Astronautika: istorija

Istorija

'Apolo 11': prva šetnja po Mesecu – pola veka 'Apola 11', deo VI - B

1

Posle toga, morali su da navuku i ekstravehikularne čizme. Za razliku od ekstravehikularnih rukavica, koje su činile deo segmenta pod pritiskom, ekstravehikularne čizme su navlačene preko obuće skafandera. Ove kaljače su imale debele gumene đonove sa šarama na njima kako bi se osiguralo prianjanje po finom lunarnom regolitu.

 

 

 

 

 

'Apolo 11': prva šetnja po Mesecu – pola veka 'Apola 11', deo VI - A

m1

Armstrong i Oldrin su završili najsloženiju i najrizičniju fazu misije i konačno su se obreli na Mesečevoj površini. 'Orao' je sleteo 20. jula 1969. u 20:17 UTC. Ali sada su morali da izađu napolje. U poređenju sa samim spuštanje na Mesec, vanbrodske aktivnosti, ili EVA, bile su sa tehničkog stanovišta sekundarni cilj, ali niko nije propuštao ogromnu simboliku ovog dela plana leta. Za 99,9% čovečanstva, 'Apolo 11' je trebao da bude sveden na ono što će astronauti, tačnije Nil, učiniti i reći prilikom pravljenja prvog iskoraka na lunarnu površinu.

 

 

 

 

'Apolo 11': prvo sletanje na drugi svet – pola veka 'Apola 11', deo V C

12a

Bez obzira na to, u tom trenutku Armstrong je shvatio da 'Igl' leti prema ivici jedinog velikog kratera u tom području, kratera Vest. Loša sreća je takođe značila da je ivica kratera bila prepuna stena značajnih dimenzija. Armstrong je bio svestan da ako ne bude intervenisao, 'Orao' može da bude uništen pri pokušaju da sleti u to područje. Ne rekavši ništa Hjustonu ili Oldrinu, postavio je 'Igl' u gotovo vertikalni položaj, te je lunarni modul nastavio spuštanje, ali sporije, s ciljem da leti iznad kratera. Kao astronaut koji je poznavao sve detalje o sletanju na Mesec Djuk je shvatio ozbiljnost situacije iako nije znao ništa u vezi s kraterom i sugerisao MOCR-u da izbegavaju komunikaciju s posadom (sem ako nije nešto bitno) kako ih ne bi ometali.

 

'Apolo 11': prvo sletanje na drugi svet – pola veka 'Apola 11', deo V B

aa11

Pogonsko spuštanje je započeto na visini od 15,7 km, i oko 407 km horizontalno udaljeno od lokacije sletanja. Astronauti, obučeni u skafandere s kacigama i rukavicama – ali ne pod pritiskom – pričvrstili su đonove svojih cipela na 'čičak' na podu i pregledali sigurnosne pojaseve koji će ih čvrsto držati dok budu stajali tokom spuštanja. Spuštanje je bilo podeljeno u tri faze, a svakom je upravljao program računara LGC.

 

'Apolo 11': pravac ka Mesecu – pola veka 'Apolla 11', deo IV D

bb1

PARKIRNA ORBITA

Svrha ulaska u parkirnu orbitu je bila da se dobije na vremenu da bi se proverilo jesu li brodski sistemi spremni, a Hjustonu omogućilo da izračuna preciznu trajektoriju leta prema Mesecu, i tako eliminiše pogreške napravljene pri lunarnom paljenju, odn TLI (TransLunar Injection).

(smena 3). No dokle god je 'Saturn V' bio na zemlji, Petroneovi[2] ljudi su imali poslednju reč.

'Apolo 11': pravac ka Mesecu – pola veka 'Apolla 11', deo IV C

l29

LANSIRANJE

Odbrojavanje do poletanja 'Apola 11' službeno je počelo 14. jula u 21:00 UTC. Sat je počeo da otkucava u T-28 sati (kao i obično, odbrojavanje je uključivalo dva planirana zaustavljanja da bi se rešili mogući problemi). U kontrolnom centru za lansiranje Kenedijevog centra, smeštenom pored VAB-a, 463 tehničara nadziralo je sve divovske raketne sisteme pod nadzorom Roka Petronea, direktora lansirnih operacija KSC-a. U međuvremenu, u sobi MOCR-a[1] Centra za letove brodova sa posadom u Hjustonu, u Teksasu, kontrolori Centra za upravljanje misijama (MCC) marljivo su čekali da preuzmu 'Apolo 11' nakon što sat stigne do nule. Direktori leta u misiji 'Apola 11' bili su Klif Čarlsvort i Geri Grifin (smena 1), Džin Kranc (smena 2) i Milt Vindler (smena 3). No dokle god je 'Saturn V' bio na zemlji, Petroneovi[2] ljudi su imali poslednju reč.

 

'Apolo 11': pravac ka Mesecu – pola veka 'Apolla 11', deo IV B

aa1

ODBROJAVANJE

U ponedeljak, 6. januara 1969, Slejton je nazvao trojicu astronauta u svoju kancelariju i obavestio ih da će oni činiti posadu 'Apola 11' ('To ćete biti vi', bile su njegove reči). Međutim, do tada nije bilo jasno da li će baš 'Apolo 11' biti misija sletanja na Mesec. Prvo su misije 'Apolo 9 10' morale da prođu bez incidenata; a za to je bilo puno šansi. Međutim, sve je proteklo kako treba. Zapravo, 'Apolo 10' je prošao bolje nego što je planirano, sa problemima jedva vrednim pomena. 26. maja komandni modul 'Čarli Braun' 'Apola 10' sleteo je padobranom u Tihi okean. Put do Meseca je bio čist.

 

 

 FELJTON Pola veka Apoll 11 

Zašto sam napisao serijal o 'Apolu'?

 

ODBROJAVANJE

U ponedeljak, 6. januara 1969, Slejton je nazvao trojicu astronauta u svoju kancelariju i obavestio ih da će oni činiti posadu 'Apola 11' ('To ćete biti vi', bile su njegove reči). Međutim, do tada nije bilo jasno da li će baš 'Apolo 11' biti misija sletanja na Mesec. Prvo su misije 'Apolo 9 10' morale da prođu bez incidenata; a za to je bilo puno šansi. Međutim, sve je proteklo kako treba. Zapravo, 'Apolo 10' je prošao bolje nego što je planirano, sa problemima jedva vrednim pomena. 26. maja komandni modul 'Čarli Braun' 'Apola 10' sleteo je padobranom u Tihi okean. Put do Meseca je bio čist.

Dve nedelje kasnije, NASA je službeno objavila da će 'Apolo 11' pokušati da izvrši prvo sletanje na Mesec u istoriji. Rezervna posada 'Apola 11' sastojala bi se od Džima Lovela, Bila Andersa i Freda Hejza, dok su Ken Metingli, Ron Evans, Džek Svigert i Bil Pog činili tim za podršku[1].

aa1

Prvi stepen S-IC 'Saturna V' koji će poneti 'Apolo 11' u montažnoj hali VAB. Sve ovo će da radi samo 2 minuta, a onda će pasti u okean.

aa2
Put stepeni rakete 'Saturn V'
. Neki delovi su morali da prođu kroz Panamski kanal i pređu iz jednog u drugi okean. (Veća slika)

Do tada je raketa koji će omogućiti Armstrongu, Kolinsu i Oldrinu da odlete na Mesec već bila spremna. 8. januara, uzletni segment lunarnog modula LM-5 je iz kompanije 'Grumman' dospeo do Kenedijevog kosmičkog centra, dok je sletni segment stigao četiri dana kasnije. 19. januara došao je red na treći stepen S-IVB proizvođača 'McDonnell-Douglas'. Dana 29. januara kompanija 'Nort American Rockwell' poslala je brodom komandni i servisni modul CSM-107, a 6. februara je stigao drugi stepen S-II (čita se 'S-two'), takođe iz 'North Americana'. Ovaj stepen je poslat iz Kalifornije u centar za testiranje na reci Misisipi – danas Nasin Stenisov probni centar – parnim brodom kroz Panamski kanal (preko 7000 km).

Nakon provere njegovog rada, odleteo je do Floride avionom 'Super Guppy', poput ostalih elemenata, s izuzetkom prvog stepena S-IC, koji je bio prevelik da bi moglo da putuje avionom. Nakon što ga je 'Boing'sastavio u svojoj fabrici u Michoudu, u Luizijani, S-IC je poslat u probni centar Misisipi baržom, a odatle do Kejp Kanaverala, takođe morskim putem, ploveći oko poluostrva Florida.

aa3

Komandni modul (CM) i servisni modul (SM) CSM-107 'Kolumbija' u montažnoj hali MSOB u Nasinom Kenedijevom centru.

aa4

Uzletni segment lunarnog modula LM-5 'Igl'.

U martu 1969. posada je dovršila visinska ispitivanja komandnog modulu, tokom kojih je provereno ispravno funkcioniranje sistema kada će biti izloženi vakuumu i spajanje astronautskih odela sa kosmičkom letilicom.

Različiti elementi 'Saturna V' sastavljeni su u gigantskoj hali za vertikalno sklapanje (VAB, Vehicle Assembly Building) Kenedijevog centra, a 6. maja set je bio spreman pod serijskim brojem AS-506 (ApoloSaturn 506[2]). Dvadesetog maja ogromna raketa je premeštena iz montažne hale na lansirnu rampu 39A uz pomoć moćnog guseničara MLP (Mobile Launcher Platform). Raketa je odmah prikačena na servisni toranj LUT (Launch Umbilical Tower), koji će biti korišćen i za ukrcavanje posade, i bio opremljen sa 9 pokretnih 'ruku' sa kompletima kablova i creva za struju i gorivo za sva tri stepena 'Saturna V'.

aa5

Hala VAB ima preko 3,6 miliona m3, pa te jedna od zgrada sa najvećom zapreminom na svetu. Visoka je 160 metara.

aa6

U programu 'Apolo' su korišćene različite zone VAB-a.

aa7

Montaža 'Saturna V' VAB hali.

aa8

Treći stepen S-IVB 'Apola 11' postavljen je na drugi stepen S-II u VAB-u.

aa9

Pokretna platforma MLP je bila teška preko 3700 tona a prenosio je guseničar težak 3000 tona maksimalnom brzinom od 1,6 km/h. Napravljeno je tri ovaklve platforme, koje su bile u funkciji šatlova sve do 2011.

Nakon malog skandala Nasinog odbora za odnose sa javnošću koji je izazvao izbor imena za brodove misija 'Apolo 9' i 'Apolo 10'[3], kosmička agencija je vršila pritisak na posadu da odabere neka 'ozbiljnija' imena. Ne zaboravi da ta imena nisu bila jednostavni i nebitni detalj, već ih je trebalo neprekidno koristiti u komunikaciji s kontrolom misije u Hjustonu kao call signs dok su CSM i LM razdvojeni (za ostatak misije koristili bi samo ime 'Apolo 11'). Odbijeni su parovi imena poput 'Kastor i Poluks' ili 'Romeo i Julija'. Imena su trebala da asociraju na Sjedinjene Države, ali bez previše partiotizma ili ratobornih asocijacija. Uz obilatu pomoć Džulijana Šira, Nasinog službenika za odnose sa javnošću, posada je za CSM i LM odabrala imena 'Columbia' i 'Eagle'. Ime 'Kolumbija' predložio je Šir zbog bliskih odnosa te reči sa SAD-om, a delom i zbog toga što je bilo vrlo slično imenu topa koji se pominje u romanu Žila Verna 'Od zemlje do Meseca''Orao' se odnosio na ćelavog orla iz grba misije, jednog od sveprisutnih simbola Sjedinjenih Država.

aa10

CSM-107 'Kolumbija' prilikom montaže na raketu.

aa11

LM-5 'Igl'. Bio je težak preko 15 tona.

Prilikom dizajniranja amblema –- tj. patcha – misije, odlučeno je da se ne koristi nikakav nacionalni simbol ili imena astronauta, u pokušaju da misija predstavlja čitavo čovečanstvo a ne samo zemlju koja je omogućila ovaj podvig. Posada je predložila stilizovanu ideju za amblem uz pomoć Džejmsa Kupera, profesionalnog ilustratora, u kojoj je nacrtala Mesec, Zemlju i orla koji je predstavljao metaforu za sletanje na Mesec (Kolinsu je kao nadahnuće poslužila ilustracija orla Valtera A. Vebera koja se 1950. godine pojavila u 'Nationalnoj Geografiji'). Međutim, direktori Nase nisu predlog smatrali prikladnim: orao je izgledao suviše agresivno. Kako bi ublažili prizor, orlu je dodana maslinova grančica, ali ni to nije posebno fasciniralo nadređene. Napokon, grančica je iz kljuna premeštena u kandže kako bi omekšala kompoziciju.

aa12

Amblem 'Apola 11'. Kasnije se pojavio na nekim izdanjima američkih metalnih novčića od $1.

aa13

Originalna ilustracija Valtera A. Vebera koja se pojavila u 'Nacionalnoj Geografiji' koja je upotrebljena za amblem.

aa14

MSS servisna platforma tokom priprema za lansiranje 'Apola 11'.

aa15

Pogled na zonu MSS predviđenu za punjenje goriva i servis CSM modula.

aa16

Vrh 'Saturna V' je činila spasilačka raketa LES, čiji je zadatak da u bilo kom kritičnom trenutku lansiranja, odnese kapsulu s putnicina na sigurnu udaljenost od rampe.

17. juna, posada se preselila u prostorije MSOB-a (Manned Spacecraft Operations Building) Kenedijevog kosmičkog centru na Floridi kako bi počeli da žive i rade zajedno do dana lansiranja. Ova petospratna zgrada se koristila, između ostalog, i za podešavanja CSM-a i LM-a. Na trećem spratu zgrade nalazio se mali stambeni prostor sa tri prilično spartanska stana za članove posade. Tokom ono malo slobodnog vremena za koje su se izborili, mogli su da se opuste u maloj i ugodnoj kućici u blizini plaže na otoku Merritt. Za astronaute, to je bila jednostavno 'kuća na plaži', iako je za Nasu, u njenom gotovo bolesnom naporu da bilo šta označi akronimom, to bila ATRB(Astronaut Training and Rehabilitation Building).

18. juna izvršeno je punjenje hipergoličkih komponenti goriva za pogonske sistema CSM-a i LM-a (koji su koristili Aerozin 50, derivat hidrazina i dimetil-hidrazina). Sipanje goriva izvedeno je pomoću mobilne platforme MSS(Mobile Service Structure), ogromnog servisnog tornja koji je tehničarima omogućavao inspekciju različitih delova 'Saturna V', posebno CSM-a i LM-a.

aa17
Zgrada MSOB u kojoj su astronauti spavali i oblačili skafandere pred let.

aa18
Astronautski stanovi u MSOB-u u Kenedijevom centru.

aa19

'Beach house' za astronaute.

2. jula sproveden je TCDT(Terminal Countdown Demonstration Test), test koji je simulirao odbrojavanje pred poletanje, kao i proceduru natakanja goriva u 'SaturnV'[4]. Iz sigurnosnih razloga, astronauti nisu prisustvovali u ovoj fazi, a 'suvi' TCDT je ponovljen s posadom sledećeg dana. Trojica astronauta su obukli skafandere i ušli u kapsulu kako bi simulirali sve korake poletanja (neke slike vezane za dan poletanja 'Apola 11', potiču zapravo baš sa ovog testa).

aa20
Astronauti 'Apola 11' u Beloj sali sa Ginterom Ventom.

5. jula dogodio se jedan incident, za koji se ispostavilo da će biti ključan. Tog dana, Dejv Skoti Džim Irvajn, članovi rezervne posade 'Apola 12', ušli su u simulator lunarnog modula. Tokom testiranja složenih procedura za sletanje na Mesec, na LM-ovom računaru se uključio alarm '1201'. Kontrolor konzole (tzv. GuidanceOfficer[5]) zadužen za računar LGC (Lunar Guidance Computer) lunarnog modula, Stiv Bejls, konsultovao se u vezi problema sa računarskim frikom Džekom Garmenom i ostalim stručnjacima smeštenim u drugoj prostoriji preko zatvorene komunikacione veze. Oni su znali da je uzrok oglašavanja alarma preopterećenje računara, ali nisu bili sigurni da to neće uticati na aluniranje Mesečevog modula. Bejls je preporučio prekid sletanja na površinu. Međutim, nakon simulacija je utvrđeno da bi lunarni modul mogao sigurno da sleti uprkos alarmu. Kao rezultat toga, Bejls i njegov tim sa MIT-a su napisali iscrpan popis svih tipova alarma na LGC računaru, te da li njihovo oglašavanje zahteva prekid misije ili ne. Nisu ni slutili da će ovaj spisak spasiti misiju samo dve nedelje kasnije.

aa21
Glavni objekti na lansirnom kompleksu 39A iz doba 'Apola'.

aa22

Slika napravljena sa vrha pokretne servisne platforme (MSS) dan pred lansiranje.

aa23

Položaj rampe i ostalih objekata infrastrukture u Kenedijevom centru.

aa24

Detalji rampe koji su se nalazili ispod zemlje.

 

[1] Tokom 'Apolo' misija, pored rezervne posade postojao je i treći tim sastavljen od astronauta, koji su imali zadatak da prate plan leta, ček-liste i naredbe timova sa Zemlje, i osiguraju da glavna i rezervna posada budu upoznati sa promenama. Oni su razvijali različite procedure, naročito u kritičnim situacijama.

[2] Serijski brojevi raketa su se prvobitno uvodili u Maršalovom kosmičkom centru u formatu 'SA-5xx' (od 'Saturn-Apolo'). Kada je raketa bila spremna za lansiranje, Centar za letove sa posadom je uvodio oznake u formatu 'AS-5xx' (od 'Apolo-Saturn').

[3] Nakon misije 'Džeminija 3' (1965.), kada je Grisom nazvao kapsulu 'Moli Braun', NASA je zabranila imenovanje letilica. Međutim, tokom misije 'Apola 9', komandno-servisni modul je imao pozivnu šifru 'Gamdrop' (vrsta gumene bombone, jer je modul stigao od proizvođača umotan u plavu zaštitu pa je podsećao na bombonu), a lunarni modul je imao šifru 'Spajder' (pauk, jer je s nogarima podsećao na pauka). U misiji 'Apola 10' CSM je nazvan 'Čarli Braun' a LM 'Snupi'.

[4] Samo u prvi stepen je sipano 779.400 litara kerozina RP-1. Negde kažu 768.400...

[5] Objašnjenje za ovu i slične funkcije u kontroli letenja, možeš da pogledaš u prvom delu ovog serijala.

 


 FELJTON Pola veka Apoll 11 

'Apolo 11': pravac ka Mesecu – pola veka 'Apolla 11', deo IV A

a10

Bio je to trenutak istine. Dostizanja ove točke koštao je Ameriku 8 godina i mnogo napora, uključujući i žrtve u ljudskim životima. Ni Nasini menadžeri nisu verovali da će prve četiri 'Apolo' misije sa ljudskim posadama proteći bez ikakvih problema. Ali bilo je tako, i došlo je vreme da se osvoji površina Meseca. Mašinerija je bila spremna i podmazana, kao sportski tim na vrhuncu svog treninga. Prema klasifikaciji letova usvojenoj u septembru 1967, došle su na red 'Misije G'. Ali 'Misija G' je samo bledi slogan za jednu od najvećih prekretnica u istoriji: kročenje na površinu Meseca!

Odgovor SSSR-a na 'Apolo' – pola veka 'Apolla 11', deo III - B

r28

UNUTRAŠNJI FRONT

Međutim, istina je da sovjetska vlada i politički vrh nisu ozbiljno shvatili razvoj 'N1', a još manje lunarnu arhitekturu koja bi se suprotstavila 'Apolu'. Lider zemlje, Nikita Hruščov je kosmički program video kao dobar način da SSSR propagandno prihoduje, te je vršio pritisak na Koroljeva da sprovodi sve bombastičnije misije za širu javnost (let Terješkove, izlazak Leonova u kosmos, itd.), ali, paradoksalno, nije snažno podržavao njegov lunarni program, pogotovo što je smartao da je 'Apolo'ništa drugo do blef.

 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18