sećenja na stari članak 16. mart 2022:

Retrospektiva zrenjaninske grupe  

Na vremenskoj liniji Mesijeovog maratona koja se proteže od 2000. godine do danas određenu ulogu ili mesto, u pedagoškom smislu imale su i grupe zrenjaninskih đaka i nastavnika fizike. Đaci i nastavnici osnovnih škola Zrenjanina učestvuju na Mm od njegovog početka, kao takmičari ili posmatrači. Sa ove vremenske distance bolje se vidi značaj onoga u čemu se učestvovalo i ono što je urađeno. Mnogo se videlo, naučilo, napredovalo u znanju i u posmatračkoj tehnologiji. Na početku smo imali teleskope malih tubusa a od maratona do maratona oni su se povećavali. Sada su to teleskopi sa pristojnim optičkim moćima a sve prisutnija je i primena IKT. Upoznavali smo se međusobno, razmenjivali ideje, znanje, iskustva.

U susretima sa tadašnjim đacima, sada već odraslim ljudima rado se započne tema o ovim aktivnostima kao o dragim uspomenama koje se  pamte.

Mesijeov maraton, Letenka 2000

Na ovom maratonu, koji se smatra Prvim Mm je učestvovalo 25 učenika zrenjaninskih osnovnih škola: „Vuk Karadžić“, „Žarko Zrenjanin“,„dr Jovan Cvijić” i  „J.J.Zmaj”. Bio je to visoko „podignut plafon“ kako za đake tako i za nastavnike. Ali kako bi to znali da nismo pokušali da ga dohvatimo. Svakim kasnijim dolaskom na Mm plafon je bio sve niži. Znanje koje je ovde potrebno ne može brzo da se usvoji, naročito učenicima koji u osnovnoj školi imaju malo dodira sa njim. Ko se uputi na astroamaterske pute potrebne su mu godine rada i učenja. Astronomiji je od Galilejevog otkrića teleskopa,1609. trebalo par stotina godina da se razvije kao ozbiljna nauka.

Mesijeov maraton, Letenka 2006

Učestvovali su učenici OŠ „Vuk Karadžić” i „Sonja Marinković”. Nakon održanog Mm na učenike je posebno delovao prijem u Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj Izvršnog veća AP Vojvodine, kod tadašnjeg sekretara prof dr Dragoslava Petrovića.

Mesijeov maraton, Letenka 2008

Francuski astronom Šarl Mesije je u 18. veku sačinio katalog maglina, galaksija i zvezdanih jata. Katalog sadrži 110 objekata dubokog neba koji su tada mogli da se vide ili slobodnim okom ili teleskopima. U svetu se na mnogim mestima održava takmičenje astronoma u traženju Mesijeovih objekata, pod nazivom Mesijeov mataron. Učesnici maratona treba da u toku jedne noći pronađu što više Mesijeovih objekata. Kod nas se ovo takmičenje održava na Letenci na Fruškoj Gori, u organizaciji Astronomskog magazina i časopisa Astronomija. 

Na ovom Mm je učestvovalo 9 učenika OŠ „Vuk Karadžić i OŠ „Sonja Marinković“.

Mesijeov maraton, Letenka 2010

Šarl Mesije je prvu kometu posmatrao sa 14 godina. Kasnije je postao pasionirani lovac na komete. U lovu na zvezde repatice nailazio je na magličaste kometolike objekte koji nisu menjali svoj položaj u odnosu na okolne zvezde, kao što to čine komete. Od tih objekata napravio je prvi astronomski katalog pod nazivom Mesijeov katalog. Kasnije se saznalo da su to galaksije, magline i zvezdana jata.

Ako ne postoje uslovi za posmatranje na Letenci uvek su spremni predavači sa nekom aktuelnom temom iz astronomije ili astrofizike. Kad ponestane tema tu su astronomske priče.

Na ovom Mm je učestvovalo 8 učenika OŠ „Vuk Karadžić i OŠ „Sonja Marinković“.

Mesijeov maraton, Andrevlje  2015

Pupin na Mesijeovom maratonu

Da je Mesijeov maraton postojao u Pupinovo vreme on bi sigurno bio jedan od učesnika. Učenici OŠ “Vuk Karadžić “  su multimedijalno predstavili njegov lik i delo čitajući odlomke iz njegovog autobiografskog dela Sa pašnjaka do naučenjaka i tako upriličili druženje sa velikim naučnikom.

Šarl Mesije, francuski astronom je živeo od 1730 do 1817. Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. u Idvoru, u Banatu.

Maraton je posetilo 25 učenika OŠ „Vuk Karadžić“, „Sonja Marinković“, „dr Jovan Cvijić“ i „Petar Petrović Njegoš“.

Mesijeov maraton, Andrevlje 2016

Miroslav, Milica, Jovana, Bojan, Milan, Bogdan, učenici  OŠ „Vuk Karadžić” i „Sonja Marinković” i Miša Bracić, nastavnik fizike su osmislili  intervju sa astronomima, učesnicima i gostima Mesijeovog maratona 2016: dr Tiborom Hegedišem (Mađarska), Miroslavom Grnjom (Slovačka), Juretom Stareom (Slovenija), Muhamedom Muminovićem (BiH) i Radanom Mitrovićem (Makedonija).

Jovana Turinski i Bojan Momirski, intervjuisali su Muhameda Muminovića, barda jugoslovenske astronomije i utemeljitelja amaterske astronomije u Jugoslaviji.
Na Bojanovo pitanje: Želite li nešto da dodate na kraju, što vas nismo pitali? Muhamed je odgovorio:

Ispričaću vam jednu priču, koja je zanimljiva. Ja sam jedan od rijetkih koji je pričao sa astronautom Oldrinom, koji se spustio na Mesec sa Apolom 11, što verovatno znate. Dakle, kad su se oni vratili  sa Meseca posetili su Jugoslaviju. U to doba bio je živ tadašnji presednik Tito, a mene su pozvali jer sam bio prvak Jugoslavije u astronomiji. Tad su se organizovala ozbiljna takmičenja. Postojao je jedan pokret koji se zvao pokret Nauka mladima, šteta što ga danas nema, koji je propagirao nauku iz fizike, hemije, astronomije, biologije, posle su uveli čak i ekologiju. Ta se organizacija ugasila pre nekih 20 godina. Ja sam sa Oldrinom razgovarao dva minuta. Zanimalo me je da li se, pošto se tako u literaturi govorilo, s obzirom da na Mesecu nema atmosfere, u isto vreme mogu vidjeti i Sunce i zvijezde, što na Zemlji ne možemo, zbog svetla u atmosferi. Međutim, on je rekao da to nije istina. To je kao da ste na noćnoj utakmici, pa imate reflektore i zbog njih ne vidite, ali kada odete u sjenu letilice ili nekog većeg kamena, onda se vidi. To je meni bila još jedna interesantna stvar.

 Sa Grnja Miroslavom, astronomom iz Slovačke, razgovarali su Milan Marinkov i Bogdan Markov.

Na Milanovo pitanje: Šta preporučujete mladim astronomima, početnicima? Miroslav je odgovorio:

Da se ne plaše astronomije. Ako nemaju teleskop, da čitaju. Sada je vreme interneta. Na njemu se mogu naći razne stvari, fotografije. U naše vreme toga nije bilo. Sada su mogućnosti jako velike. Ne treba očekivati da ćeš odmah videti sve kao na fotografijama. Treba se samo polako upoznavati sa nebom, sa Mesecom, posmatrati zvezde, magline. Biti postupan i uporan.

 

Razgovor sa Stare Jurijem su vodili  Milica Eleković, učenica VI razreda i Miroslav Ružin učenik VIII razreda.

Jurij Stare je na Mesijeovom maratonu 2016 predstavio svoje putovanje u Indoneziju, gde je 9. marta 2016. posmatrao i snimao totalno pomračenje Sunca. Jurij ima vlastitu astro- opservatoriju i kvalitetnu opremu koja mu omogućava da se uspešno bavi astrofotografijom.  

Prvo posmatranje totalnog pomračenja Sunca Jurij je radio 1999. u Mađarskoj, drugo u Turskoj 2006, treće u Kini 2009. i poslednje u SAD 2017.

Intervju sa dr Tiborom Hegedišem, gostom iz Mađarske su vodili  Milica Eleković i Miroslav Ružin. Razgovor je vođen na engleskom jeziku. Nakon razgovora učenici su uradili transkripciju razgovora sa audio na tekst formu i uradili prevod sa engleskog na srpski jezik.

Poruka mladim astronomima dr Tibora Hegediša: Budite entuzijasti, gledajte nebo, pokušajte da razumete pokrete i dešavanja iznad vas. Ako vidite nešto što ne razumete, pokušajte da razumete, nađite odgovor u biblioteci, na internetu. Ako nađete nova pitanja, ne bojte se, pokušajte da objasnite ta pitanja i ako vidite ograničenja, pokušajte da budete bolji i pametniji. Učite! Moram reći da su matematika i fizika predivne nauke, ključ za razumevanje prirode i zvezda je u matematici i fizici.

Intervju sa Radanom Mitrovićem – Astronomom amaterom iz Skoplja, članom Skopskog astronomskog društva.

Radanova poruka mladima: Poručio bih mladima, da više vole i poštuju prirodne nauke i nauku uopšte, a manje religije i rijalitija. Nije bitno da li ćete se zainteresovati za astronomiju ili neku drugu oblast u nauci, važno je da razvijate kritičko mišljenje i da preispitujete okolinu oko sebe na realnim osnovama a ne na dogmi, slavi ili kvazi slavi. Živite za budućnost a ne od prošlosti.

Mesijeov maraton, Letenka 2017

Posetu Mesijeovom maratonu Letenka 2017 učenici Miloš Ružin i Bogdan Markov i njihov nastavnik fizike Nemanja Micić su iskoristili da obave intervju sa dr Dušanom Mrđom, Milošem Gagićem i Markom Savićem.

Intervju sa dr Mrđa Dušanom, profesorom na Prirodno – matematičkom fakultetu u Novom Sadu.  

Dušanova poruka mladima: Poruka bi bila da trebaju slediti svoje osećaje i želje prema onome što ih interesuje. Bio bih srećan kada bi to bila astronomija ili fizika. No, bio bih srećan i ukoliko bi astronomija bila neki okidač da se ljudi bave prirodnim naukama u budućnosti. Poruka bi bila da mladi budu vredni i marljivi i da se ta upornost nekako isplati i da zajednička interesovanja uspevaju nekako da se međusobno povežu. Mislim da je astronomija najbolje vezivno tkivo među ljudima

Intervju sa Milošem Gagićem

U intervjuu Miloš između ostalog kaže i ovo: Amaterska astronomija ima neverovatnu svrhu da natera ljude da se bave naukom. Ja ne poznajem dečaka ili devojčicu sa kojima sam pričao, a da ih ne zanima Kosmos. To može biti veliki motiv da se dete bavi ma kojom prirodnom naukom. Kada posmatramo Svemir, govorimo o životu našeg Sunčevog sistema, biologiji, hemiji, čak i filozofiji, smislu života. Gledajući u nebo, možemo razmišljati o svim naukama i steći neko iskustvo i put kako se dolazi do nekih naučnih otkrića. Ja sam bio fasciniran kada su u Petnici snimali Jupiterove mesece, jer deca tamo na osnovu promene njihovih položaja mere brzinu svetlosti. Možemo se kritički osvrtati na sve što se dešava u životu. Po mom mišljenju, astronomija je jedna sveukupna disciplina koja povezuje sve nauke.

Razgovarano je i sa Markom Savićem, višegodišnjim takmičarem na Mm.

Markova poruka mladima: Pogled gore i što više radoznalosti, što više novih saznanja, kakva god ona bila, čime god da se bavili. Vrlo je važno da ljudi poseduju neki hobi, da se bave nečim sem svog posla, štagod to bilo. To je nešto što bih svakom preporučio.

 Mesijeov maraton, Letenka 2018

U subotu, 14. aprila 2018. u organizaciji AD Milutin Milanković i Regionalnog centra za talente na Mesijeovom maratonu Letenka 2018  je učestvovalo 35 učenika zrenjaninskih osnovnih škola: P.P. Njegoš, Servo Mihalj, dr Jovan Cvijić, Vuk Karadžić, Sonja Marinković, dr Boško Vrebalov Melenci i Zrenjaninske gimnazije, 7 profesora fizike i 3 roditelja.

Ova grupa je prethodno, 17.marta 2018.g. učestvovala na 1. Malom Mesijeovom maratonu, Botoš 2018 sa ciljem da prikupi i organizuje znanja i umenja kako bi spremniji učestvovali na Velikom Mesijeovom maratonu na Letenci.

  

SVE JE FIZIKA Miša Bracić

SVE FOTOGRAFIJE SA MARATONA 2018