Sunčev sistem čine sva tela i čestice koje su pod uticajem gravitacije Sunca. Sistem je nastao pre oko 5 milijardi godina od rotirajućeg oblaka gasa i prašine. Koncentracijom ovih elemenata nastala je zvezda Sunce, a zatim i odstali članovi sistema.

Najudaljenija planetarna orbita se nalazi na 40 astronomskih jedinica od Sunca, ali je zona uticaja Sunceve gravitacije mnogo šira.

Sunce Nama najbliža zvezda i najsjajnie nebesko telo. Pripada spektralnoj klasi G2V sa povrsinskom temperaturom od 5,500 K. Svake sekunde 4 miliona tona solarnog materijala se utroši u procesu pretvaranja vodonika u helijum....
Planete

Svemirsko telo koje kruzi oko zvezde, a čja masa je suviše mala da i samo postane zvezda, a opet dovoljno velika da svojom gravitacijom dominira u svojoj orbiti. Ima osam planeta u Sunčevom sistemu.

Asteroidi Mala stenovita tela Sunčevog sistema, prečnika manjeg od 1000 km (najmanji astroidi su vličine zrnca prašine). Zovu se jos i planetoidi. Uglavnom su nepravilnog oblika, a najvći njihov broj kruži oko Sunca u prostoru između Marsa i Jupitera. Asteroidi su ostaci materije od koje je stvoren čitav Sunčev sistem. Broj identifikovanih asteroida je teško pratiti pošto se stalno otkrivaju novi. 
Sateliti Tela koja kruže oko drugog većeg nebeskog tela. Sateliti koje je izgadio čovek su veštački sateliti (ostali su prirodni sateliti). U Sunčevom sistemu do sada je otkriveno preko sto prirodnih satelita. Najviše satelita imaju Jupiter i Saturn  dok Merkur i Venera nemaju nijednog svog pratioca.
Komete Ledena tela koja obleću oko Sunca u čijoj blizini delimično isparavaju stvarajući tako, nasuprot Suncu, dugačak rep (dugačak i milion km). Građene su od smrznute vode, ugljen dioksida, metana i amonijaka te čestica prašine i stenovitih parčića. Putanja kometa je veoma ekscentričana elipsa. Generalno razlikujemo dve vrste kometa. Jenu čine komete koje se redovno pojavljuju na našem nebu (u periodu od 6 do 200 godina) i to su kratkoperiodične komete. U drugu spadaju komete čiji period pojavljivanja je suviše dugačak da bi se mogao tačno predvideti (više hiljada godina) i to su dugoperiodične komete (podela kometa je zapravno mnogo složenija). Dom kometa je Ortov oblak koji se nalazi na samoj granici Sunčevog sistema. Računa se da tamo ima više triliona kometa.
Meteoroidi čvrsti komadi materije, različitih dimenzija, koji kruže oko Sunca i ne mogu se registrovati optičkim putem u slobodnom kosmičkom prostoru. Ti komadi ponekad upadaju u Zemljinu atmosferu gde, usled trenja i drugih procesa, burno sagorevaju i tada se opažaju kao meteori, odn.  zvezde padalice. Često se meteori (pojava) poistovećuje sa meteoroidima (objekti u kosmosu). Meteoroid koji padne na drugo telo zove se meteorit. (M. H.)

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook

Osnove (2)