S naglim porastom kineskih kosmičkih aktivnosti, lako je upasti u pogrešku misleći da je njihova organizaciona struktura slična Nasi-i ili Esi (obe su puno složenije i različitije organizacije nego što većina javnosti obično zamišlja, ali to je druga tema). Stoga se uobičajeno srećemo u medijima s pozivima na povećanje saradnje s Kineskom kosmičkom agencijom (CNSA), pod pretpostavkom da ova organizacija igra ulogu sličnu onoj Nase. Ali nije tako, nikako. Pokušaj razumevanja organizacije kineskog kosmičkog programa još je složeniji zadatak ako pokušamo da izbegneno ulaženje u detalje kineske politike koja se proteže kroz gustu mrežu odnosa između Komunističke partije Kine i nacionalne vlade na različitim nivoima, od Pekinga pa do najmanjih gradova. Tj., suočavamo se s temom koja bi stala u omanju knjigu, ali to nije cilj ovog posta. Pa prijeđimo na posao. Organizaciona šema kineskih kosmičkih napora može se sažeti u sledeću tabelu:
Radi jednostavnosti, u ovoj šemi sam izostavio mnoga ministarstva i organizacije koje igraju osnovnu ulogu u svemirskom programu, poput univerziteta ili vojnih istraživačkih instituta. Ni Konunistička partija Kine nije predstavljena detaljnije, koja kao vrhovna organizacija zemlje ima gustu mrežu veza s vladom i vojskom kroz odbore svih vrsta i na svim nivoima. Bilo kako bilo, iz šeme jasno uočavamo centralnu ulogu jedne organizacije: CASC, koja deluje kao najsličnija kosmičkoj agenciji u zemlji. CASC (China Aerospace Science and Technology Corporation) je državno preduzeće (osnovano 1999.) koje se često predstavlja kao 'glavni izvođač' kineskog svemirskog programa, ali je mnogo više od toga. CASC proizvodi praktički sve teške lansere u zemlji, integrisane u seriju 'Dugi marš', koja ide od male 'CZ-11' do 'CZ-5' ili buduće 'CZ-9'. No, oni su takođe zaduženi za usluge lansiranja i gradnju većine vladinih satelita[1]. Logotip CASC-a se pojavljuje na spoljnjim zidovima gotovo svih orbitnih raketa i kineskih kosmičkih letilica. Kao rezultat toga, CASC poseduje veliku moć odlučivanja o novim projektima i budućnosti kineskog kosmičkog programa.
Raketa 'Dugi marš' CZ-5 sa nalepnicom CASC.
Logotip CASC.
CASC je džin izdeljen na nekoliko kompanija i organizacija sa vrlo sličnim skraćenicama, ali koje ispunjavaju vrlo različite zadatke. Među njima imamo CALT (China Academy of Launch Vehicle Technology, 中国 运载火箭 技术 研究院), zaduženu za poro-dicu raketa 'Dugi marš', ili CAST (China Academy of Space Technology, 中国 空间 技术 研究院), glavnog proizvođača satelita u Kini (napr. sateliti bazirani na 'DFH' platformama). Imamo i SAST (Shanghai Academy of Spaceflight Technology, 上海 航天 技术 研究院), koje je sa sedištem u Šangaju zamišljena početkom 60-ih kao svojevrsna protivteža CALT-u koja je tada počela da projektuje rakete 'Feng Bao 1' i 'Dugi marš 4A'. Danas sudjeluje u proizvodnji raketa 'Dugi marš' CZ-2D, CZ-4, CZ-5 i CZ-6, u izgradnji satelita – npr. meteoroloških satelita 'Fengyun' i 'Yaogan' – uz razvoj različitih vojnih sistema. Druge 'akademije' CASC-a (ovi se tretiraju kao 'Osma akademija') zadužene su za sve vrste aeronautičkih proizvoda, poput AAPT-a (Akademije za tehnologiju propulzivnog pogona, 航天 推进 技术 研究院) ili Šeste akademije CASC-a, zadužene za seriju motora na tečna gorivaza 'Duge marševe'. CASC prodaje usluge lansiranja raketa 'Dugi marš' van Kine preko firme CGWIC (China Great Wall Industry Corporation).
Lansiranje dvostepene rakete CZ-7, sa nadimkom 'Biangjian', što znači 'Ledena strela'. Teška je ~600 tona i visoka 53 metra. Ima 4 bustera.
Kao državno preduzeće, CASC odgovara direktno državnoj Komisiji za nadzor i upravljanje državnom imovinom (SASAC, 国务院 国有 资产 监督 管理 委员会), koja pak podnosi račune Državnom veću, najvišoj izvršnoj vlasti Narodne Republike Kine. CASIC, veliki rival CASC-a, takođe zavisi od SASAC-a[2]. Uprkos sličnosti svog akronima, CASIC (China Aerospace Science and Industry Corporation, 中国 航天 科 工 集团 有限公司) vrlo se razlikuje od CASC-a. Većina CASC-ovih proizvoda usmerena je prema civilnom tržištu – iako ima i mnoge veze s vojskom – CASIC je, među ostalim obrambenim sistemima, vodeći kineski proizvođač krstarećih raketa i projektila[3]. Uprkos istoj težini kao i CASC, za većinu ljubitelja svemira CASIC je velika nepoznanica koja se ističe samo skromnom porodicom raketa 'Kuaizhou' i s nekoliko satelita. Međutim, zbog ogromnog uticaja unutar države, CASIC već nekoliko godina pokušava da proširi svoje svemirske aktivnosti na vrlo značajan način na svim nivoima – od lansera do satelita – što je uzrokovalo i sigurno će izazvati više od jednog sudara s CASC-om. Poslednji najozloglašeniji sukob odnosio se na megakonstelacije satelita. CASC je povukao svoj projekt konstelacije 'Hongyan', dok je CASIC razvio sličan program pod nazivom 'Hongyun'. Kako bi rešila haos, vlada je donela Solomonsku odluku o stvaranju državne kompanije CSNGC (China Satellite Network Group Corporation Limited, 中国 卫星 网络 集团 有限公司) kako bi razvila megakonstelaciju od trinaest hiljada satelita. CSNGC će zavisiti od SASAC-a na istom nivou kao i CASC ili CASIC. Za razliku od CASC-a, CASIC nema nijednu kompaniju koja nudi svoje usluge lansiranja u inostranstvu, iako je osnovala podružnicu 'ExPace' za komercijalizaciju lansiranja rakete 'Kuaizhou'.
Logotip CASIC-a.
Poster 'ExPacea', koji reklamira raketu 'Kuaizhou 1A' (KZ-1A) naglašavajući njenu brzinu. Raketa pripada porodici kineskih tzv. 'quick-reaction' orbitnih letilica. Sva tri stepena imaju čvrsto gorivo, dok je četvrti tečan ali je deo satelitskog sistema. Moće da podigne 200 kgna orbitu visine 700 km. Sa cemom od \(10.000/kg tereta, vrlo je konkurentna u svetu.
Dakle, koja je uloga Kineske kosmičke agencije (CNSA)? Ova agencija, ili Kineska nacionalna kosmička uprava (国家 航天 局), ponajprije deluje kao organizacija čiji je cilj promocija civilne saradnje po kosmičkim pitanjima s drugim zemljama. Odn., ako kao stranac želite da pošaljete naučni instrument satelitom kineske vlade, trebali biste da razgovarate sa CNSA-om, a ne sa CASCom. No, CNSA takođe služi za koordinaciju naučnih aktivnosti kineskog kosmičkog programa unutar i izvan zemlje, posebno u pogledu programa Meseca (CLEP) i planetarnih istraživanja (PEC). Poslednjih godina je evidentno povećanje važnosti CNSA-e, trend čiji se nastavak očekuje u budućnosti. Međutim, CNSA je jako daleko od ostalih civilnih agencija kao što su NASA, ESA ili JAXA. CNSA nema učešća u razvoju kosmičkih raketa ili u izgradnji satelita, uključujući i one posvećene promatranju Zemlje, što je zadatak, kako smo videli, u rukama CASC-a i, u manjoj meri, CASIC-a.
Druga bitna razlika je u tome što je CNSA praktički nevažan u kosmičkom programu s ljudskom posadom. Doista, kineski tim astronauta je pod direktnom kontrolom vojske preko CMS-a (China Manned Space, 中国 载人 航天 工程 办公室). Ova organizacija se ponekad naziva CMSA, sa 'A' za agenciju, iako se ovaj prevod već neko vreme izbjegava, verojatno da bi se izbegla asocijacija sa CNSA. CNSA takođe ne kontroliše lansirne centre niti kopneni segment kineskog kosmičkog programa, koji su svi u rukama vojske.
Logotip CNSA.
Amblem misije s posadom 'Shenzhou 12'. Vidi se logo CMS-a.
CMS je agencija zadužena za letove s posadom, u rukama kineske armije.
CNSA ima vrlo ograničene kapacitete za donošenje odluka, ali se isto ne može reći za organizaciju o kojoj ovisi, SASTIND (State Administration of Science, Technology and Industry for National Defense, 国家 国防 科技 工业 局). SASTIND je deo Ministarstva industrije i informacione tehnologije (MIIT, 工业 和 信息 化 部) i, iako je civilna uprava, zadužen je za različite vojne projekte. Osim CNSA-e, SASTIND takođe kontroliše Kinesku agenciju za atomsku energiju (CAEA, 国家 原子能机构), kao i brojne fakultete i istraživačke institute. Zapravo, trenutni direktor CNSA-e, fizičar Zhang Kejian (张克俭) ujedno je i direktor SASTIND-a. Iako odnosi između SASTIND-a i CASC / CASIC-a nisu baš jasni, očito je da su oni jedna od civilnih organizacija sa najvećim sposobnostima odlučivanja u kineskom kosmičkom programu. Stoga, na pitanje koji je organizam najsličniji NASA-i u Kini, odgovor je, s nijansama, da je SASTIND.
Fizičar Zhang Kejian (1961), direktor je CNSA i SASTIND-a. Časopis 'TIME' ga je 2019. uvrstio u 100 najuticajnijih ljudi na planeti. Pregovarao je s direktorom Nase J. Bridenstineu mogućoj saradnji, ali je to Trump u korenu sasekao...
Kineska akademija nauka (CAS, 中国科学院) takođe igra važnu ulogu u kineskom svemirskom programu, ponekad uporedivu s onom koju sprovode neki Nasini centri. Između ostalih zadataka, CAS je zadužena za proučavanje izvodljivosti strategija i tehnologija koje će kasnije biti službeno usvojene, pa je njegova sposobnost donošenja odluka važna. S druge strane, CAS ocenjuje i promoviše svemirske naučne projekte, poput astronomskih promatračkih satelita. U tim slučajevima, CAS takođe upravlja saradnjom s drugim stranim naučnim organizacijama.
Logo kineske Akademije nauka. Ona predstavlja najveću istraživačku organizaciju na svetu, koju čini preko 60.000 naučnika raspoređenih u 115 instituta i u samom je svetskom vrhu po rezultatima.
Na kraju, moram da naglasim ulogu vojske koja je, osim programa s ljudstvom i centara za lansiranje i kontrolu, formalno zadužena i za kosmičke programe sa civilnim aplikacijama, poput sistema za pozicioniranje 'Beidou'. Očito, kao i u drugim zemljama, takođe upravljaju velikim brojem satelitskih projekata sa manje ili više tajnim aplikacijama. Odelenje za razvoj opreme (EDD, 中央军委 装备 发展 部) i Odelenje za razvoj kosmičkih sistema (SSD, 航天 系统 部), od kojih ovaj potonji raportira Snagama za stratešku podršku armije (PLASSF, 中国人民解放军 战略 支援部队), najvažnije su vojne organizacije povezane s svemirskim programom. Agencija za letove s posadom CMS zavisi od EDD, dok su centri za lansiranje i upravljanje zaduženi za SSD. U tom smislu, PLASSF je najbliži kineskim kosmičkim snagama.
Posada 'Shenzhou 12' salutira u modulu 'Tianhe' nove kineske orbitne stanice.
Činjenica je da je kineski svemirski program odabrao jedinstveni put spajanja civilnih i vojnih elemenata, karakteristiku koja ga odvaja od drugih zapadnih svemirskih programa ili od susednih zemalja poput Indije ili Japana. Kod svih njih, civilni kosmički program je jasno odvojen od vojske – iako ne u potpunosti, kako mnogi veruju – dok se u Kini doprinos vojske, daleko od toga da se smanjuje, posljednjih godina zadržao, pa čak i pojačao. Bilo kako bilo, nadam se da vam je sada delovanje kosmičkog programa azijskog diva makar malo jasnije.
[1] Da ne bude zabune, oni proizvode i brojne strateške i taktičke projektile, kao i zemaljsku opremu, ali i medicinsku opremu, računare, komunikacionu i transportnu opremu, hemiju, različite motore itd. Imaju oko 200.000 zaposlenih i brojne kooperante.
[2] Ovakvo telo nema nijedna država na svetu. Pored toga što upravljaju svim državnim kompanijama i korporacijama, oni postavljaju sve velike direktore i pišu zakone. Oni su 2017. vredeli ukupno preko \)26.000 milijardi, što ga čini najvećim ekonomskim entitetom na svetu.
[3] Trump je krajem 2020. zabranio bilo kojoj američkoj kompaniji ili privatniku koji ima veze sa odbranom zemlje da ima bilo kakve veze sa kineskom vojskom ili CASIC-om.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
