Događaji

Australija formira kosmičku agenciju

Picture1Australija planira da konačno formira nacionalnu kosmičku agenciju. Kažem “konačno”, iz prostog razloga što je neshvatljiva bila višedecenijska nezainteresovanost svih Vlada ove visoko-razvijene države za razvoj nacionalnog kosmičkog programa uprkos veoma čvrstim vezama sa NASA-om.

Četiri razloga zbog kojih Indija postaje 'big in space'

i9Indija je čudo! Već milenijumima zadivljuje svakog ko se imalo upozna sa njom. Nisu joj odeleli ni Aleksandar Makedonski, ni Bitlsi, ni Tito ... a među mnogima sam i ja. Sve što može da se pročita o indijskoj kosmonautici na našem sajtu napisao sam ja[1]: nekoliko velikih drevnih i savremenih indijskih matematičara zauzimaju lepo mesto u mojoj poslednjoj knjizi, a titulu najlepše rakete za mene bez dileme nosi 'DSLV'. Jedna su od svetskih ekonomija koje već godinama beleži najveći rast a glavni su regionalni 'protivnik' kineskog džina.

Šta ih čini takvim?

Stari lunarni motori za nove ruske rakete

lm4Da malo objasnim. Pre desetak godina, kompanija RKC "Progress" iz Samare rešila je da potpuno modifikuje trostepenu raketu "Sojuz-U" (koja leti još od 1973.[1]) i da stvori čitavu porodicu trostepenih raketa srednje nosivosti, u koju će da uđe i dvostepena laka raketa "Sojuz 2.1v". Ona ima zadatak da u nisku orbitu visine 200 kg ponese teret od 2.800 kg. Taj tip rakete je prvobitno poneo oznaku "Sojuz 1" i vizuelno se poznaju po tome što nemaju četiri prepoznatljiva bočna bustera.

Lova koja pokreće kosmičku industriju u svetu

l1Koje se pare okreću u kosmičkoj industriji? Kosmički fanovi se obično fokusiraju samo na kosmičke rakete a zaboravljaju najvažniju stvar (zbog koje rakete i postoje): teret. To su sateliti. Kosmička industrija je sektor koji se neprestano menja pa se menjaju i investicije. Šta kažeš na cifru od 261 milijardi dolara? Toliko je zgrnula kosmička industrija 2016. godine. Tu je uračunata oprema na Zemlji – uglavnom ona vezana za sisteme za pozicioniranje i navigaciju, pored raketa i konstrukcije satelita. Interesantan detalj je da je na komercijalne servise u 2016. otpadalo svega oko $5,5 milijardi, što je minimalni udeo ukupnog biznisa i daleko ispod $13,9 milijardi koliko je zaradila industrija konstruisanja satelita.

HISTRION 5, 6 i 7

HISTRION 7 foto iz zraka 130

Osamog dana mjeseca jula sa „Svemirske luke Herman Potočnik, Pula, nešto iza podneva, u bliski svemir lansirane su dvije bespilotne letjelice Astronomske udruge Vidulini, HISTRION 5 i HISTRION 6. U potpori njihove misije sudjelovala je i treća bespilotna letjelica – HISTRION 7.