Astronautika: misije

Misije

Kako sam jahao 'Voyager 1' (i vratio se na ručak)

v6

Čitao sam da mnogi zamišljaju kako da odu na Mars, pa su čak spremni da to urade u jednom pravcu. Nema nazad kući! Nisam toliko radikalan, ali mi često padne na pamet 'Šta li sada rade Voyageri?' i zamišljam kako bi bilo sesti jedno pola dana u jedan od njih i provozati se. Zašto? Čini mi se da dok god se s njima održava veza, oni će predstavljati naše graničare i osvajače kosmosa u bukvalnom smislu.

Kinez neumorno vozika po Mjesecu

change4

Kinezi su Mjesec postavili za jedan od prioritetnih zadataka. Dosad su imali sve uspjeh za uspjehom. Doduše u misiji Change 3 lander i posebice rover imali su svojih tehničkih mušica što se nije baš pozitivno odrazilo na vrijeme njihove operativnosti u zastrašujuće surovom ambijentu jedinog nam mjeseca. Lekcije su naučene te je znanje i iskustvo primjenjeno na novoj ekipi.

Chandrayaan-2 nije preživeo

chandrayaan 2 udar u mjesec 750

Chandrayaan 2 na put ka Mjesecu krenuo je još 2007. Indijski orbiter i rover sa ruskim landerom nikako nije bila loša opcija za uspjeh misije. Ipak tijekom vremena i usljed „lošeg horoskopa“ po Ruse (Fobos-Grunt, na kojem se temeljio poveći dio landera u misiji Chandrayaan 2) cijeli je projekt sa sva tri ključna elementa spao na indijska leđa.

 

Odoše i Arapi na Mars

Al Amal1

2020. godine ćemo imati živu godinu na Marsu.Složenim i ambicioznim misijama Amerike ('Mars 2020'), ESA ('ExoMars 2020') i Kine ('Huoxing 1') moraćemo da dodamo i orbiter Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), koji će imati za cilj da iskoristi prednost lansiranja sledeće godine i postane prva arapska država koja će postaviti artefakt oko Crvene planete. Misija se naziva 'Al Amal'(الأمل), 'Nada' na arapskom, ili na engleskom 'Hope', ali i kao 'EMM' ('Emirates Mars Mission') i relativno je skromna u odnosu na ostale tri gorepomenute misije, ali je za UAE izazov prve vrste.

'Boingov' predlog za lunarnu misiju 'Artemis 3'

b7

'Artemis 3' – kako se misija sada zove, trebalo bi, prema planovima Trumpove administracije, da pošalje dva astronauta na Mesečevu površinu negde 2024. Misija, ranije poznata kao 'EM-3' (Exploration Mission 3), biće treća raketi 'SLS' i druga posada ovog lansera. Da bi sletanje na Mesec postalo stvarnost, moraju se najpre lansirati dva modula lunarne stanice 'Gateway' – 'PPE' i 'HALO' – kao i tri elementa Mesečevog modula 'HLS' (Human Landing System). Ovih pet elemenata odleteće do lunarne orbite tipa NRHO (Near Rectilinear Halo Orbit) uz pomoć drugih komercijalnih raketa a ne SLS-a i biće spremni kada stigne brod 'Orion' iz misije 'Artemis 3'.

 

Kad će Japanci na Mesec?

SLIM2

Zanimljivo je pratiti neku kosmičku misiju jer se uvek nauči mnogo toga. Ali povremeno je moguće naučiti mnogo i iz misija koje još sede na Zemlji i čekaju lansiranje. Šampion planete je džin, teleskop JWST, koji je do sada pojeo preko $10 milijardi. Ali sada sam se nameračio na jednu japansku sondu, čije lansiranje sam najavio još pre 5 godina. Još nije poletela, a kad će – ne zna se. Seč je o neobičnom horizontalnom lunarnom lenderu 'SLIM'.

 

'Hayabusa 2': Gudbaj Rjuga!

h2dd1

Svakom ko voli i sa mnom prati trenutno najinteresantniju sondu u solarnom sistemu, japansku 'Hayabusu 2', sigurno će da lakne: letilica je posle 1805 dana provedenih u kosmosu, od čega čak 503 u orbiti oko asteroida Ryugu, krenula kući. Kada za godinu dana bude sletela u Australiju, doneće dragoceni poklon – nekoliko grama (možda više?) prašine i kamenčića sa tajanstvenog asteroida. Time će se završiti ekspedicija duga 5.240.000.001 km.

 

Stopama 'New Horizonsa': orbiter oko Plutona

1

Pre 2015. mnogi su očekivali da će Pluton biti 'dosadan', mali zaleđeni svet bez ikakvih spomena vrednih geoloških aktivnosti. Ali kada je 14. jula te godine Nasin robot 'New Horizons' nadleo planetu patuljka, iznenađenje je bilo golemo: ogromni azotni glečeri, planine vodenog leda, kriovulkani, planinski lanci sa vrhovima pokrivenim metanskim snegom, organska jedinjenja na površini, nekoliko slojeva magle koja pluta atmosferom, pa čak mogući globalni podzemni okean. Ukratko, složen i fascinantan svet. Ali sve što smo saznali o Plutonu bilo je zahvaljujući kratkom preletu od nekoliko sati, za koje smo uspeli da pregledamo svega 40% površine u relativno visokoj rezoluciji. Sigurno da ova patuljasta planeta još uvek krije mnogo misterija ali džaba, jer se tamo nećemo vratiti makar još nekoliko decenija. Ili možda hoćemo?

'AIM' – misija na asteroid koja neće nikad poleteti

aim11

Izgleda da se istraživanje asteroida polako penje na ranglisti prioriteta ne samo Nase već i ostalih agencija. Japanci su tu, normalno, neprikosnoveni, jer su do sada sakupili deliće prašine i kamenja sa već dva mala tela. Za mesec dana 'Hajabusa 2' kreće kući posle 6-godišnje ekspedicije a uzorke očekujemo u laboratorijama 2022. Šta za to vreme radi Evropa? Ima li ESA svoje planove? Velika je greška što zbog politike ne mogu da sarađuju s Rusima, a sa Nasom im stvarno teško ide (primera je bezbroj).

 

 
 leksikon 190


stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18