Prošlo je preko dvadeset godina otkako smo izbliza vidjeli najveći mesec u Sunčevom sistemu, svet veći od planete Merkur. Suša novih slika okončana je 7. juna 2021, kada je Nasina sonda 'Junona' ('Juno') proletela na 1038 km od Ganimeda brzinom od 19 km/s. To je najbliži susret s ovim gigantskim satelitom od 20. maja 2000. godine, kada je sonda 'Galileo' pretposljednji fly-by iznad ovog Jovijanskog meseca. Istina je da niko nije očekivao da će slike biti nešto o čemu treba pisati kući. Kao što je poznato, 'Junona' nosi vrlo jednostavnu kameru, JunoCam, dodatu u poslednjem trenutku radi public relations razloga. Iako su poslednje slike Jupitera daleko premašile očekivanja, Ganimed je manja meta i nije se očekivalo ništa spektakularno. Međutim,slike su nas sve iznenadile svojom ogromnom rezolucijom. Jelena, samo za tebe, Ganimed, dve decenije nakon što smo ga poslednji put videli izbliza:

1
Ganimed u pravom koloru kako ga je videla 'Junona' 7. juna 2021.

Iako nije postignuta rezolucija koju je postizao 'Galileo' tokom svoje duge misije, slika savršeno pokazuje glavne površinske karakteristike Ganimeda: podelu na tamna i svetla područja. Tamna područja su starija, što dokazuje veća gustina kratera. Nasuprot tome, svetla područja su mlađa i pokazuju brojne ostatke tektonskih aktivnosti koje se manifestuju u udarnim grupama brazda, odn. sulci. Slika također naglašava još jednu zanimljivu karakteristiku meseca, kao što su polarni slojevi. Zapravo, površinu Ganimeda čini uglavnom vodeni led a deo tog leda sublimira kako bi se kondenzovao na polovima, gde čestice zarobljene Jupiterovom magnetosferom bombarduju mesec većim intenzitetom zbog efekta Ganimedovog vlastitog magnetskog polja. Tako je on, osim što je najveći satelit u Sunčevom sustavu, jedini koji ima vlastitu magnetosferu (ali ne i magnetnko polje). Na slici je tanka polarna kapa severne hemisfere, formirana mrazom koji se taloži na tom području.

2
Deo površine Ganimeda koji je uhvaćen na slici.

3
Još jedna slika u samo jednoj boji (sa zelenim filterom), sa kraterom Tros na dnu (slika podseća na naš Mesec).

Na slici se ističe krater Tros, dole lijevo, dok je tamno usitnjeno područje iznad njega Perrine Regio. Uz slike JunoCama, kamera stelarnog senzora SRU (Stellar Reference Unit), posvećena navigacionim zadacima, takođr je uradila slike tamne polutke Ganimeda, osvijetljene svetlošću koja se odbija od Jupitera, u rezoluciji od 600 do 900 metara po pikselu.

4
Slika noćne polovine Ganimeda snimljena 'Junoninim' zvezdanim senzorom.

'Junona', misija namenjena proučavanju unutrašnjosti Jupitera, nije trebala da proleće iznad galilejskih satelita, ali prošlog februara je odlučeno da se odobri (tj. da se daju parinje) proširivanje misije do 2025. Ova nova misija uključuje sve nagnutije orbite kako bi se bolje proučilo severni pol Jupitera i njegove aurore, kao i struktura Jovianske magnetosfere. Ali ne slučajno, tim misije se odlučio da izvede niz preleta iznad Galilejevih satelita, iskorištavajući nove orbite. Osim ovog leta iznad Ganymeda, 'Junona' će ove godine izvršiti još jedan let na mnogo većoj udaljenosti, kao i dva daleka fly-by iznad 'Evrope' i jedan iznad Ije. Sledeći 'Junonin' bliski prelet iznad nekog Jovijanskog satelita uslediće naredne godine, kada bude proleteo na samo 320 km od Evrope. Obzirom na slike Ganimeda, ovaj prelet obećava neverovatan susret.

5
Preleti iznad Ganimeda, Evrope i Ije tokom proširene misije 'Junone'.

6
Preleti 'Junone' iznad Galilejevih satelita do 2025.

Sada ćemo morati da pričekamo do 2029. da bismo uživali u novim slikama Ganimeda. Te godine, ESA-ina sonda 'JUICE' će stići do Jupitera i od 2032. će početi da kruži oko najvećeg meseca u Sunčevom sistemu. Dakle, iskoristite ove slike Ganimeda, jer će one biti jedine nove koje ćemo videti u ovoj deceniji.

7
Još jedna slika Ganimeda od 'Junone'.

8
Ganimed kako ga je video 'Voyager 1' 1979. Ovde se vidi krater Tros i zna Perrine Regio koji se vide i na 'Junoninim' slikama.

9
Ganimed kako ga je video 'Galileo' 1996.

  

Šta je NASA-ina sonda Junona otkrila o Jupiteru?

'Junona' će da nastavi da otkriva Jupiterove tajne do 2025.

Misija 'Junona': otkrivanje Jupiterovih tajni

Kosmička elektronika: Kako Nasina Junona preživljava u okolini Jupitera

Članci o ...
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  

ddragovic
0 #2 ddragovic 17-06-2021 00:51
Planiranje misije zavisi od para. Kao i ti kad odeš na more: ako ti neko da extra €1000, nećeš imati problema da produžiš letovanje, naprotiv.
Neđo
0 #1 Neđo 16-06-2021 15:29
Mene interesuje, da li ova produzavanja misija timovi koji ih rade nekako planiraju i u pocetku? Skoro pa svaka NASA-ina misija je produzena, jer obicno letjelica radi odlicno, moze usput da svrati i baci pogled na jos nesto, nemoguce da je bas svaki put to slucajno?

Pretpostavljam da uvijek osmisle primarnu misiju ali uvijek gledaju sta bi, ako sve bude okej, moglo da se uradi posle uspjesnog izvrsenja te primarne. Na kraju, ko bi odbio jos par godina lijepih para, vjerovatno i to utice.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

ODABRANA MESTA
Svet nauke
ADNOS vivafizika adastra
aduniverzum
astrobobo
zvjezdarnica
auvidulini eureka BOR logo
marininiafizika