Oprema

Budućnost Evrope

12

16. jula je planiranoprvo lansiranje nove evropske rakete, 'Ariane 6'. U ovoj prvoj misiji, odn. FM1, 'Ariana 62'će poneti u orbitu 34 satelita komunikacione mreže 'OneWeb'. Ovom misijom, Evropa će staviti tačku na dug i kontroverzni razvojni proces koji će u narednoj deceniji dati glavnu kosmičku raketu zemljama članicama Evropske kosmičke agencije (ESA). Uprkos svom imenu, 'Ariana 6' je treća raketa koju je razvila ESA. 'Ariane 1, 2 i 3' su bile vrlo slične, a 'Ariana 4' je u osnovi njihova proširena verzija (bez uzimanja u obzir evropskih taketa, prethodnica 'Ariane'). Prve 'Ariane' su koristile hipergolična goriva, za razliku od 'Ariane 5', što je značilo totalni iskorak od prethodnih modela.

Raketa koje više nema – 'Dnepr'

13

'Dnepr' je bio rusko-ukrajinski lansirni sistem, baziran na interkontinentalnom balističkom projektilu R-36M, koji je služio za lansiranje lakih satelita i brodova u orbitu i druge trajektorije, a za račun rusko-ukrajinsko-kazahstanske kompanije ISC 'Kosmotrans'. Prema dogovoru sa Amerima o (tadašnjem) smanjenju vojnih tenzija, grupa od ukupno 150 nuklearnih projektila je dobila dozvolu da se pretvori u kosmičke rakete koje će biti lansirane do 2020. Međutim, od 2016. nijedna ova raketa nije lansirana, a korisnici usluga su prebačeni na alternativne provajdere. Ipak, njena istorija je zanimljiva, jer je sve do nedavno 'Dnepr' držao svetski rekord od 32 satelita lansirana u jednoj misiji.

 

Kina sprema novu raketu za let ljudi na Mesec

k15

Kada govore o budućem kineskom lunarnom programu sa ljudskom posadom, mnogi ljudi misle na džinovsku raketu 'Dugi marš CZ-9'. Reč je o projektu koji se razvija već dugi niz godina, ali u svakom slučaju, ovaj lanser neće biti spreman najmanje do 2030. Međutim, prošle godine smo saznali za planove za razvoj nove i manje rakete – pa time jeftinije i lakše za razvoj – od 'CZ-9'. Zanimljivo je da je ovo, uprkos ogromnom medijskom interesovanju koje planovi Kineza za osvajanje Meseca obično izazivaju, u zapadnim medijima prošao gotovo nezapaženo, možda zato što još uvek nema neko zvanično ime.

Izradite solarni filtar za teleskop. Kako? Lako!

38 

Zanima vas Sunce, planirate kupiti teleskop, ili već imate teleskop no ne znate kako doći do filtra za promatranje Sunca. Originalni ili tvornički su skupi i što sada? Rješenje je jednostavno, napravite ga sami. Proći ćete jeftinije i zadovoljstvo promatranja Sunca kroz filtar koji ste sami napravili je neusporedivo bolje. Pa, da vidimo kako se to radi.

Što vam sve treba?

 

Asteroidna avantura MASCOT-a

1

Već poduže čekam da malo bliže istražim učinak evropskog robota iz sastava japanske misije 'Hajabusa 2' u istraživanju asteroida Rjugu. Taj robot, težak ni 10 kg, 3. oktobra prošle godine je uspešno sleteo na sićušni asteroid i proučavao ga čak 17 sati, nakon čega su se ispraznile baterije i on se ugasio. Robot se (skraćeno) zvao MASCOT i u prethodnim textovima sam opisao kakav je bio istorijat njegovog razvoja. Da vidimo šta je mali toster radio na Rjugi.

 

Моže li putnički Sojuz MS da leti bez posade? Može! Kako? Pročitaj!

s3

Krajem avgusta ovog leta, 'Roskosmos' je sa Bajkonura lansirao raketu 'Sojuz-2.1a' sa brodom 'Sojuz MS-14' (11F732 №743). Novitet je bio u tome što je prvi put u istoriji ovog broda i njegovog leta ka ISS to bio bespilotni let. Ali ne običan, već bogami revolucionaran.

 

Slavni PROTON

UR-500-Proton-80

pdfProšle nedelje je iz Bajkonura izvršeno poslednje komercijalno lansiranje slavne ruske rakete 'Proton-M'. Dok Drago Dragović piše podrobnije o ovoj poslednjoj misiji - i pored sankcija, ponela je u orbitu dva američka satelita - upoznajte se sa ovom dinosaur-raketom, koja je od prvog lansiranja 1965. imala tačno 422 misije i samo 20 faulova.

 

 

Odela za svemir

cropped ILC0574Predstavljamo nov dizajn odela za svemir. Firma za proizvodnju odela ILC Dover iz Delavera prošlog meseca je izašla sa dva modela odela za svemir: Astro i Sol. Astro je model da izlaske i planetarna istraživanja. Sol je za svakodnevnu upotrebu u kabini svemirskog broda, naročito tokom lansiranja i sletanja.

Prevara od milijardu dolara – servisni toranj za raketu 'SLS'

s1Koliko može da košta izgradnju 'jednostavnog' raketnog servisnog tornja? Pa, ako govorimo o Nasinoj budućoj raketi 'SLS', cena može da dostigne i milijardu dolara. Kako ti se čini cifra? Nema šale – istina je. Kako smo došli dovde? Indusi su poslali sondu na Mars za samo $70 miliona. Da vidimo. 'SLS' će koristiti, poput 'Saturna V', servisni toranj za transfer goriva i gasova, podataka i električne energije, koji će putovati zajedno s mobilnom platformom (crawler transporter) koja prevozi raketu do lansirne rampe 39B Kenedijevog centra (KSC). Šatlovi nisu koristili pokretne toranjeve već fiksnu kulu koja se nalazila na rampi, stoga je bilo potrebno izgraditi ovaj toranj od nule, nazvan ML (Mobile Launcher). Zapravo, ne baš od nule, budući da ML za 'SLS' potiče od tornja izgrađenog za otkazanu raketu 'Ares I'programa 'Constellation'.

 
 leksikon 190


stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18