Asteroidi

Kako je MIT spasao svet: 'Projekat Ikarus' (1967.)

m1Walter Baade je upotrebio 48-inčni reflektujući teleskop opservatorije Palomar na jugu Kalifornije da bi 26. juna 1949. prvi put slikao asteroid (1566) Ikar. Ubrzo je utvrđeno da se radi o neobičnom telu čija ga eliptična orbita nosi s jedne strane do samih ivica asteridnog pojasa a s druge bliže Suncu od Merkura. Ikaru treba 1,12 godina (409 dana) da obiđe jednom oko Sunca. Svakih 19 godina, uvek u junu, Ikaru i Zemlja proleću jedan pored drugog relativnom brzinom od oko 105.000 km/h. Baade je otkrio Ikara baš prilikom jednog od takvih susreta.

Neobična priča o otkriću asteroida

ceresIdeja o novoj planeti se zasnivala na tzv. Bodeovom zakonu o razdaljinama planeta u Sunčevom sistemu. Radi se zapravo o matematičkoj formuli koju je 1766. postavio nemački astronom Johan Ticius (Johann D. Titius), ali ju je popularizovao takođe nemački astronom Johan Bode (Johann Bode) pa je ona uglavnom poznata kao Bodeov zakon (Bode`s law).

1I/ʻOumuamua – šta smo saznali i šta nećemo saznati o međuzvezdanom posetiocu

graph5 acNebesko telo otkriveno 19. oktobra na snimcima opservatorije Pan-STARRS, a za koji će se naknadno utvrditi da je snimljeno sa istog mesta i prethodne noći, kao i još 14. oktobra sa teleskopa Catalina Sky Survey, kada se od Zemlje nalazio na svega 0,162 astronomske jedinice, prvo je smatrano (međuzvezdanom) kometom, i shodno tome ponelo oznaku C/2017 U1 (PANSTARRS), a nakon što nije primećena kometska aktivnost, po prvi put u istoriji, ova oznaka je zamenjena asteroidnom u A/2017 U1.  Na koncu je Međunarodna astronomska unija, kada više nije bilo sumnje da nebesko telo dolazi iz međuzvezdanog prostora, uvela i novu kategoriju I, te je dobilo punu zvaničnu oznaku 1I/2017 U1 (ʻOumuamua), sa mogućnošću da se ravnopravno označava sa 1I, 1I/2017 U1, 1I/ʻOumuamua, te je dopustila i da se odmah imenuje od strane pronalazača. Odabrano je ime ʻOumuamua, što na havajskom jeziku, ako je verovati, u slobodnom prevodu znači izviđač. Oznaka 1I govori da je ovo prvi otkriveni objekat u klasi međuzvezdanih malih tela, kao što je to slučaj sa Halejevom kometom (1P/Halley) u klasi (kratko-)periodičnih kometa .

Sastanak sa Oumuamaom, prvim posetiocem sa druge zvezde

k1

9. septembra 2017. dogodilo se nešto neobično. Mali objekat prečnika svega 160 metara proleteo je pored Sunca na udaljenosti od 38 miliona kilometara iznenađujućom brzinom od 316.000 km/h. Prošli su milioni godina od kada se to telo okupalo svetlošću neke zvezde. Ta činjenica ne znači sama po sebi ništa posebno. Milioni objekata od stenja i leda okreću se oko Sunca na ogromnim udaljenostima, a neki od njih se približavaju Suncu samo na kratko. Ali...

Tajna Marsovih Trojanaca

t5Trojanci su rezultat delikatne i divne igre između gravitacije i hiljada malih objekata koji postoje u solarnom sistemu. To ime su ponela sva tela koja se nalaze u orbiama neke planete u Lagranžovim tačkama L4 i L5. To znači da se nalaze na 60° ispred i iza planete, jer se u tim tačkama gravitacije Sunca i dotične planete nalaze u ravnoteži, dozvoljavajući postojanje orbita tipa 'halo' ili 'punoglavac' veće ili manje stabilnosti (tela nisu fiksirana u Lagranžovim tačkama). Dugo vremena jedini poznati Trojanci su bili oni Jupiterovi (tehnički samo se oni u L4 zovu Trojanci, dok su oni u L5 'Grci' ili 'Ahajci', prema nomenklaturi baziranoj na 'Ilijadi'). Porodicu Jupiterovih Trojanaca čine hiljade tela čiji broj može da se meri sa Glavnim asteroidnim pojasom. Prvi Trojanac, (588) Achilles, otkriven je 1906, i dugo vremena se verovalo da su takvi asteroidi Jupiterova ekskluziva, posledica njegovog enormnog gravitacionog polja.