Sve bi bilo mnogo jednostavnije da svemir ne postoji. Ovako, komplikacije samo iskaču u beskrajnom nizu. Fizičari od samih početaka svoje nauke pokušavaju da proniknu u suštinu sveta i otkriju osnovni element od koga je sve satkano, ali svi njihovi pokušaji, uprkos velikim prodorima u tajne prirode, vode samo ka sve složenijim i komplikovanijim rešenjima i novom nizu pitanja. Izlazi da je svemir toliko komplikovan da je čudno što uopšte postoji. Zamislite kulu od karata. Ona stoji samo ako su sve krate precizno postavljene na svoje mesto. Dovoljno je da se jedna u njenoj osnovi izmakne pa da se kula cela sruši. E to je svemir samo što se «svemirska kula» zida već 14 milijardi godina i sastoji se od karata čiji broj nema ime. Da bi egzistirala takva kula svaka karta mora da bude postavljena na svoje mesto sa beskrajnom preciznošću.
Otkada postoji filozofija filozofi raspravljaju da li se naše iskustvo poklapa sa stvarnošću, da li zaista doživljavamo stvarnost u njenoj oštroj, objektivnoj istini? Ili kako je Platon govorio da mi vidimo samo senke na zidu, ne i izvor svetlosti i objekte koji bacaju senke.
Elektronska mikroskopija je uređaj za dobijanje slika visoke rezolucije bioloških uzoraka korišćenjem snopa ubrzanih elektrona kao izvora osvetljenja. A ono što se otkrilo unutar najjednostavnijih živih bića je zaista zapanjujuće. Kako je doktor genetičar Majkl Denton opisao, „Da bismo shvatili realnost života kakvu je otkrila molekularna biologija, moramo da uvećamo ćeliju milijardu puta sve dok ne bude prečnika 20 kilometar... Ono što tada vidimo je objekat neuporedive složenosti i neverovatno prilagodljivog dizajna. Na površini ćelije videli bismo milione otvora, poput otvora ogromnog svemirskog broda, koji se otvaraju i zatvaraju da bi omogućili kontinuirani tok materijala da ulazi i izlazi. Ako bismo ušli u jedan od ovih otvora, našli bismo se u svetu vrhunske tehnologije i zbunjujuće složenosti." Deo te zbunjujuće složenosti je: kinezin.
Kamp su organizovali astronomska društva „Novi Sad“ i „Lira“ oba iz Novog Sada, Prirodno-matematički fakultet i Pokrajinski zavod za sport i medicinu sporta - oba takođe iz Novog Sada. Kamp je finansijski pomogao Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost.
Primarni zadatak Marsovaca bio bi da stvore obradivo tlo za proizvodnju hrane. Taj prostor bi, razume se, morao biti izolovan, dakle zatvoren i sa odgovarajućim pritiskom i temperaturom. I to je jasno, ali šta bi se gajilo u tom prostoru?