IU toku jeseni 2018 astronomi, prijatelji astronomije, fizičari, biolozi i geografi su u okviru projekta VoBaNISTA posetilitri ramsarska područja u Vojvodini, specijalne rezervate prirode: Carsku i Obedsku baru i Zasavicu.
U jednom momentu izgledalo je da se na Marsu odigrava nešto neobično i svakako neočekivano. Kao da se jedan od velikih Marsovih vulkana probudio i počeo da bljuje iz svoje utrobe oblake dima i prašine u retku atmosferu planete.
U Nišu se prošle noći osetio zemljotres kao posledica potresa iz Rumunije, 12 km jugoistočno od Komandau, koji se nalazi u okrugu Kovasna na nadmorskoj visini od oko 1000 m, severno od Bukurešta, krajinji istok Karpatskog masiva (45.681°N 26.371°E, koordinate epicentra). Snaga potresa u epicentru5.6 stepeni po rihteru, na dubini od 148 km. Potres se desio 28. oktobra u 0:38:11 UTC, odnosno 2:38:11 po vremenu kada se osetio u Srbiji. Velika dubina hipocentra je razlog što se potres osetio na tako velikom području.
Spejs šatlovi su prestali da lete pre 7 godina, ali njihovi SSME (RS-25) motori su napravljeni za duži život. Danas se oni koriste pod različitim imenima u dva projekta, pri čemu su u jednom slučaju modifikovani da se koriste jednokratno, a u drugom se proverava njihova sposobnost da ponovo šalju u kosmos sa minimalnim zadržavanjem.
Jako retko pišem o kineskim kosmičkim misijama. Ne znam zašto. Ne bih ni sada, ali me je zainteresovao jedan podatak. Kada je njihova sonda 'Chang'e-2' (嫦娥二号) krenula 2010. put Meseca, posetila je asteroid Tutatis, ali čitavih dve godine kasnije! Kako je to bilo moguće? Šta su otkrili? O kakvom svetu je reč?
Donatiello I je sićušna galaksija nešto preko deset miliona svetlosnih godina daleko od nas. Otkrio ju je 23. septembra 2016. godine italijanski astronom amater, teleskopmejker, Giuseppe Donatiello na 1° od zvezde Mirach, dok je, iz nacionalnog parka Pollino, u južnoj Italiji, svojim ručno pravljenim teleskopom pretraživao okolinu Velike galaksije u Andromedi.
Kao što smo pratili tokom ovog meseca, ova nesreća je izazvala veliku pažnju širom sveta ali i kod naših čitalaca. Posle bezmalo desetak tekstova na našem sajtu o ovoj temi, pokušaću da napravim jednu rekapitulaciju ove kratke ali istorijski nesumljivo bitne misije.
Kako stvari stoje kraj ovakvog računanja vremena kakvo je sada na snazi će zbilja doživeti svoj kraj, samo se još ne zna tačno kada, tj. koje godine će on, taj kraj, nastupiti. A dotle treba znati sledeće za ovu godinu:
U nedelju, 28. oktobra 2018. završava se letnje računanje vremena.
...U nastavku mog praćenja japanske misije 'Hayabusa 2', ova vest je najvažnija: naučnici i inženjeri misije su rešili da još malo analiziraju situaciju i lokacije pre nego što preduzmu operaciju od koje se diže kosa sa glave – prikupljanje uzoraka sa površine.
Uskoro nova elektronska knjiga Draška Dragovića o misterioznom prekidu leta čuvene ruske rakete. Incident nezapamćen u isotirji kosmonautike! Kako je došlo do prekida misije, kako su se kosmonauti spasli i da li je Međunarodna svemirska stenica ugrožena?