Da li ste znali da je Jupiterov satelit Jo vulkanski najaktivnije telo u Sunčevom sistemu? 

Jo

U svakom trenutku na Jou je aktivno i po 10 vulkana. Uzrok ovolike vulkanske aktivnosti su najverovatnije plimski talasi koji nastaju kao posledica Jupiterove gravitacije sa jedne strane i gravitacije Evrope (drugog Jupiterovog satelita) sa druge strane. Jo se doslovno razvlači i do 100 metara pod dejstvom plimskih talasa. Iako se plimna izbočina (zbog sinhrone rotacije) uvek nalazi na istom mestu, Evropa i Ganimed svojim prolaskom pokraj Joa značajno menjaju njegovu putanju koja je zbog toga nepravilno eliptična. Zbog ovih velikih varijacija u udaljenosti Ia od Jupitera, znatno varira i intenzitet plimnih sila, zbog čega se plimna izbočina smanjuje i povećava. Trenje uzrokovano stalnim stezanjem i rastezanjem Ia neprestano topi njegovu unutrašnjost i održava vulkane aktivnima. Prve slike sa tog jupiterovog satelita slikao Vojadžer.

 Da li ste znali ovo: kada bi ste zemlju smanjili do veličine bilijarske kugle ona bi bila ravnija i glatkija od te kugle? 

Zemlja kugla

 Šta je to albedo? 

Albedo je mera refleksivnosti površine ili tela. To je odnos odbijenog elektromagnetnog zračenja i onoga koje pada na telo. Odnos se obično izražava kao decimalna vrednost, ili kao procenat (od 0% do 100%). Ovo je vrlo važna mera u klimatologiji i astronomiji. Albedo snega iznosi do 90%. Okeanska površina ima mali albedo. Prosečan albedo planete Zemlje je 37-39%, dok je albedo Meseca oko 12%. U astronomiji se albedo nebeskog tela može koristiti da se donesu zaključci o sastavu površine tela.

 Da li ste znali da gravitacija nije ista u svakoj tački na Zemljinoj površini? 

zemlja

Nauka koja se bavi merenjem gravitacionih anomalija i uzrocima nastanka se zove gravimetrija. Slika predstavlja mapu gravitacionih anomalija Zemlje.

 Da li ste znali da se Mesec udaljava od Zemlje nekoliko santimetara godišnje? 

Mesec

Glavni uzročnik za ovu pojavu je efekat plimskih talasa koji Mesec pravi na Zemlji. Gravitacija Meseca deluje i na sam plimski talas usporavajući Zemljinu rotaciju oko svoje ose. Pretpostavlja se da je nekada davno dan na Zemlji trajao oko 8 sati, ali je delovanjem Mesečeve gravitacije Zemlja postepeno usporila svoju rotaciju na 23 h 56 m 4.100 s koliko sad iznosi dužina dana. Usporenje Zemljine rotacije iznosi oko 1/1000 sekundi na sto godina

Ova pojava se slikovito objašnjava ovako: kada balerina izvodi piruetu, za povećanje ugaone brzine skuplja ruke, a za smanjenje ih širi. Ako ruke zamislimo kao Mesec, a telo balerine kao Zemlju, onda nam je jasno zašto se sve većim usporenjem Zemlje Mesec udaljava. Zbog toga za nekih milion godina naši potomci neće imati pomračenje Sunca jer će Mesečev disk biti manji od Sunčevog.

 Da li ste znali da je debljina Saturnovih prstenova u proseku oko i manja od 100 m? 

Saturn

Prstenovi nisu jedno telo. Još je James Clerk Maxwell 1857. godine doka- zao da prstenovi ne mogu biti jedno telo, već bezbroj samostalnih čestica, što je kasnije dokazano spektroskopskim merenjima. Pomoću Doplerovog efekta je potvrđeno da se čestice bliže Saturnu kreću brže od onih daljih. Čestice prstenova su raznih veličina: od 100-metarskih tela do mikrometarske prašine.

 

Čedomir Stanković
Čedomir Stanković, spec.inž.geodez. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Diplomirao na Geodetskom fakultetu. Specijalizirao Geomatiku na Geodetskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor u srednjoj Građevinsko tehničkoj školi Neimar, a sada je angažovan na radovima iz oblasti geodetskog inženjerstva u Zrenjaninu. Astronomijom se bavi od detinjstva. Član AD Alfa iz Niša. Pisanjem naučnopopularnih tekstova na internet portalu i časopisu Astronomskog magazina, radi na popularizaciji geonauka, astronomije i približavanje nauke mladima. Teži iskorenjivanju astroobmana i kvaziučenja vezanih za astronomiju i fiziku. Najveći deo slobodnog vremena provodi na bicikli baveći se brdskim biciklizmom. ..... Više: http://www.astronomija.co.rs/112-autori/biografije/4041-edomir-stankovi

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 18 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 1 dan ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 2 dana ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 3 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 4 dana ranije

Foto...