Ova relativno retka i atraktivna nebeska pojava u određenom prostoru na Zemlji nastaje kada se Sunce, Mesec i Zemlja nađu u jednom pravcu tako da Mesec potpuno(totalno) ili delimično pokrije Sunce. U našim krajevima i širem delu Evrope i Azije delimično pomračenje Sunca će se dogoditi 25. oktobra 2022. godine.
Kada su se stvarale planete Sunčevog sistema, pre oko 4,6 milijardi godina, nešto materijala je preostalo. Taj materijal je u opštem kovitlacu nastavio monotono i besciljno da kruži oko Sunca i to tako milijardama godina. Ali za naučnike taj otpad je dragocen. On svedoči o najstarijim danima Sunčevog sistema.
What's floating in the clouds of Venus? Habitability of the hottest planet in the solar system
Venera je najtoplija planeta u Sunčevom sistemu, sa užasnim životnim uslovima na površini, i verovatno je poslednje mesto gde je moguće zamisliti postojanje života, međutim, da li je to tačno? U ovom videu ćemo istražiti nastanjivost Venere kroz istoriju i videti zašto mnogi naučnici veruju da život možda i danas postoji na ovoj paklenoj planeti.
Crne rupe spadaju u najčudnije objekte u svemiru. To su masivni objekti sa toliko snažnom gravitacijom da sve materijalno privlači i usisava i ništa, baš ništa iz nje ne može da izađe. Najčešći tipovi crnih rupa su crne rupe mase zvezde i supermasivne crne rupe. Crne rupe zvezdane mase nastaju kada eksplodiraju masivne zvezde, ostavljajući iza sebe crnu rupu sa masom od samo nekoliko sunaca. Supermasivne crne rupe postoje u srcima galaksija i imaju masu od čak nekoliko milioina Sunca, pa čak i mnogo više od toga.
Tako pričaju astronomi i drugi naučnici u čiju delatnost spada ovaj događaj. Ali istovremeno isti ti će nas ubeđivati da se sve galaksije međusobno udaljavaju i to besomučnom brzinom
Za par dana 25.10.2022. imaćemo priliku da posmatramo delimično pomračenje Sunca. Posmatranje Sunca i njegovog pomračenja nažalost zahteva posebne pripreme, specijalne filtere ili posebne instrumente. Nabavka ovih filtera može biti problematična zato vam predlažemo jednostavnu metodu kojom možete posmatrati pomračenje i koja je dostupna skoro svakom.
Posmatrane manjim teleskopom, planetarne magline neodoljivo podsećaju na diskove planeta, otud su i dobile ime. Planetarne magline su gasoviti ostaci atmosfera umrlih zvezda. Na fotografijama, snimljenim velikim teleskopima i dugim eskpozicijama opažamo raznolikost čudnovatih oblika koje smaterijaaju gasovi u maglinama. Za mnoge su to najlepši objekti na nebu. Za astrofizičare to su najbolje kosmičke laboratorije, u kojima mogu u prirodnim uslovima proučavati fizičke procese u međuzvezdanoj materiji.
Kada su se stvarale planete Sunčevog sistema, pre oko 4,6 milijardi godina, nešto materijala je preostalo. Taj materijal je u opštem kovitlacu nastavio monotono i besciljno da kruži oko Sunca i to tako milijardama godina. Ali za naučnike taj otpad je dragocen. On svedoči o najstarijim danima Sunčevog sistema.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
