Već nekoliko dana je aktivnost Sunca velika i ono često izbacuje velike količine materijala. Šanse da neki oblak čestica pogodi Zemlju i izazove jaku auroru su prilično velike. Pratim prognoze koje kažu da će u noći između 10. i 11. maja ta šansa biti velika. Poklopile su se i druge važne stvari: vedro je i nema mesečine. Nešto pre ponoći vidim da se aurora jako spustila prema jugu. Pakujem se i odlazim severno od grada, nekih pet minuta vožnje, na uobičajeno mesto za posmatranje severnog i istočnog dela neba.
Procedura ide ovako. Potrebne su nam 3 šerpe. U jednoj se kuva pasulj koji je prethodno na kratko prokuvan u 2 vode i očišćen od sitnih nečistoća. U drugoj šerpi se, prvo na kratko prokuva svo meso zajedno i ta voda se baci. To je korisna stvar da se speru ostaci skorele krvi, kao i ostale eventulane nečistoće.
Astronomski kamp (AK) na Letenki je nastao na talasu naraslog interesovanja za astronomiju u našim krajevima krajem prošlog i početkom ovog veka. Kako je to vreme još bilo vrlo oskudno kamp je organizovan da bude što jeftiniji za učesnike koji su bili pretežno studenti i srednjoškolci. Nije postojao plan razvoja kampa i svaki se organizovao ad hock i zato nije formirana postojana baza podataka o programima i učesnicima. Kako je u to davno vreme digitalna fotografija bila vrlo skromna u svakom pogledu ni fotografije nisu bile izdašan izvor podataka. Zbog pomenutog, podaci, posebno o prvim kampovima nisu potpuni ni precizni.
Da se istorija ponavlja ja znam po profesoru Hibšu. On je i ove godine došao u Novi Sad i održao seriju predavanja studentima PMF. To čini svake godine tokom proleća, nekako baš u vreme kada studenti organizuju apsolventsko veče, pa se desi da nakon te večeri (koja se razvuče duboko u noć) neki studenti ne mogu da dođu na nastavu. I profesor to razume jer bolje je da oni spavaju kod kuće nego na njegovom času. I zato im nikada to odsustvo ne zamera, ali nagrađuje one koji na nastavu ipak dođu. Uostalom, i sam je bio student.
Prvi od šest izbačaja koronalne mase (CME) koje je džinovska sunčeva pega AR3664 bacila ka Zemlji udarila je juče u 10. maja u 1645 UT magnetno polje naše planete i izazvao ozbiljnu geomagnetnu oluju, klase G5. Ova oluja je u toku. CME idu jedan za drugim i njihov dolazak bi mogao da produži oluju za vikend.
Tokom noći stizali su izveštaji o polarnoj svetlosti, (aurori) koja se dobro videla iz naših krajeva. Za ove geografske širine to je vrlo retka pojava.
Da biste na papiru nacrtali Saturn sa prstenovima iz njihove ravni bio bi vam potreban veliki papir. Na jednom kraju papira počeli bi ste da vučete liniju debljine jedan milimetar i zatim je vučete, vučete i vučete: 250 metara i to najmanje, jer po nekim izvorima prečnik prstena je veći. A 250 metara je dužina 2,5 fudbalska terena. Takvo crtanje Saturna sa prstenovima bio bi naporan posao. Ako bi ste crtali Saturn i prstenove u srazmeri na manjem papiru onda se prstenovi ne bi ni videli, jer oni su jako tanki.
Godine 2023. solarna energija je činila tri četvrtine u u povećanju kapaciteta obnovljivih izvora širom sveta. Najveći deo ovog rasta dogodio se u Aziji, EU i SAD, nastavljajući trend uočen tokom protekle decenije.
7 najčudnijih slučajnosti u zakonima prirode / The 7 Strangest Coincidences in the Laws of Nature
Čini se da univerzumom vladaju jednačine i brojevi. Ali zašto samo ove jednačine i zašto samo ti brojevi? Da li je to samo slučajnost? U ovom videu sakupio sam sedam najčudnijih slučajnosti u fizici.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
