U engleskom medicinskom časopisu 'The Lancet', jednom od najprestižnijih i najpoznatijih časopisa opšte medicine u svetu, koji je stekao reputaciju koja prevazilazi stroge medicinske okvire, iznet je grozan podatak za 2013. da samo jedan od 20 ljudi u svetu (4,3%) nije imao nikakav zdravstveni problem, a da trećina globalne populacije (2,3 milijarde ljudi) pati od više od 5 poremećaja. Pokušaću da prenesem glavne odrednice iz velike analize iz studije 'Global Burden of Disease Study'(GBD) koja je objavljena u 'The Lancetu'.
Sledeći Nasin kosmički teleskop nakon 'Jamesa Webba' (JWST) biće 'WFIRST' (Wide Field Infrared Survey Telescope). Reč je o teleskopu s primarnim ogledalom od Ø 2,4 metra, slične veličine kao teleskop 'Hubble', ali sa znatno kraćom žižinom daljinom, što će mu omogućiti pokrivanje velikog vidnog polja. Ova karakteristika ga čini idealnim alatom za proučavanje tamne energije i tamne materije, dva glavna cilja ovog budućeg teleskopa. Uprkos svim izgledima, 28. avgusta prošle godine WFIRST je uspešno prošao zvaničnu overu projekta (PDR, Preliminary Design Review), tako da je projekt mogao da se dovrši. Novost je da je Trumpova administracija poslednjih godina pokušala tri puta da otkaže ovaj projekt kroz predloge za Nasin budžet. Ipak, WFIRST-a još uvek nema, a ka' će... ne zna se.
Sitno toliko da se okom ne može videti, milion puta manje od milimetra, a toliko moćno da obara gorostase, pa zapravo i čitave milione ljudi. Seje smrt, urušava ekonomiju i vojnu silu moćnih država i prati čoveka kroz istoriju. To su mikroorgnizmi koji izazivaju bolesti.
Nasin istraživački tim 'InSighta' je objavio prve naučne rezultate misije i izneo zaključak je da je Mars iznutra još uvek aktivan, iako umereno. Rezultati su se pojavili u šest članaka žurnala 'Nature Geoscience' i 'Nature Communications' koji prikazuju malo drugačiji portret Crvene planete nego što smo očekivali. 'InSight' je otkrio 450 potresa, poznatih i kao marsotresi ili aretresi, a otkrio je i da je lokalno magnetno polje u blizini zone sletanja i do deset puta jače od onoga što su izmerile druge sonde iz orbite.
Drugi i poslednji nastavak članka o kritičnoj fazi svakog lega: ulazak u orbitu oko nebeskog tela. Ako dođe do greške, najčešće ne postoji druga šansa za nastavak misije.
U nedelju 29. marta 2020. ujutro, u 2 sata prelazimo na letnje računanje vremena i časovnici se zato pomeraju jedan sat unapred. U nedelju 29. marta 2020. ujutro, u 2 sata prelazimo na letnje računanje vremena i časovnici se zato pomeraju jedan sat unapred.
Možda zbog ovog postanemo bolji ljudi, više humani nego ikad. Možda osvjestimo da smo svi isti i da nema razlike. I da ono što činiš onome do sebe, učinio si sebi.