Astronautika: misije

Misije

’Project Prometheus’

prometheus

pdf

FLOTA ATOMSKIH KOSMIČKIH BRODOVA
KOJA NIKAD NIJE POLETELA
Nakon što je decenijama odbijala da koristi atomske reaktore u kosmosu, NASA je 2003. odlučila da radikalno promeni strategiju i pokrene ambiciozni program pod nazivom ’Projekat Prometej’ koji je trebalo, da je urodio plodom, revolucionarno da promeni naša znanja o Sunčevom sistemu. Projekat je imao nameru da stvori ni manje ni više nego flotilu velikih brodova sa atomskim reaktorima koji bi bili kadri da odlete čak i u međuzvezdane dubine.

’Ciklon 4M’: nova ukrajinska raketa koja će biti lansirana iz Kanade

ciklon1Od počekta sukoba sa Rusijom ukrajinski kosmički program je pao na najniže grane. Na raketu „Зеніт“, glavni nosač zemlje, Rusija je stavila veto. Kompanija „Sea Launch“, koja operiše raketama „Зеніт“ sa platforme u Pacifiku, prestala je da nudi orbitna lansiranja (barem privremeno). Da stvar bude gora, projekat lansiranja rakete „Циклон-4“ („Cyclone-4“ na Zapadu) iz baze Alcântara u Brazilu doživeo je pre par godina glasan fijasko. Poslednju šansu za ukrajinsku industriju predstavlja raketa „Antares“ američke kompanije „Orbital ATK“, čiji se prvi stepen proizvodi u Ukrajini, kao i dodatni stepen AVUM evropske rakete „VEGA“. Tako je bilo sve do nedavno, jer je prošle nedelje objavljeno da kanadska kompanija „Maritime Launch Services“ (MLS) planira da lansira ukrajunsku raketu srednje klase „Циклон 4M“ iz pokrajine Guysborougha, Nova Scotia.

Električni kvar na Venerinom orbiteru ’Akatsuki’

a2Pre dve godine sam ovako pisao: „... ’Akacuki’ je trebalo da bude prva japanska međuplanetna misija još od sonde ’Nozomi’, lansirane 1998. godine, koja je, nažalost, zbog kvara 2003. godine promašila svoju metu – Mars. Misija na Veneru je trebalo da traje 2 ili malo više godine; dužina je ograničena prvenstveno zbog degradacije brodskog akumulatora ... Određeno je da budžet misije obuhvati 14,6 milijardi jena ($175 mil.) za sondu i dodatnih 9,8 mld. jena ($116 mil.) za sâmo lansiranje. Niko tada nije pretpostavljao da to neće ni izdaleka biti dovoljno ...“

Habemus ’Europa Clipper’!

hb7Dobro, sada i zvanično. Možemo reći da će se sledeća Nasina misija koja će posetiti najneverovatniji Jupiterov mesec, Evropu, zvati ’Europa Clipper’. NASA je 7. februara objavila da je konačno odabran naziv za najočekivaniju sondu protekle decenije. Možda mnogima ova vest zvuči kao ’Dan mrmota’, jer se možda i neće tako zvati. Pa i da i ne, jer je sonda bila neka vrsta ’Schroedingerove misije’ što se tiče njenog naziva.

Pentagon poklonio Nasi još jedan tajanstveni satelit

s42012. godine pisao sam o tome kako je američka vojska poklonila Nasi dva ogromna kosmička teleskopa sa primarnim ogledalima prečnika 2,4 metra – slična onom Hablovom – skinutim sa špijunskih satelita. Iako se iz razumljivih razloga nije znalo njihovo poreklo, svi pokazatelji su govorili da su to „ostaci“ projekta „FIA-Optical“ (Future Imagery Architecture – Optical), porodice satelita napravljenih sa namerom da naslede i unaprede famozne satelite serije KH-11 „KENNEN/CRYSTAL“ koji su morali da budu otkazani zbog prekoračenja troškova. NASA je bila pred teškom dilemom, da li se ovde radilo o poklonu ili o prokletstvu.

Kako ’Voyaregi’ šalju dovoljno jak signal da možemo da ga uhvatimo, uprkos neverovatnoj udaljenosti?

v2Iako su sonde trebale da rade samo nekoliko godina, za koji mesec će se navršiti 40 godina od kad samostalno lete kroz tminu kosmosa. Danas je jedna od njih već debelo zagazila u međuzvezdani prostor, a i druga će uskoro, ali ono što fascinira to je da i dalje održavaju radio kontakt sa Zemljom! Kako?

Facebook