I u Americi postoje spineri, pa se kaže da 'stižu najave' da će 2021. biti lansiran NASA-in 'Cislunar Autonomous Positioning System Technology Operations and Navigation Experiment', ili CAPSTONE, CubeSat u do sada nikad korišćenu cislunarnu orbitu u blizini Meseca, planiiranu za kosmičku stanicu 'Gateway'.
Sinoć je Zemlja bila najdalje od Sunca. Ta se udaljenost naziva afel, a u siječnju se Zemlja nalazila najbliže Suncu i tada kažemo da je Zemlja u perihelu. Da se kojim slučajem nalazimo recimo u Australiji, stvari bi nam bile logične jer je početkom godine tamo ljeto, pa bi se podrazumijevalo da je to zato što je tada Zemlja najbliže Suncu. No, kako nismo u Australiji, malo je čudno da je u zimi Sunce Zemlji najbliže, a sada, u ljetu kada nas prže vrućine, a u Australiji je zima, ispada da je Zemlja najdalje od Sunca. Je li to logično? Na prvu i nije. Ali to je samo prividno tako. Naime, kako je Zemljina staza oko Sunca gotovo savršena kružnica, tih 5 milijuna kilometara, što je oko 3,5 % razlike, ne predstavlja ama baš nikakvi razlog da na Zemlji budu takve razlike u temperaturi. Pa zašto onda ipak postoje?
Mada toga nismo svesni često smo zasuti zracima svemira. Neke od tih zraka uspešno blokira naša atmosfera što je za nas i čitav živi svet dobro, jer inače ne bismo postojali, ali drugi su prodorniji i prolaze ne samo kroz nas nego kroz sve, pa i celu planetu. Bukvalno.
NGC 330 je rasejano jato zvezda u sazvežđu Tukan (smešteno je na južnom nebu, te se ne vidi od nas). Kao što vidite, predivno je. Pronašao ga je1826. škotski astronom James Dunlop.
Poslednjih dana pojavili su se mnogi naslovi koji se odnose na navodnu misiju s posadom na Mars koju Kina planira da izvede 2033. Međutim, pre nego što uđem u detalje, bojim se da ćemo morati da se polijemo hladnom vodom po glavi, jer mora jasno da se stavi do znanja da u ovom trenutku azijski džin nema nikakav službeni plan za slanje čoveka na Crvenu planetu. Pa odakle onda vesti? Srećom, odgovor na ovo pitanje je jednostavan: potiču od predavanja koje je Wang Xiaojun (王小军) održao na forumu GLEX 2021 (Global Space Exploration Conference 2021), koji je održan u St. Peterburgu između 14. i 18. juna. Wang Xiaojun nije 'tamo neki': on je predsjednik CALT-a (China Academy of Launch Vehicle Technology), pa je razumljivo da je njegovo predavanje privuklo svetsku pažnju, posebno kada je reč o razgovoru na temu kako izvesti putovanje na Mars sa posadom.
„Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) je najviša naučna i umetnička ustanova u Srbiji. Zvaničan dan osnivanja Akademije je 19. novembar 1841. godine“ – kaže na početku svog članka o SANU Vikipedija.
Ovih dana obeležava se pola veka od tragedije 'Sojuza 11' u kojoj su poginuli kosmonauti Georgi Dobrovolјski, Vladislav Volkov i Víktor Pacajev. Trojica kosmonauta su otišli u istoriju s tužnim povodom kao prva ljudska bića koja su umrla u kosmosu, ali istina je da su oni bili i prvi koji su živeli u prvoj kosmičkoj stanici na svetu, 'Saljutu 1'. Zapravo, prvi kosmonauti na 'Saljutu 1' su bili Vladimir Šatalov, Aleksej Jelisejev i Nikolaj Rukavišnikov, koji su poleteli na 'Sojuzu 10' 22. aprila 1971. Ali, iako su uspeli da pristanu uz stanicu, nisu uspeli da se čvrsto spoje te su morali da se vrate na Zemlju. Politički i vojni vrh je brzo odlučio da što je pre moguće pokrene još jednu misiju, ali ovoga puta će posadu činiti rezervni kosmonauti 'Sojuza 10': Aleksej Leonov, Valeri Kubasov i Pjotr Kolodin. Zapovednik Leonov, koji je 1965. postao prvi čovek koji je šetao kosmosom, već je bio legenda unutar i izvan SSSR-a. Lansiranje je bilo zakazano za 6. jun i ovog puta sve je moralo proći kako valja.
Jeste li znali da u Severnoj Koreji možete da se ošišate samo na jdenu od 14 definisanih frizura? Znate li da na Zemlji u svakom trenutku divlja 2.000 grmljavina i da Bakingemska palatea ima 775 soba i 78 kupatila? Itd.