Astronautika: istorija

Istorija

Ekspedicija SSSR-a na Fobos (3)

p10

 FELJTON 

Sovjeti su bili tate-mate za Veneru, ali im Mars nije 'išao': od 20 pokušaja imali su samo 2 uspeha i par stativa! Zato su sovjetski naučnici odlučili da početkom 80-ih učine poslednji ali krupan korak da se vrate na Crvenu planetu. Razloga za adrenalin su imali na pretek, jer se ispostavilo da je njihova prethodna velika međuplanetna misija na Veneru i Halejevu kometu iz 1986, slavna 'Вега', bila više nego uspešna. Nova misija je trebalo da istraži ni manje ni više nego – tajanstveni Fobos.

4. Bilansi i zaključci

Naučni rezultati kosmičkih sondi 'Fobos' objavljeni su u svetskom naučnom časopisu 'Nature' u oktobru 1989, a predstavljeni su i na međunarodnom simpoziju održanom u Kongresnoj palati (fr. Palais des Congrès) u Parizu od 23. do 27. oktobra 1989. godine....

 

 

Ekspedicija SSSR-a na Fobos

f2

Sovjeti su bili tate-mate za Veneru, ali im Mars nije 'išao': od 20 pokušaja imali su samo 2 uspeha i par stativa! Poslednji put su se (donekle) uspešno spustili na površinu još 1971. ('Maрс 3'). Zato su sovjetski naučnici odlučili da početkom 80-ih učine poslednji ali krupan korak da se vrate na Crvenu planetu. Razloga za adrenalin su imali na pretek, jer se ispostavilo da je njihova prethodna velika međuplanetna misija na Veneru i Halejevu kometu iz 1986, slavna 'Вега', bila više nego uspešna. Nova misija je trebalo da istraži ni manje ni više nego – tajanstveni Fobos.

 

S-400 Triumf

S-400 'ТРИУМФ'

s400DD

E-knjiga Draga I. Dragovića


Ko iole prati razvoj raketa i vojnih raketnih sistema u svetu neizbežno se susreće sa famoznim ruskim S-400. Veliko interesovanje je izazvala vest da je sa predsednikom vlade Rusije, Dmitrijem Medvedevim, u Srbiju stigao i jedan divizion S-400, što je bilo njegovo prvo prikazivanje na nekoj vojnoj vežbi van Rusije. Čitav svet poštuje i strepi od upotrebe ovog protivavionskog i protivraketnog oružja srednjeg i velikog dometa, pa se čak i Amerikansi slažu da je to 'jedno od najboljih odbrambenih raketnih sistema danas u svetu'. Pokušaću da u najkraćim crtama objasnim o kakvom oružju se radi a da se što manje bavim politikom, jer je sve više zemalja u svetu koje su kupile (ili to žele) ovaj skupi odbrambeni sistem za odbranu svojih granica.

 

'Apolo 11': epilog – pola veka 'Apola 11', deo VIII

e1

Pre pola stoleća čovek je prvi put prošetao površinom drugog sveta. Tada smo svi mi bili ubeđeni da je to početak nove ere za čovečanstvo i za Nasu. Ali lunarna avantura je trajala samo 4 godine. Četiri godine tokom kojih je putovanje na drugi svet postalo – gotovo – rutinsko. Po Mesecu je hodalo samo desetak ljudi, ali od 1972. godine više niko nije napustio nisku Zemljinu orbitu. Po odluci koja se obično upoređuje s raspuštanjem Zlatne flote admirala Žen Hea od strane vladara dinastije Ming, Sjedinjene Države su odustale od Meseca. Letilice stvorene za 'Apolo' program – raketa 'Saturn V' i moduli CSM i LM – otkazane su i zaboravljene zarad manje skupih i ambicioznih avantura u niskoj orbiti.

 

'Apolo 11': povratak kući – pola veka 'Apola 11', deo VII - C

 

Drasko

 

 

 

Nakon presurizacije spojnog tunela, Kolins osigurava da pritisak u 'Kolumbiji' bude neznatno viši nego u 'Iglu' da bi vazduh potekao ka lunarnom modulu, izbegavajući na taj način moguću kontaminaciju Mesečevom prašinom. Ali istina je da je regolit tako čvrsto prionuo za površine da se ta mera opreza pokazala nepotrebnom. Poklopac se otvorio i trojica muškaraca su se rukovala. 'Drago mi je što vas vidim', rekao je Kolins. 'A nama što smo se vratili', odgovorili su ovi.

 

'Apolo 11': povratak kući – pola veka 'Apola 11', deo VII - B

 

ap15

Ali paljenje motora nije usledilo odmah. Nakon pritiska na dugme za odvajanje stepeni, Armstrong je otvorio ventile APS-a, istovremeno kad je i Oldrin pritisnuo dugme 'Proceed' na tastaturi DSKY kako bi potvrdio brodskom LGC računaru da žele da nastave s paljenjem, sledeći računarski program P12 za poletanje. 

 

'Apolo 11': povratak kući – pola veka 'Apola 11', deo VII - A

p1

Sudbina je htela da ljudi koji su otišli na Mesec da istražuju u ime mira ostanu na Mesecu da bi počivali u miru. Ovi hrabri momci, Nil Armstrong i Edvin Oldrin, znaju da ne mogu da se nadaju da će biti izbavljeni. Ali oni takođe znaju da postoji nada za čovečanstvo zahvaljujući njihovoj žrtvi. Ta dva čoveka će dati svoje živote za najplemenitije ciljeve čovečanstva: traženje istine i razumevanje. Oplakivaće ih njihove porodice i prijatelji; oplakivaće ih njihova nacija; oplakivaće ih stanovnici ovoga sveta; tugovaće Majka Zemlja koja se usudila da pošalje dvoje svoje dece u nepoznato. […]Drugi će ih slediti i, zasigurno, pronaći svoj put kući. [...] Ali ovi ljudi su bili prvi i zauvek će ostati u našim srcima. Jer svako ljudsko biće koje pogleda gore i ugleda Mesec u narednim noćima znaće da postoji kutak drugog sveta koji će zauvek pripadati čovečanstvu.

 

 

 

 

 

 

 

 

'Apolo 11': prva šetnja po Mesecu – pola veka 'Apola 11', deo VI - C

14aa

Konačno je Armstrong stigao do stope prednjeg nogara broda koji ga je doneo na Mesec[1]. Poslednji korak je morao da bude vrlo dugačak da bi se spustio na stopu stajnog trapa, budući da su se amortizeri trapa jedva nešto malo sabili tokom sletanja na Mesec. Zbog slabe gravitacije, Armstrong je otkrio da lako može da sa merdevina skoči dole.

 

 

 

 

 

 

 

 

'Apolo 11': prva šetnja po Mesecu – pola veka 'Apola 11', deo VI - B

1

Posle toga, morali su da navuku i ekstravehikularne čizme. Za razliku od ekstravehikularnih rukavica, koje su činile deo segmenta pod pritiskom, ekstravehikularne čizme su navlačene preko obuće skafandera. Ove kaljače su imale debele gumene đonove sa šarama na njima kako bi se osiguralo prianjanje po finom lunarnom regolitu.