Astronautika: misije

Misije

Novi napad Indusa na Mesec

im1Sledećeg 15. jula Indija će lansirati svoju drugu lunarnu sondu, prikladno nazvanu 'Chandrayaan 2'. To je posebno ambiciozna misija jer će uključivati i orbiter i sletnu sondu. Ako bude uspešna, Indija će postati četvrta nacija koja će meko sleteti na Mesec. Misija, koja će poleteti zahvaljujući raketi GSLV-MkIII, uključivaće orbiter od 2,78 tona koji će proučavati Mesec s orbite visine 100 km najmanje godinu dana. Drugi element misije je sonda za slijetanje, koja se naziva 'Vikram'. Sa masom od 1,47 tona, 'Vikram' će takođe nositi rover 'Pragyan' – 'mudrost' na sanskritu – od 27 kg. Planirano je da ovaj rover putuje po površini oko 500 metara.

Misija HERACLES – koalicija za Mesec

h5

Očito je da paradigmu planetarnog istraživanja trenutno čini Mesec. Evropa, Japan i Kanada su 'odlučili' da kao manjinski partneri sudeluju u projektu lunarne orbitne stanice 'Gateway'koji vode Sjedinjene Države. Jedan od nedostataka ovog projekta je a-priorimala relevantna uloga nauke. Kako bi nekako nadoknadile ovaj nedostatak, svemirske agencije Evrope (ESA), Kanade (CSA) i Japana (JAXA) su se dosetile da izvedu misiju prikupljanja uzoraka sa južnog pola Meseca, što će, zauzvrat, otvoriti put misiji s posadom ... što će se desiti tek kada NASA počne da napreduje s programom 'Artemis'koji će imati za zadatak da ponese ljudsko biće (verovatno prvu ženu) na površinu Meseca do 2024. godine (nešto što je danas malo verovatno).

Plan da se odglavi bušilica InSighta

MarsInsightroboticarm

Ovo je zbilja neprijatno. Mnogo truda i novaca je uloženo u lender InSight, vršeno je bezbroj proračuna, proba, testova, letelica je besprekorno odletela na Mars, nežno se spusti tačno tamo gde je planirano, počela je da buši tlo – i onda se bušilica zaglavila! Ona je ovde na Zemlji testirana, specijalno je pravljena za bušenje po Marsu. U Nemačkoj! A ako neko ume da napravi dobar alat onda su to Nemci.

Misija MSR: Kako EU i SAD planiraju da dopeljaju kamenje s Marsa na Zemlju

m1

Naučna zajednica već godinama jasno pokazuje šta je njihov prioritet po pitanju Marsa: misija donošenja uzoraka na Zemlju. No, tu se krije mala začkoljica, a to je – bez obzira šta neki čitaoci misle – što se nema para za tako nešto. Međutim, nakon decenija rada na misiji MSR (Mars Sample Return), NASA je došla do zaključka da je neophodno da lansiraju ovu misiju pre 2030. (neobično, ili ne, ali Nasina odluka da ubrza MSR misiju je usledila nakon što je Kina objavila svoju nameru da do tada donese uzorke Marsa u Peking). Rešenje koje je NASA pronašla za izvođenje MSR misije je tipično protestantsko: međunarodna saradnja. Konkretno, s Europskom svemirskom agencijom (ESA).

'Voyagerov' širokougaoni pogled na Jupiter

v1

Prošlog meseca je bilo 40 godina od istorijskog susreta 'Voyagera 1' sa Jupiterom 1979. godine. 'Voyager 1' nije bio prvi robotski posetilac ove planete; 'Pioneeri 10 i 11' su proleteli pored džina 1973. i 1974. Ali mada su 'Pioneeovi' primitivni spin-scan fotopolarimetri bili vrlo dobri, nisu mogli da se mere sa TV kamerama 'Voyagera'.

'Curiosity': Romantično nebo iznad kratera Gejl

ezgif.com resizeZamisli ovakvu scenu. Ti si Ja sam na Marsu, u Gejlovom krateru, naslonjen na rover. Sunce je upravo zašlo a temperatura rapidno pada. Bacam setan pogled u vis i gledam sjajne, paperjaste oblake, osvetljene Suncem iako je ono već iza horizonta. Zbog velike visine na kojoj se nalaze, Sunce ih i dalje osvetljava. Dok odvrćem grejanje na drva u mom skafanderu, posmatram kako noćni oblaci plove kroz vazduh, gubeći se od istoka ka zapadu u pravcu Sunca koje nestaje...

 

akl2019 l
Ko dolazi na kamp? (16.06)

leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18