Astronautika: misije

Misije

„Rivok“: ruski brod sa posadom za putovanje na Mesec

rbm3Nije tajna da Rusija planira da se tokom sledeće decenije vrati na Mesec. Da bi to postigla, agencija Roskosmos namerava da upotrebi novi brod sa ljudskom posadom “Federacija” (PTK-NP) i raketu “Angara-A5V” sa ciljem izvođenja misija na lunarnoj orbiti (vrlo slično Nasinim planovima sa brodom “Orion” i raketom “SLS”). Problem je što finansije nalažu odlaganje lunarnih planova do 2025, najviše zato što Roskosmos još nije dovršio konstruisanje “Federacije” i “Angare” a ni lansirne rampe na novom kosmodromu Vastočni. Postoji li lakši način da se dosegne Mesec? Izgleda da postoji, i on se zove “Rivok”.

Indija lansirala prototip višekratne letilice

is2

Svaka kosmička sila pre ili kasnije počne da razmišlja o sopstvenom spejs šatlu: Sovjeti su imali svoj “Буран”, ”Спираль i ЛКС (i još pokoji), Rusi “Kлипер“, Evropa “Hermes” i “IXV”, Kinezi Shenlong, Japanci jedan svoj bezimeni. Amerikanci šuruju s tom idejom odavno i najdalje su odmakli po tom pitanju, tako da imaju planova čak i za privatne šatolove. Ali svakako je šok da su sada u igri i Indusi!

Nove OSIRIS-ove tajne

o3

Prošle nedelje, misija “Rosetta” je objavila veliku količinu naučnih podataka. Tu se nalaze podaci mnogih instrumenata, ali za širu javnost najzanimljiviji su sa jednog: sa OSIRIS-a, kamere visoke rezolucije. Nove slike pokrivaju misiju do 19. decembra 2014, što znači da prikazuju prva dva posebno važna perioda misije. Jedna je faza od 15. do 31 oktobra 2014, kada je “Rosetta” proučavala kometu sa visine od samo 10 km. Sa te udaljenosti, piksel uskougaone OSIRIS kamere je pokrivao manje od 20 cm, dajući neverovatno detaljne slike. A potom, naravno, to je dan sletanja, 12. novembra, kada je OSIRIS pratio spuštanje lendera “Philae” na kometu, sletanje, i potom odskok.

Dobre vesti za „Juno“ i „ExoMars Trace Gas Orbiter“

ss1 680Šta ima novo u solarnom sistemu, majsko izdanje: dobre vesti za „Juno“ i „ExoMars Trace Gas Orbiter“

Maj 2016. će biti još jedan mesec pun akcije za rutinske operacije širom Sunčevog sistema – ako uopšte može da se upotrebi reč “rutina” za opisivanje autonomnog robotskog istraživanja drugih planeta. Trenutno 19 letilica učestvuje u 17 aktivnih naučnih misija.

Pogledajmo o kojima se radi.

„ExoMars 2018“ odložen do 2020.

em4Ovog puta i zvanično. Iako su već dugo svi znali da su vrlo male šanse da će rusko-evropska misija „ExoMars 2018“ poleteti te godine, ESA je objavila juče da će lansiranje biti odloženo do sledećeg lansirnog prozora, u julu 2020. Cilj „ExoMarsa 2020“ jeste spuštanje rovera u Oxia Planum koji će prvi put dobiti priliku da buši koru Crvene planete do dubine do dva metra u potrazi za biomarkerima prošlosti i sadašnjosti.

„Dawn“ nastavlja preko plana

d8Udaljena planeta patuljak, oko koje već godinu dana kruži sonda “Dawn”, puna je tajni, koje se vremenom samo množe. Ceres, koji je do pre samo godinu dana bio bleda pokretna tačkica naspram dalekih zvezda, danas je svet prepun detalja, a njegov portret se svakim danom obogaćuje za poneki detalj. Pošto je odavno ispunio sve zacrtane zadatke, ovaj izuzetni istraživač nastavlja da i dalje prikuplja podatke koristeći svoju jedinstvenu poziciju.

Facebook