Elektronska mikroskopija je uređaj za dobijanje slika visoke rezolucije bioloških uzoraka korišćenjem snopa ubrzanih elektrona kao izvora osvetljenja. A ono što se otkrilo unutar najjednostavnijih živih bića je zaista zapanjujuće. Kako je doktor genetičar Majkl Denton opisao, „Da bismo shvatili realnost života kakvu je otkrila molekularna biologija, moramo da uvećamo ćeliju milijardu puta sve dok ne bude prečnika 20 kilometar... Ono što tada vidimo je objekat neuporedive složenosti i neverovatno prilagodljivog dizajna. Na površini ćelije videli bismo milione otvora, poput otvora ogromnog svemirskog broda, koji se otvaraju i zatvaraju da bi omogućili kontinuirani tok materijala da ulazi i izlazi. Ako bismo ušli u jedan od ovih otvora, našli bismo se u svetu vrhunske tehnologije i zbunjujuće složenosti." Deo te zbunjujuće složenosti je: kinezin.

Proteini kinezini nisu živa bića; oni su porodica minijaturnih motornih proteina unutar živih bića koji transportuju teret unutar ćelija i humanoidnog sz izgleda. Imaju dve noge koje im omogućavaju da hodaju putevima unutar ćelija i dve ruke koje im omogućavaju da nose pakete pune važnog tereta, oni su poput kurira dostavljača — ali na zapanjujućoj mikroskopskoj skali.

Na samo sedam milijarditih dela metra dužine, one se sastoje od, koriste i sinhronizuju se sa neizmerno složenim nizom mikro-biotehnologija koje se takmiče sa najsofisticiranijim podvizima inženjeringa koje su ljudi ikada postigli. Postoji mnogo različitih tipova kinezina i proteina povezanih s kinezinom, svaki sa različitim specifikacijama i funkcijama koje su otkrivene u različitim organizmima od kvasca do ljudi. Sledeći primer je veoma osnovni naučni opis onoga što tipični kinezin radi i zašto to radi.

Unutar živih bića, proteini i drugi potrebni delovi moraju biti dostavljeni na određena mesta unutar ćelije u tačno određeno vreme. Ako je potreban protein, na primer, fabrika za proizvodnju (ribozom) dobija nacrte za deo od jezgra (informacije se čuvaju u jezgru na lancu DNK, ali se nacrt šalje u obliku RNK kopije tog dela DNK).

Ovo je očigledno složen koordinirani napor, jer nešto prvo mora da pristupi biblioteci DNK stvorenja, da je raspakuje na tačnoj lokaciji koja je potrebna da se kopiraju specifične informacije potrebne za bilo koji deo koji treba da se proizvede, da se napravi kopija informacija za deo i isporuči ga u fabriku.

Nakon toga, druga organela u ćeliji (Golgijev aparat) pakuje potreban deo i umotava ga u kesu koja se zove vezikula, a zatim upisuje „adresu“ na koju deo treba da bude isporučen na spoljašnju stranu „paketa“.

 

Slika 1: Protein kinezin sa dve „noge“ sa kojima „hoda“ i dve „ruke“ sa kojima drži koristan teret i prenosi ga na potrebno odredište.

Zatim se poziva kinezin. Kao što je pomenuto, tipičan kinezin ima dve „ruke“ na jednom kraju koje drže teret (vezikulu) i dve „noge“ na drugom kraju koje hodaju duž kolovoza ( ikrotubule), podiže paket i „hoda“ duž mikrotubula u ćeliji i dostavlja paket tamo gde je potreban.

Sada, ako vam je to zvučalo previše, hajde da koristimo scenario koji je jasniji, i koji je iako sofisticiran, zapravo bled u poređenju sa onim što kinezin redovno radi, tako da možemo bolje razumeti nivo složenosti na kojem ove mikromašine komuniciraju i funkcionišu među drugim sistemima unutar ćelija.

Zamislite da neko po imenu Petar ima svoj posao za mašinom, a jednog dana iznenada mašina kojom upravlja se pokvari. Nakon što je obavio dijagnostiku kako bi utvrdio šta se dogodilo,  identifikuje pokvareni deo i poziva sa svog mobilnog telefona lokalnog proizvođača tražeći potrebnu komponentu i dajući im broj dela.

Proizvođač preuzima narudžbu i beleži Petrovu adresu. Međutim, nemaju šemu potrebnu za proizvodnju, pa šalju e-poštu drugoj kompaniji (koja ima kopiju svih nacrta za svaki deo) tražeći potrebnu šemu.

Dakle, neko tamo napravi fotokopiju potrebnog dela iz baze podataka i vrati je proizvođaču. Sada, imajući uputstva za konstruisanje Petrovog potrebnog dela, fabrika ga proizvodi, stavlja u paket, obeležava poštanskom adresom iz svoje baze podataka i poziva kurirsku kompaniju da pošalje dostavljača.

Nakon što stigne u fabriku i preuzme paket, kurir unosi GPS koordinate i putuje iscrtanom rutom kako bi isporučio paket na odgovarajuću adresu kako bi Petar mogao da nastavi svoj rad. Time je posao popravke ili nadogradnje urađen!

Većina bi se složila da je nivo složenosti, kako inženjersko tako i proizvodno, u kombinaciji sa višeslojnim nivoima koordinirane komunikacije i interakcije koje smo upravo opisali, prilično impresivan: ne samo tehnologija, komunikacioni sistemi, proizvodni kapaciteti i baze podataka koje kombinuju ove integrisane komponente, već i specijalizovano znanje potrebno na svakom koraku na tom putu —počevši od problema sa Petrovom mašinom koja vrši sveobuhvatnu analizu.

Zaista, takvo zamršeno sinhronizovano rešavanje problema bi se smatralo bliskim vrhunskom nivou ljudske sofisticiranosti. I naravno, u našem primeru, sve ove korake su koordinirali inteligentni ljudi u svakoj fazi.

Pa, koliko god to bilo impresivno, stvarni procesi sa kinezinom daleko impresivniji od opisanog procesa sa Petrom. Prema teoriji evolucije svo programiranje koji stoji iza procesa trebalo bi da se generisalo nasumičnim mehaničkim procesima tokom miliona godina - sve bez ikakve inteligencije iza toga.

Međutim, razmislite o implikacijama koje smo ovde prošli. Činjenica da su ćelije nekako u stanju da „znaju“ kada i gde je potreban određeni deo unutar njih zahteva neverovatno sofisticiran dijagnostički sistem. Takođe zahteva bazu podataka svih delova koji se mogu čuvati i mogućnost da im se pristupi u odgovarajuće vreme kada se aktivira ispravna, specifična komunikacija kroz sistem.

Ta komunikacija onda mora da pokrene pristup nacrtu potrebnog dela i njegovog sklapanja i pakovanja, zajedno sa beleženjem neke vrste „adrese“ da kinezin da bi je upotrebio i otputovao na tačno odredište (setite se da je adresa beskorisna bez neke vrste mape). Međutim, što više otkrivamo, to postaje sve zapanjujuće! Kinezin funkcionišu sa neverovatnom efikasnošću.

Kinezinov motor proizvodi skoro 15 puta više snage od većine motora koje je napravio čovek i skoro je dvostruko efikasniji od benzinskog motora. Pored toga, kinezini su izuzetno brzi, kreću se brzinom od 100 koraka u sekundi. Ako bismo nekako povećali kinezin sa našom visinom, kretao bi se otprilike 600 metara u sekundi — preko 2.000 km na sat! Kako je rekao Stiven M. Blok sa Odeljenja za molekularnu biologiju Univerziteta Prinston: „Povećan na naše sopstvene dimenzije, motor sa odgovarajućim svojstvima kretao bi se sličnim brzinama i proizvodio onoliko konjskih snaga po jedinici težine kao mlazni motori nadzvučnog automobila ThrustSSC, koji je probio zvučnu zid.

Neverovatno, kinezini takođe imaju ono što bi se moglo smatrati sposobnošću „zaobilaznog režima“ koja im omogućava da se kreću oko prepreka na koje mogu da naiđu dok isporučuju pakete. Slično načinu na koji GPS sistem „ponovo izračunava“ alternativnu rutu ako se pojave prepreke, kinezini su pokazali izuzetnu sposobnost da se preusmere oko prepreka kada je to potrebno.

Naravno, ovo ne samo da demonstrira programiranje one vrste koju kompjuterska nauka opisuje kao uslovne izjave, konstrukcie „ako-onda-drugo” uobičajenom za većinu programskih jezika (tj. ako [prepreka]-onda [preusmeriti]). To takođe znači da oni mogu nekako da odrede alternativne rute kroz neku vrstu programa koji radi u pozadini i koji može da obezbedi najefikasniji put koji je na raspolaganju. (Niko još ne zna šta je tačno taj program ili kako funkcioniše.)

Kinezinski proteini takođe koordiniraju svoje napore ako je zadatak previše da ga samo jedan od njih završi. Poput trkača u štafeti, kinezini ponekad „predaju“ svoj teret novom radniku nakon što ga prenesu na određenu distancu. A ako teret koji treba da se transportuje nije „posao jednog čoveka“, da tako kažem, više kinezina će se spojiti i povući teret zajedno.

Slika 2: Video u kome je prikazano kako kinezin (crvene boje) prenosi koristan teret (velika kugla zelene boje) po mikrotubuli (zelene boje). 

I koliko god jednostavna usluga dostave izgledala prizemna, istraživanje je pokazalo da kinezini čine mnogo više. Među njihovim najvažnijim funkcijama su podrška deobi ćelija i transport neurotransmitera potrebnih da neuroni komuniciraju jedni sa drugima.

Neki kinezini rastavljaju mikrotubule, a pošto je kontrola dužine mikrotubula od vitalnog značaja tokom ćelijske deobe (jer može izazvati hromozomsku nestabilnost, koja je povezana sa rakom kod ljudi), njihov rad je zaista veoma važan! Kao što je jedan istraživač rekao: „Ako kinezin propadne, mi ne bismo stigli ni do stadijuma embriona, jer vaše ćelije ne bi preživele. To je toliko važno.“

Kinezine pokreće univerzalno energetsko jedinjenje poznato kao ATP, koje proizvodi drugo inženjersko čudo unutar svih živih bića: ATP sintaza, molekularni motor. Svaki molekul ATP-a koji apsorbuje kinezin omogućava mu da napravi korak. Bez motora ATP sintaze, ne bi bilo načina da kinezinski „robot“ funkcioniše (što dodaje još jedan izuzetan nivo složenosti navednim procesima).

Ćelije su takođe izuzetno efikasne. Ovo je izvanredno ilustrovano time kako kinezin ima funkciju hibernacije i ulazi u „autoinhibirano“ stanje kada nije u upotrebi. Slično kao što se savremeni računari isključuju nakon perioda neaktivnosti, kinezini se savijaju i ulaze u „režim spavanja“ kada teret nije pričvršćen, kako bi se sprečilo trošenje ATP-a. Kada je potrebno, ponovo se aktiviraju (nekako) i nastavljaju sa novim zadatkom koji im je dodeljen.

Budimo iskreni, da je bilo koji naučnik nekako u stanju da dizajnira tako neverovatnu mikrotehnologiju, verovatno bi dobio najveća moguća priznanja i bio bi dobitnik najprestižnijih nagrada dostupnih od naučne zajednice. Ali naravno, nijedan naučnik se nije ni približio. A ipak naučnici imaju um; priroda ne. Kako je onda sve to nastalo. Da li postoji inteligentni dizajn iza toga?

Previše je lako i prozaično odgovoriti, proces evolucije je stvorio tu sofiticiranu nanotehnologiju. Prirodnjaci se obično pozivaju na koncept „dovoljno dugog vremena“ da bi objasnili takve čudesne konstrukcije. Mantra je „od jednostavnog do složenog tokom miliona godina“.

Jednostavnim izjavom da su sve stvari, ma koliko čudesne izgledale, moguće sa protokom dovoljno vremena, prirodnjaci  mašu čarobnim štapićem dovoljno dugog vremena, odbacujući  kritike priče o evoluciji koje se pozivaju na primere dizajna.

Argument dovoljno dugog vremena je loš. Zašto? Pa, prvobitno se smatralo da se kinezin nalazi samo u ćelijama organizama sa jezgrom (ćelije eukariota). Ali „najbolje pretpostavke“ evolucionista o tome kada se prvi život (koji se sastoji od takozvanih jednostavnih ćelija prokariota) pojavio na zemlji su pre oko 3,812–4,3513 milijardi godina.

Kako su evolucionisti verovali da su ćelije eukariota evoluirale pre više od dve milijarde godina, to je značilo da su se tako neverovatno sofisticirani konstrukti kao što je kinezin zaista pojavili u životu veoma rano – za manje od ili nešto više od polovine vremena navodnog postojanja života na Zemlji! Kako su se takva čuda mogla pojaviti tako brzo nakon što je navodno počela evolucija?

I ako pokušaj da se objasni taj tip sofisticiranosti u tako kratkom vremenu nije  dovoljna glavobolja, istraživači sada predlažu da su se tipovi kinezina morali pojaviti pre eukariota, u onome što istraživači nazivaju „poslednji zajednički eukariotski predak“ (LCEA), što znači da su morali nastati još ranije u dubokom vremenskom okviru. Što bi značilo da se veliki deo postojećeg diverziteta superfamilije kinezina je već uspostavljen pre širenja eukariota od poslednjeg poznatog pretka eukariota (LCEA).

A sada je novo istraživanje otkrilo tip kinezina unutar bakterija, koji je, prema evoluciji, evoluirao pre 3,5 milijardi godina! „Eubakterijski homolog gena lakog lanca kinezina je izolovan i okarakterisan iz cijanobakterije Plectonema borianum. Ali to bi značilo da su kompleksne karakteristike poput kinezina bile ovde od skoro početka života u skladu sa prihvaćenom evolucionom vremenskom skalom!

Opet, ovo je biotehnologija daleko superiornija od svega što su najinteligentniji naučni umovi na planeti ikada proizveli! Zbog čega su evolucionisti verovatno sugerisali (bez ikakvih vidljivih dokaza) da su možda bakterije jednostavno dobile ovaj genetski „softverski paket“ mnogo kasnije putem lateralnog transfera gena – nakon što je evoluirao negde drugde.

Uobičajena evoluciona priča da je jednostavan život evoluirao u složenije oblike jednostavno nije dovoljna. Prava nauka je zasnovana na posmatranju, a ono što smo primetili je da ne postoji takva stvar kao što je „jednostavan“ oblik života — čak ni najjednostavnija stvorenja koja smo videli uopšte nisu jednostavna. Ono što smo primetili su oblici života koji se kreću od neverovatno složenih do nivoa sofisticiranosti koji je praktično nezamisliv.

Ako evolucionisti veruju da su u prošlosti postojali „jednostavniji“ oblici života koji nisu postojali danas oni to zasnivaju na veri, a ne na činjenicama.

Kritičari evolucije kažu da već decenijama podučavamo mlade umove – u suprotnosti sa svim ljudskim iskustvom – da „proces bez uma“ (evolucija) može proizvesti daleko sofisticiraniju tehnologiju od onoga što su najbriljantniji naučnici na planeti ikada postigli. I da je, nekako, materija od kojih su naši umovi, utvrdila da je materija u stvari bolja u stvaranju konstrukcija nego što smo to mi. 

Da nam zdrav razum  govori da kada vidimo robote u fabrikama, komunikacione uređaje kao što su pametni telefoni koji mogu da se povežu na internet i dele informacije preko ogromnih i raznovrsnih mreža, GPS sisteme koji zahtevaju bezbroj sati prikupljanja i korišćenja podataka kroz sofisticirane, najsavremenije satelitske sisteme, itd., u našem svakodnevnom životu, oni su uvek rezultat inteligentnog dizajna.

Da li kinezin dovodi u pitanje teoriju evolucije? Sigurno ne, ali je izaziva postavljanjem dobrih pitanja evolucionistima, da naučnoj zajedni opipljivo potvrde kako je kinezi nastao. To se može pokazati teškim zadatkom kao što je odgovor o nastanku života. Ostale mogućnost su one koje zastupaju kreacionisti, da u pozadini postoji inteligencija koja je osmislila dizajn.

Izvori:

https://en.wikipedia.org/wiki/Kinesin 

https://www.youtube.com/watch?v=Dn6i91NRMu8