Oprema

Kamera Marsovog orbitera TGO

m7Evropa je u okviru misije „ExoMars“ napravila Marsov orbiter koji je već dva meseca u akciji. Prvobitno, NASA je želela da vodi taj projekat a da ESA da deo love ali je Obamino kresanje budžeta 2013. stopiralo celokupnu saradnju. Zato se ESA okrenula Rusiji i za sada ta saradnja daje dobre rezultate. Orbiter će obavljati i naučnu i telekomunikacionu funkciju. Za naučne zadatke ima obezbeđenih 113,8 kg, što je samo 3% celokupne težine orbitera. Najvažniji instrument je kamera. Pogledajmo pobliže o kakvom instrumentu se radi.

Mali „Proton“ i budućnost projekta Bajterek

b2Pre dva mneseca osvanula je u relevantnim medijima vest da kompanija “Hruničev” planira da proizvede fleksibilniju i manju raketu “Proton”. Elem, ove nedelje je osvanula nova vest, a to je da je kompanija “ILS” (International Launch Service), “Hruničevljeva” filijala zadužena za marketing “Protona” na međunarodnom tržištu, obznanila da se ne radi o jednoj već o dve nove verzije slavnog “Protona”.

Rusija i njena patuljasta raketa „Протон“

mp3“Протон“ predstavlja drugu najjaču rusku raketu posle „Ангарe А5“, ali je, zbog niske cene, još uvek glavno trkačko grlo zemlje na međunarodnom tržištu. Ali „Protonovi“ dani su prošlost. Može jedino da se lansira sa kosmodroma Bajkonur a Rusija ima dugoročni cilj da sva lansiranja premesti u novi centar, kosmodrom Vastočni. Iz tog razloga očekuje se da će mitska raketa prestati da leti negde oko 2025. Međutim, „Ангара А5“, njena zamena, za sada je limitirana lansiranjima jedino sa Plesecka, sve dok se za nju ne napravi rampa na Vastočnom. Zato već nekoliko poslednjih godina moskovska kompanija „ГКНПЦ Хруничев“, koja pravi „Протонe“ i „Ангаре“,predlaže smanjenu raketu „Протон“ koja bi nastavila komercijalno takmičenje.

Kina lansirala novu raketu CZ-7

k6

Kina je u 25. juna 2016. uspešno lansirala svoju novu raketu-nosač CZ-7 nosivosti 13,5 tona sa novog kosmodroma Venčang. Osnovni korisni teret je umanjena maketa novog kineskog kosmičkog broda koja je sledećeg dana vraćena na Zemlju. Novi kosmodrom, nova raketa i novi kosmički brod – i sve to tokom samo jednog lansiranja! Mudri Kinezi gaze krupinim koracima u kosmos.

Kina uskoro testira novu raketu i novi kosmički brod

brod

Na novom kineskom kosmodromu Venčang (Wechang) u toku su pripreme za prvo lansiranje rakete-nosača CZ-7 (“Dugi marš“) srednje kategorije. Ono je planirano krajem juna. Sama po sebi, ova vest bi bila dovoljna da bude posebno zanimljiva. Medjutim, Kina planira da novom raketom lansira u orbitu kosmički brod nove generacije! 

Prvi let “Boingovog” kosmičkog broda “Starlajner” odložen za 2018.

BoeingKompanija “Boing” je korigovala planove prvog lansiranja svog novog kosmičkog broda “Starlajner” (Starliner) sa ljudskom posadom, tako da će umesto oktobra 2017. ono biti obavljeno februara 2018.

U prvoj eksperimentalnoj misiji učestvovaće dvočlana posada sastavljena od astronauta NASA-e (komandant) i probnog pilota “Boinga”. Misija će trajati dve nedelje i obuhvata spajanje sa Međunarodnom kosmičkom stanicom (MKS) i prelazak posade “Starlajnera” na MKS. Za vreme povratka, u brodu će se nalaziti “probna” posada, znači nije planirana rotacija članova posade MKS.        

Nova nada za mikrofon na Marsu

mm2 copyE ako ima neki projekat za misiju na Mars koji bi ja podržao to je svakako mikrofon! Sigurno će biti jako interesantno čuti kako huči vetar, cepaju munje ili se kotrlja šljunak po Marsu. Na moju žalost, i ova ideja je davno zauzeta – već 2020. stići će na Crvenu planetu. Posle sam pročitao da je prvi na ovu ideju došao Karl Sagan …

„Falcon 9“ već jedna od najmoćnijih američkih raketa

f1 copyKoja raketa koju danas ima Amerika može da ponese najveći teret u orbitu? Odgovor je prost: unapređena “Delta IV Heavy”[1] kompanije “ULA” (“United Launch Aliance”) može da sa Cape Canaverala odnese na nisku orbitu (LEO) 28,8 tona ili 14,2 tone na geostacionarnu transfernu orbitu (GTO). Na priličnoj udaljenosti prati je “Atlas V 551”, koja u LEO može da ponese 18,5 tona odn. 8,7 tona na GTO. “Falcon 9 FT” kompanije “SpaceX”, sa nosivošću od 13 tona na LEO, zauzima vredno ali ipak skromno treće mesto. Sve do juče, jer je kompanija Elona Muska objavila prve detalje o maksimalnoj nosivosti njihovog čeda i sada znamo da može da ponese 22,8 tona na LEO ili 8,3 tone na GTO (odn. 5,5 tona ako se spašava prvi stepen[2]). Ovaj nagli porast nosivosti čini “Falcon 9” ne samo drugom najmoćnijom raketom u Americi, već i jednom od najmoćnijih u svetu.

Facebook