Astronautika: istorija

Istorija

Kako je CIA ukrala Sovjetima kosmički brod?

kb5Jednog dana krajem 1959. ili 1960. – datum nije potpuno preciziran u poverljivim dokumentima – specijalni tim od četvorice CIA-inih agenata je pod okriljem noći samo u čarapama ukralo sovjetski brod „Luna“ ne vadeći ga iz sanduka. Fotografisali su svaki deo i dokumentovali svaki elemenat konstrukcije, a onda ponovo sastavili letilicu, vratili je, i nestali bez traga. Bio je to hrabar špijunski potez u prvim godinama kosmičke trke. U nameri da što pre izjednače snage kao dve supersile, bila je to krađa koja je mogla da usija Hladni rat.

Raketna testiranja katapultirajućih sedišta za šatl „Буран“

bs13Program „Энергия-Буран“ je bio najskuplji i najambiciozniji kosmički program bivšeg Sovjetskog Saveza. No ta složenost je krila i svoje slabosti: bezbednost. Za razliku od kapsula „Союз“, šatlu „Буран“ je nedostajao toranj za spašavanje koji bi kapsulu sa posadom odneo u sigurnost u slučaju potencijalnih problema. Jedan od nedostataka koji je postao očigledan tek posle katastrofe Nasinog šatla „Challanger“ 1986. godine. Konstruktorsko rešenje inženjera НПО Молния ogledalo se u sedištima za katapultiranje, slična onima koje je i NASA isprobavala u probnim letovima svojih šatlova.

Zaboravljeni kosmički brodovi „E-7“ i sovjetsko fotografisanje Meseca

zb10Jedna od malih misterija sovjetskog lunarnog programa jeste objašnjenje zbog čega nije bilo više sondi koje su mogle da šalju fotografije sa lunarne površine u visokoj rezoluciji. Konkretno, zašto nije bilo više sondi iz porodice “Je-7” (na ruskom “E-7”), serije brodova čiji zadatak je bio da slikaju površinu Meseca sa orbite. Nažalost, danas je vrlo malo informacija dostupno o toj zaboravljenoj seriji brodova.

Pedeset godina od završetka programa “Džemini”

dz8Iz istorije astronautike

Pre pedeset godina završen je jedan od najimpresivnijih kosmičkih programa. Zahvaljujući kosmičkim brodovima “Džemini” Amerika je napravila most između pionirskog programa “Merkjuri” i projekta “Apolo” kojim je osvojen Mesec.

Katastrofa nuklearnog satelita „Космос-954“

nsk4Tražeći nedavno podatke o retkoj vrsti veštačkih satelita – onima na nuklearni pogon – naleteo sam na jedan podatak koji me je nagnao da ga bliže upoznam. Pre tačno 40 godina srušio se tajanstveni sovjetski satelit na teritoriju Kanade, što je izazvalo paniku na tom kontinentu: Gajgerovi brojači su merili značajan porast radijacije! Da li su Rusi poludeli ili se radilo o stvarnom incidentu?

Dani kada je Zemlja dobila šansu

ASTP CCCP ASTP USA

Od povijesti se ne živi, nju stvaramo svakog dana, neki su dani tijekom povijesti bili iznimno važni za opstanak (čitaj; sadašnjost i budućnost) naše civilizacije. U punom jeku hladnog rata, postavljanju stotina i stotina interkontinentalnih raketa nakrcanih atomskim bojevim glavama sa obje strane „željezne zavjese”, jedna je svemirska misija svojom tehničko-političkom, ljudskom porukom čovječanstvu dala nadu za opstanak na planeti.

Koja je najbrža letilica u istoriji?

b7

Kada je 5. jula sonda “Juno” ušla u orbitu oko Jupitera, mnogi ljudi su bili iznenađeni brzinom koju je tokom tog manevra dostigla letilica. Ni manje ni više nego 265.540 km/h, ili što mu dođe isto, 0,02% brzine svetlosti! NASA je požurila i objavila (a i ja s njima) da je to najveća brzima koju je ikad dostigao neki ljudski artefakt. Da li je to baš tako? U stvarnosti, stvari su komplikovanije nego što izgledaju na prvi pogled.

Kanali na Marsu

Lowell Mars channels

Lovel je bio sasvim siguran u postojanje kanala. Bio je ubeđen da kanale gradi visokorazvijena i mudra civilizacija kako bi sa ledenih polova dovela vodu u suve ekvatorske predele. Kanali su dugi i 3000 km i Marsovcima su bile potrebne snažne crpke da poteraju toliku vodu preko planete.

Facebook