Planete patuljci

Plutonovo 'skriveno lice'

pl5

14. jula 2015, Nasina sonda 'New Horizons' nam je prva prikazala tajanstveni Pluton, danas ne planetu već samo jedan od objekata u Kajperovom pojasu. Međutim, tokom kratkog susreta mogli smo da dobijemo podatke visoke rezolucije samo sa nešto više od polovine patuljaste planete, hemisfere kojom dominira ogromni Sputnik Planitia, najveći glečer Sunčevog sistema. To nije bila slučajnost, jer su oni koji su bili zaduženi za misiju pripremili let tako da se najsvetlija struktura – s najvećim albedom – može da proučava i na slikama kosmičkog teleskopa 'Hubble', struktura za koju se ispostavilo da je SputnikPlanitia. Nažalost, Pluton ima vrlo spor period rotacije od 6,39 dana, tako da je NH mogao da analizira drugu hemisferu samo dok je bio na relativno velikoj udaljenosti, pa je otuda i prosečna rezolucija ovog dela planete patuljka reda veličine od oko 20 km po pikselu. Srećom, nedavna analiza najboljih slika ovog 'skrivenog lica' Plutona – nasuprot 'vidljivoj hemisferi' koju je proučavao NH – omogućila nam je da izvučemo još poneki podatak o ovom delu planete patuljka.

 

Nedostaju mali krateri na Plutonu

mali krateri

Nasina vasionska letelica New Horizons je na Zemlju poslala velik broj fotografija Plutona i njegovog pratioca Harona i naučnici su se zdušno bacili u izučavanje ova dva daleka sveta. Između ostalog oni su primetili da oba tela obiluju udarnim kraterima, ali gotovo isključivo kraterima velikih dimenzija.

Konačno! Nova imena na Plutonu!

imenaOd kada je 'New Horizons' pre 2,5 godine (zar već!) proleteo kroz Plutonov sistem, načitali smo se raznih imena koja su privremeno naučnici nadevali nekom objektu koji su proučavali na površini. Naravno, sve su to bila nezvanična imena jer za za pravo ime treba čekati odobrenje Međunarodne astronomske zajednice (IAU).

Upoznajte Ceres

Ceres Mesec Zemlja

Priča o Ceresu počinje 1. januara 1801. godine, kada je Đuzepe Pjaci, astronom i sveštenik sa Sicilije, nakon višemesečne potrage, otkrio na nebu svetlu tačkicu, baš u onom području u kome je, po proračunima astronoma, trebalo da se nalazi do tada neotkrivena planeta. O tome smo već pisali a sad samo da ukratko prepričamo: dakle astronomima je izgledalo neprirodno da između Marsa i Jupitera zjapi ogroman prazan prostor te su bili prilično sigurni da se tu krije neka još neuočena planete. Zato su se dali u grčevitu potragu, a ona je rezultirala gorepomenutim otkrićem.

Haumea, najčudniji Plutonov kompanjon, poseduje prsten!

h1Na rubovima Sunčevog sistema, tamo iza orbite Neptuna, postoji pojas objekata od leda i stenja, među kojima se ističu planete patuljci: Pluton, Eris, Makemake i Haumea. Taj poslednji, do sada je bio poznat najviše po tome što ima dva mala meseca, prečnika svega 170 i 310 km.