Astronautika: misije

Misije

NASA odustaje od asteroida

arm return transitNASA je odlučila da otkaže lansiranje automatskog kosmičkog aparata prema asteroidu planiranog da dostavi jedan njegov manji deo na orbitu oko Meseca. U drugoj etapi bilo je planirano da ekipa astronauta dospe do fragmenta asteroida i sa njega dostavi nekoliko komada na Zemlju.

Povratak ’Protona’. Lansiranje ’Echostara 21’

p37Skoro godinu dana, jedna od dve trenutno najjače ruske rakete – druga je 'Ангара – nije letela zbog raznoraznih problema koji svi imaju koren u lošoj kontroli kvaliteta. Govorimo, naravno, o mitskom 'Протону' kompaniје 'Хруничев'. no čini se da je prokletstvo rešilo da malo predahne kada je u pitanju ova raketa. Osmog juna 2017. u 02:45 po našem, kompanija ’ILS’ (International Launch Services[1]) uspešno je lansirala Протон-M’/’Бриз.M’(Фаза IV) sa američkim satelitom ’Echostar 21’ sa rampe ПУ-24 zone 81 kosmodroma Bajkonur. Bilo je to 34. orbitno lansiranje u 2017. (32. uspešno) i 94. lansiranje kompanije ’ILS’. Početna transferna orbita je imala dimenzije 2.300×35.786 km i nagib 30,5°.

’Dawn’: Adaptacija

1

Na drugoj strani solarnog sistema, nevidljiv zahvaljujući zaslepljujućem Sunčevom zračenju i golemoj udaljenosti, ’Dawn’ nastavlja svoju izvanrednu kosmičku avanturu. Orbitirajući iznad planete patuljka Ceresa, letilica je zdrava i uspešno obavlja sve svoje zadatke čak i kada se suoči sa nečim što miriše na nevolju.

Lansiranje satelita ’GSAT-19’ (prvi let ’GSLV Mk.III’)

15. juna 2017. Indijska kosmička agencija, ISRO, izvela je prvo orbitno lansiranje moje omiljene rakete GSLV Mk.III sa Druge lansirne rampe (SLP) kosmičkog centra Satish Dhawan, na ostrvu Sriharikota (misija je ponela oznaku GSLV Mk.III-D1). Teret je bio satelit ’GSAT-19’. GSLV Mark 3 je najveća raketa u indijskoj ergeli. To je bilo ujedno 33. orbitno lansiranje u svetu u ovoj godini (31. uspešno) i treće indijsko. GSLV Mk III je već letela 2014. ali je to bila samo probna suborbitna misija. Početna transferna orbita ovogodišnje misije imala je dimenzije 170×35.975 km i nagib od 21,5 stepeni.

Konačni raport o padu Marsovog lendera ’Schiaparelli’

119. oktobra 2016. evropski lender ’Schiaparelli’ je pao na površinu Marsa ostavivši lep krater na Meridiani Planumu. Tako je završen prvi pokušaj Evropske kosmičke agencije da se meko spusti na Marsovu površinu (sonda ’Beagle 2’, koju je nosio ’Mars Express’ nije bila Esin projekat). Nakon preliminarne istrage, u kojoj su se različiti podizvođači na prilično ružan način međusobno optuživali, utvrđeno je da se uzrok krio u inercijalnoj mernoj jedinici (IMU) američkog proizvođača. Konkretno, rečeno je da je u trenutku odvajanja od padobrana IMU (žiroskop) bio preopterećen, što je dovelo do toga da je brodski računar pogrešno procenio položaj sonde u odnosuna tlo. Sada, osam meseci kasnije, pojavio se izveštaj ’Schiaparelli anomaly’, kako su ga u ESA nazvali. Kakav je zaključak?

Otkriće unutrašnjosti Jupitera: prvi naučni rezultati ’Junone’

1Sonda „Junona“ (engl. Juno) lansirana je ka Jupiteru 2011. sa uzbudljivim zadatkom: da nam otkrije kako izgleda Jupiterova unutrašnjost. Upoznavanje karakteristika najveće planete solarnog sistema nije značajno samo po sebi, već nam omogućava da saznamo mnoge tajne vezane za formiranje našeg sistema pa čak i porekla ekstrasolarnih planeta oko drugih zvezde. „Junona“ je stigla na cilj 27. avgusta 2016. i ušla u orbitu sa perijoviom od samo 4.200 km i apojoviom od 8,1 milion km (iza orbite Kalista), i periodom od 53,5 dana. Sonda je zbog naučnih istraživanja trebalo da smanji period orbite na samo 14 dana, ali je kvar na helijumskom sistemu za presurizaciju motora sprečio taj manevar, tako da će „Junona“ do kraja misije 2021. ostati u ovoj orbiti. To znači da će trebati još tri godine više da sonda ispuni sve svoje zadatke.