Zemlja

Zemlja - od snežne grudve do staklene bašte

astronomija 17 pages 36 41 4

Ponovo u žižu interesovanja dolazi pitanje i otvara se rasprava na temu da li se Zemljina klima menja i koliko udela u tome ima čovek? Na prvi deo pitanja odmah možemo da damo potvrdan odgovor. Kao što ćemo videti u daljem tekstu, klima Zemlje po svojoj prirodi nipošto nije stacionaran fenomen, tj. ona prolazi kroz periodične promene od ledenih do toplih doba. Na drugi deo pitanja je znatno teže dati odgovor zbog mnoštva faktora i složenih procesa koje treba uzeti u obzir. U ovom članku ćemo razmotriti neke od najbitnijih fenomena koji oblikuju klimu naše planete, kao što su efekat staklene bašte i globalno zagrevanje, uzroci nastanka i smene ledenih i toplih doba, i ugljenični ciklus, proces koji, kao što ćemo videti, leži u osnovi i povezuje sve prethodno pomenute.

Hteli ste da pitate nešto o zemljotresima?

kuceŠta je to zemljotres?
Kakve okolnosti nastanka mogu biti?
Da li su prirodni zemljotresi česti?
Kako se meri snaga zemljotresa*?
Šta se to dešava u Zemlji pa nastaju potresi?
Kako se prostire zemljotres kroz tlo?*
Koliko zemljotresi mogu biti snažni
Koji zemljotres je bio najjači u istoriji
Ima li zemljotresa na drugim nebeskim telima
Koja područja na planeti su najugroženija
Šta treba raditi u toku zemljotesa da bismo se spasli
Mogu li životinje da predosete zemljotrese
Kako se zemljotres može predvideti
Koliko daleko od epicentra se zemljotres može detektovati
Kako naša planeta reaguje na zemljotres

Koliko je stara Zemlja?

Zemlja

Što je znanje o Zemlji bilo veće to je više nedostajao odgovor na pitanje koliko je ona stara. Traganje za tim odgovorom trajalo je nekoliko vekova i kako je vreme prolazilo tako je pitanje starosti Zemlje sve više iritiralo naučnike, jer ni jedan od ponuđenih odgovora nije bio dovoljno pouzdan i ubedljiv. A odgovora je bilo.

Zemlja "dobila" kiseonik pre 2,33 milijarde godina

zemlja atmosfera

Prvi značajni, nepovratni priliv kiseonika u Zemljinu atmosferu dogodio se pre skoro 2,33 milijarde godina, što je, naposletku, dovelo do nastanka višećelijskog života, međutim naučnici su nedavno uspeli da marginu greške na tako velikom broju svedu na “svega” plus-minus sedam miliona godina.