Astronautika: misije

Misije

Nove Nasine „Discovery“ misije

nd5Pre više od 20 meseci pisao sam o jednoj misiji o kojoj se tada samo nagađalo. Da bi izgurali ideju do kraja, tada je državni univerzitet Arizona od Nase za taj projekat dobio „stimulaciju“ od nekoliko miliona. Pre nedelju dana NASA je konačno dala zeleno svetlo dvema međuplanetnim misijama, među kojima je ova. Misije se zovu „Psyche“ i „Lucy“. Upoznajmo se malo bliže s njima.

NASA će za 8 godina posetiti 8 asteroida. Sledi 7 stvari koje treba znati o tim misijama

a2Odnah po praznicima NASA je objavila da će lansirati dve nove planetne misije koje bi između 2021. i 2033. posetile 8 asteroida. Predstoji nam dugo čekanje, ali će na kraju to ipak biti 8 svetova za samo 8 godina!

Sonda „Луна 25“: povratak Rusa na Mesec

luna18Nesumljivo da je velika slabost ruskog kosmičkog programa istraživanje solarnog sistema. Nakon godina neprestanih odlaganja i revizija, Rusija je od 1991. lansirala svega dve sonde. Čak su se i one – „Марс 96“ i „Фобос-грунт“ – završile neuspehom. Čak je i vrlo skromna kosmička sila sa vrlo mladim kosmičkim programom, kao što je Indija, uspela da pretekne Rusiju na tom polju, lansiravši sonde na Mesec („Chandrayaan“) i Mars („Mangaiyaan“). Ipak, nije sve izgubljeno; Rusija igra bitnu ulogu u misijama „ExoMars 2016“ i, iznad svega, „ExoMars 2020“, gde u obe sarađuje sa ESA-om, pored toga što u mnogim drugim misijama učestvuje preko nekih svojih naučnih instrumenata. Uprkos svemu, Rusija nastavlja da planira lansiranja sopstvenih sond, a sledeći cilj im je Mesec. Naredna ruska lunarna sonda bi trebalo da bude „Луна 25“, sonda koju Роскосмосplanira da lansira 2019. i koja će nositi mali radioizotopski generator (RTG) sa plutonijumom-238.

„ExoMars“ snimio retke slike Fobosa

exomars1

Naučnički tim „ExoMars Trace Gas Orbitera“ je konačno u novembru uživao u mogućnosti da testira svoje instrumente. Letilica je uspešno ušla u orbitu oko Marsa još u oktobru, ali će će joj za podešavanje orbite biti potrebno godinu dana, za koje vreme će nežno uranjati u najviše slojeve Marsove atmosfere smanjivajući tako brzinu i ulaziti u sve nižu i kružniju orbitu. Tokom tog perioda vazdušnog kočenja neće biti moguće izvoditi naučna istraživanja. Da bi ipak nekako utolili apetite naučičkog tima za podacima (i, što je još važnije, da bi proverili da li je sve u redu nakon surovog ulaženja u orbitu), misija je timu odobrila dve orbite tokom kojih su dobili priliku da isprobaju svoje instrumenate.

„MERLIN“, Nasina sonda za istraživanje Fobosa i Dejmosa

m7Već dugo godina predlozi misija na Marsove mesece Fobos i Dejmos su nekako u modi. Ovi mali sateliti kriju važne tajne vezane za povest nastanka Crvene planetei možda su jedini preživeli članovi veće porodice satelita. Do sada su radi njihovog proučavanja iz blizine pokrenute samo dve misije, sovjetske sonde “Фобос 1“ i „Фобос 2“ 1988. godine i ruski brod iz 2011. „Фобос-грунт“, koji je čak trebalo da donese i uzorke Fobosa na Zemlju. Sve tri letilice su omanule. Ali to ne znači da su ostale kosmičke agencije zaboravile Marsove mesece.

Facebook