Kao da misterija sa metanom nije dovoljna, sada znamo da na Marsu takođe postoje i drugi gas koja se pojavljuje i nestaje: kiseonik. Osetljivi instrument SAM na roveru 'Curiosity' proveo je više od 5 naših godina – oko 3 Marsove godine – detaljno mereći sastav atmosfere u krateru Gejl. Kako period analize obuhvata nekoliko krugova Crvene planete oko Sunca, to nam je omogućeno da jasno uočimo sezonski obrazac. Prva od tih varijacija, koju su prethodno nejasno detektovale druge sonde, bio je metan. Zapravo, 'Curiosity' je otkrio metan i, sem toga, otkrio da on sezonski varira. Problem je u tome što je metan sa sigurnošći utvrdio jedino 'Curiosity', dok ga evropska sonda 'ExoMars TGO' nije uspela da 'namiriše' iz orbite. Zašto? Pa, još uvek nismo sigurni, iako postoje brojne hipoteze.
Pre 2015. mnogi su očekivali da će Pluton biti 'dosadan', mali zaleđeni svet bez ikakvih spomena vrednih geoloških aktivnosti. Ali kada je 14. jula te godine Nasin robot 'New Horizons' nadleo planetu patuljka, iznenađenje je bilo golemo: ogromni azotni glečeri, planine vodenog leda, kriovulkani, planinski lanci sa vrhovima pokrivenim metanskim snegom, organska jedinjenja na površini, nekoliko slojeva magle koja pluta atmosferom, pa čak mogući globalni podzemni okean. Ukratko, složen i fascinantan svet. Ali sve što smo saznali o Plutonu bilo je zahvaljujući kratkom preletu od nekoliko sati, za koje smo uspeli da pregledamo svega 40% površine u relativno visokoj rezoluciji. Sigurno da ova patuljasta planeta još uvek krije mnogo misterija ali džaba, jer se tamo nećemo vratiti makar još nekoliko decenija. Ili možda hoćemo?
Sovjeti su bili tate-mate za Veneru, ali im Mars nije 'išao': od 20 pokušaja imali su samo 2 uspeha i par stativa! Poslednji put su se (donekle) uspešno spustili na površinu još 1971. ('Maрс 3'). Zato su sovjetski naučnici odlučili da početkom 80-ih učine poslednji ali krupan korak da se vrate na Crvenu planetu. Razloga za adrenalin su imali na pretek, jer se ispostavilo da je njihova prethodna velika međuplanetna misija na Veneru i Halejevu kometu iz 1986, slavna 'Вега', bila više nego uspešna. Nova misija je trebalo da istraži ni manje ni više nego – tajanstveni Fobos.
Kada govore o budućem kineskom lunarnom programu sa ljudskom posadom, mnogi ljudi misle na džinovsku raketu 'Dugi marš CZ-9'. Reč je o projektu koji se razvija već dugi niz godina, ali u svakom slučaju, ovaj lanser neće biti spreman najmanje do 2030. Međutim, prošle godine smo saznali za planove za razvoj nove i manje rakete – pa time jeftinije i lakše za razvoj – od 'CZ-9'. Zanimljivo je da je ovo, uprkos ogromnom medijskom interesovanju koje planovi Kineza za osvajanje Meseca obično izazivaju, u zapadnim medijima prošao gotovo nezapaženo, možda zato što još uvek nema neko zvanično ime.
Fosili, otkriveni u rejonu zapadno od Lastve (područjeTrebinja), skoro 190 miliona godina se nalaze u krečnjačkim sedimentima iz perioda rane (donje) jure. To su ostaci školjki litiotida (Lithiotidae, Lithiotis) što su u tom dalekom prošlom istorijskom i geološkom vremenu živjele na ovom području.
U ponedeljak, 11.11.2019-te godine, Astronomsko društvo "Milutin Milanković" iz Zrenjanina u prisustvu više grupa posetilaca uspešno je otpratilo ovogodišnji tranzit planete Merkur preko Sunca.
Top 10 Most Astonishing Electron Microscope Pics In The World
Top 10 najneverovatnijih slika elektronskog mikroskopa na svetu
Kada pod mikroskopom pogledamo stvari koje nas okružuju otkrivamo fantastičan svet zadivljujuće konstrukcije. Pogledajte kako izgleda glava mrava, kristal snega, muva, nit četkice za zube, ljudski jezik…
Dolaze Leonidi. Leonidi spadaju u nekoliko najpoznatijih i najpopularnijih meteorskih rojeva, čak pljuskova, koji su tokom istorije ne jednom izazvali lokalnu paniku među ljudima, jer je njihov broj nadmašio sve što je do tada na nebu viđeno. To je bilo u vreme kada meteori nisu bili poznati i izučeni, kada se nije znalo njihovo poreklo i njihova priroda te su se pojavljivali nenadano, neočekivano a njihov broj je bio enormno velik. Činilo se da padaju zvezde sa neba, da se zapravo čitavo nebo obrušava i da je smak sveta blizu.
Svemirski teleskop Habl, najčuveniji teleskop, neumorno radi gotovo trideset godina. Za to vreme napravko je milione slika planeta, zvezda, galaksija i drugih nebeskih objekata. Mnoge od tih fotografija otvorile su čitava poglavlja u astronomiji i svakako proširila naša znanja o kosmosu.
Kao da misterija sa metanom nije dovoljna, sada znamo da na Marsu takođe postoje i drugi gas koja se pojavljuje i nestaje: kiseonik. Osetljivi instrument SAM na roveru 'Curiosity' proveo je više od 5 naših godina – oko 3 Marsove godine – detaljno mereći sastav atmosfere u krateru Gejl. Kako period analize obuhvata nekoliko krugova Crvene planete oko Sunca, to nam je omogućeno da jasno uočimo sezonski obrazac. Prva od tih varijacija, koju su prethodno nejasno detektovale druge sonde, bio je metan. Zapravo, 'Curiosity' je otkrio metan i, sem toga, otkrio da on sezonski varira. Problem je u tome što je metan sa sigurnošći utvrdio jedino 'Curiosity', dok ga evropska sonda 'ExoMars TGO' nije uspela da 'namiriše' iz orbite. Zašto? Pa, još uvek nismo sigurni, iako postoje brojne hipoteze.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
