Astronautika: misije

Misije

Nove OSIRIS-ove tajne

o3

Prošle nedelje, misija “Rosetta” je objavila veliku količinu naučnih podataka. Tu se nalaze podaci mnogih instrumenata, ali za širu javnost najzanimljiviji su sa jednog: sa OSIRIS-a, kamere visoke rezolucije. Nove slike pokrivaju misiju do 19. decembra 2014, što znači da prikazuju prva dva posebno važna perioda misije. Jedna je faza od 15. do 31 oktobra 2014, kada je “Rosetta” proučavala kometu sa visine od samo 10 km. Sa te udaljenosti, piksel uskougaone OSIRIS kamere je pokrivao manje od 20 cm, dajući neverovatno detaljne slike. A potom, naravno, to je dan sletanja, 12. novembra, kada je OSIRIS pratio spuštanje lendera “Philae” na kometu, sletanje, i potom odskok.

Dobre vesti za „Juno“ i „ExoMars Trace Gas Orbiter“

ss1 680Šta ima novo u solarnom sistemu, majsko izdanje: dobre vesti za „Juno“ i „ExoMars Trace Gas Orbiter“

Maj 2016. će biti još jedan mesec pun akcije za rutinske operacije širom Sunčevog sistema – ako uopšte može da se upotrebi reč “rutina” za opisivanje autonomnog robotskog istraživanja drugih planeta. Trenutno 19 letilica učestvuje u 17 aktivnih naučnih misija.

Pogledajmo o kojima se radi.

„ExoMars 2018“ odložen do 2020.

em4Ovog puta i zvanično. Iako su već dugo svi znali da su vrlo male šanse da će rusko-evropska misija „ExoMars 2018“ poleteti te godine, ESA je objavila juče da će lansiranje biti odloženo do sledećeg lansirnog prozora, u julu 2020. Cilj „ExoMarsa 2020“ jeste spuštanje rovera u Oxia Planum koji će prvi put dobiti priliku da buši koru Crvene planete do dubine do dva metra u potrazi za biomarkerima prošlosti i sadašnjosti.

„Dawn“ nastavlja preko plana

d8Udaljena planeta patuljak, oko koje već godinu dana kruži sonda “Dawn”, puna je tajni, koje se vremenom samo množe. Ceres, koji je do pre samo godinu dana bio bleda pokretna tačkica naspram dalekih zvezda, danas je svet prepun detalja, a njegov portret se svakim danom obogaćuje za poneki detalj. Pošto je odavno ispunio sve zacrtane zadatke, ovaj izuzetni istraživač nastavlja da i dalje prikuplja podatke koristeći svoju jedinstvenu poziciju.

„Арго“: ruski brod sa ljudskom posadom oko Venere i Marsa do 2022. godine

a10 copyProšle godine je pominjana ruska inicijativa za slanje broda sa posadom oko Venere i Meseca negde oko 2012. godine, koja bi trebalo da iskoristi neuobičajen i vrlo povoljan lansirni prozor. Poslednjih meseci projekat je uznapredovao i sada se naziva “Арго“, mada promene nisu uticale samo na ime.

Lovac na planete - Kepler - ponovo u akciji

K3

Heliocentrična opservatorija “Kepler” lansirana je pre 7 godina, ali je i pored brojnih problema ipak uspevala da se bavi svojim poslom – da traži zemljolike planate po Mlečnom putu. Čak je prošle godine proslavljeno otkriće 1.000. egzoplanete pomoću ovog teleskopa. Međutim, početkom ovog meseca je javljeno da je mašina u kvaru (ponovo!) i da se tehničari trude da ga povrate u život, iako mu je radni vek prorican na samo 3,5 godine. U vreme lansiranja, “Kepler” je imao najveće ogledalo lansirano van Zemljine orbite.

Ima li „Dawn“ želju da sve druge sonde izgledaju slabo?

Dawn i1U asteroidnom pojasu postoje 3 protoplanete: Vesta, Ceres i Palas. Od kako je lansirana 2007, Nasina sonda “Dawn” je uspela da vrlo detaljno prouči prve dve, najveće. Trenutno se nalazi pri kraju jednogodišnje ekspedicije na Ceres, a navigacioni tim planira da je tu i ostavi da se, zbog izuzetno stabilne orbite, okreće večno kao veštački satelit. Da li će joj je sudbina ipak prirediti iznenađenje?

Lansiranje teretnog broda „Прогресс MC-02“

 

lansiranje 85

pdf

Ruska državna korporacija Роскосмос lansirala je 31. marta 2016. u 16:23:58 UTC automatski teretni brod MS-02 (№432), odn. 63P po NASA klasifikaciji, sa rampe Broj 6 (ПУ-6, 17П32-6) Zone 31 kosmodroma Bajkonur. „Прогресс MС-02“ je u Ekspediciji 47 odneo na Međunarodnu orbitnu stanicu (ISS) teret težine 2.436 kg, uključujući i nanosatelit ТПУ 120 „Томск“ koji će biti lansiran sa stanice. Početna orbita je imala dimenzije 261×267 km i nagib 51,66°.

Spremaju se nova iznenađenja sa „New Horizonsom“?

nh14 copyStudenti sa Univerziteta Kolorado u Boulderu, koji su napravili brojač prašine za misiju na Pluton, sigurno će imati materijala za proučavanje podataka decenijama. Rezultati pokazuju da solarni sistem prilično pust, ako ne računamo planete, prstenove, mesece, komete i asteroide.

PUT DO ZVEZDA JE POSTAO REALNA MOGUCNOST

CHIPSteven Hawking i ruski milijarder i teoretski fizičar, Juri Milner su predstavili javnosti svoj novi projekt. Za ovaj projekat će Milner da odvoji 100 miliona dolara. Da bi putovanje do zvezda bilo moguće, potrebno je odreći se ideje goriva koji pokreće svemirski brod i uspostavljanje novih načina pogona koji bi omogućili postizanje većih brzina.

Facebook