume se, posmatrano sa Zemlje. Zato što je blizu Suncu Merkur je težak za posmatranje jer se najčešće kupa u Sučevim zracima pa ga ne vidimo. Ali u pojedinim periodima kakav je ovaj o kome pričamo Merkur se dovoljno udalji od Sunca pa tada nastupa period kada ovu malu planetu možemo da vidimo.
Opširnije: Vreme je za Merkur - maj 2021
Write comment (0 Comments) 
Neka velika otkrića i pronalasci koji su promenili istoriju čovečanstva II Šta o toj knjizi kaže Jelena Milutinović.
Opširnije: Velika otkrića II - šta o knjizi D. Dragovića kaže Jelena Milutinović
Write comment (1 Comment) 
U narednih nekoliko godina, mnoštvo kosmičkih sondi istraživaće južni Mesečev pol. NASA čak želi da prva misija s posadom 'Artemisovog' programa sleti u antarktička područja Meseca kako bi, dugoročno, uspostavila bazu na tom području. Ali zašto baš ovo područje, a ne neko drugo? Zbog rezervi leda koji su pohranjeni u Msečevom regolitu. Sad, o koliko leda govorimo? Količina tih isparljivih rezervi ključna je za procenu veličine buduće lunarne ekonomije. Količinu leda je teško proceniti jer, suprotno onome što mnogi veruju, zaleđene naslage ne tvore netaknute glečere na dnu kratera koji su u trajnoj sencii, već je to led pomešan s regolitom i, u mnogo slučajeva, smešten na određenoj dubini. No, da pređemo na stvar: trenutni modeli procenjuju da je količina leda na Mesecu oko 1 milijarde tona.
Opširnije: Koliko ima leda na Mesecu?
Write comment (1 Comment)| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
