Astronomi su nedavno otkrili neverovatno snažnu eksploziju radio-talasa, poznatu kao brzi radio-rafal (Fast Radio Burst – FRB). Ovaj događaj, nazvan FRB 20250316A, već je dobio nadimak RBFLOAT (Radio Brightest Flash Of All Time) jer predstavlja najjači FRB ikada zabeležen. Ono što otkriće čini još značajnijim jeste činjenica da su naučnici uspeli da ga brzo lociraju i povežu sa tačnim mestom u svemiru – što je retkost u proučavanju ovih misterioznih fenomena.
Dana 20-og avgusta 2025. u 5 sati ujutro po Griniču bila je lepa konjunkcija tri nebeska objekta na nebu: Venera, Mesec i Jupiter, tim redom posmatrano od horizonta ka zenitu. Srp starog Meseca je bio tačno na sredini između Venere i Jupitera, prividno udaljen 4 ugaona stepena jednako od svake planete.
Kada razgovaramo o klimatskim promenama, često se fokusiramo na savremene uzroke poput emisija ugljen-dioksida. Međutim, da bismo istinski razumeli složenu klimatsku istoriju naše planete, moramo da se okrenemo cosmos-u i pogledamo kako astronomske sile oblikuju Zemljinu klimu tokom hiljada i miliona godina.
U ranim danima avijacije, mnogi pioniri su doživeli kvarove i nesreće. Na primer, braća Rajt, Orvil i Vilbur, imali su nekoliko padova tokom svojih ranih eksperimenta sa letenjem. Slično tome, drugi rani piloti poput Alberta Santos-Dimona i Persija Pilčera takođe su doživeli padove. Ove nesreće i kvarovi su smatrani nesrećnim, ali neophodnim delom procesa razvoja tehnologije i razumevanja principa leta.
Revolucionarna teorija koja menja naše razumevanje stvarnosti
Šta ako univerzum koji posmatramo svake noći kroz teleskope nije samo mehanička mašinerija koja se pokorava zakonima fizike, već nešto mnogo složenije i inteligentnije? Najnovija istraživanja u astrofizici, kvantnoj teoriji i teoriji informacija dovode nas do zapanjujuće hipoteze: celokupna stvarnost možda funkcioniše kao gigantska neuralna mreža.
Kompleks IS Petnica sadrži (trenutno) pet zgrada – hotel, restoran, zgradu sa laboratorijama, nastavni centar i biblioteku sa administracijom. Prostor je okružen negovanim zelenilom sa prijatnim pogledom na okolinu.
U svetu nauke i tehnologije, retko koja tema izaziva toliko rasprava i predviđanja kao što je razvoj veštačke inteligencije. Iako je veštačka inteligencija decenijama bila u domenu naučne fantastike, njen eksponencijalni napredak u poslednjim godinama premešta je u epicentar naučne realnosti. Jedan od najupečatljivijih pogleda na ovu temu nudi se u izveštaju "Situational Awareness", autora Leopolda Ašenbrenera, koji pruža detaljnu analizu potencijalne putanje razvoja veštačke opšte inteligencije (AGI) i superinteligencije.
Međunarodni tim astronoma, koristeći NASA/ESA svemirski teleskop Habl, otkrio je zvezdanu retkost: ultramasivnog belog patuljka koji je nastao spajanjem belog patuljka sa drugom zvezdom, a ne evolucijom jedne zvezde. Ovo otkriće, omogućeno Hablovim osetljivim ultraljubičastim posmatranjima, sugeriše da bi ovi retki beli patuljci mogli biti češći nego što se ranije sumnjalo.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
