Astronautika: misije

Misije

'ExoMars TGO' započeo naučna osmatranja

e3

Rusko-evropska sonda 'ExoMars TGO' (Trace Gas Observer), poznata i kao 'ExoMars 2016', završila je jednogodišnji manevar aerodinamičkog kočenja i ušla u orbitu koja će omogućiti naučni rad. TGO je lansiran iz Kazahstana 14. marta 2016. i do Crvene planete je stigao 19. 10. 2016, kada je uključio retro-motor da bi ušao u orbitu (i ispalio sondu 'Schiaparelli'koja se loše provela). No, ova prva orbita je bila, kao što je često slučaj, vrlo eliptočna (98.000×250 km, sa periodom 4 dana). Problem je što takve orbite ne dopuštaju posmatranje površine i atmosfere Marsa na duži vremenski rok. Zbog toga je TGO morao prvo da podesi svoje orbitne parametre sve dok ne dosegne kružnu orbitu visine 400 km i periodom od 2 sata. Ali to nije bilo jednostavno...

ROSETTA

rosettaDD

EVROPSKA EKSPEDICIJA

ROSETTA

Pre tačno 14 godina ESA je pokrenula jednu misiju koja je bacila u zasenak sve tadašnje kosmičke projekte. Zadatak je izazivao vrtoglavicu: posle niza gravitacionih manevara, trebalo je posle 10 godina leta(!) sustići dolazeću kometu, ući u orbitu oko nje i zajedno sa njom obleteti oko Sunca! Da stvar bude 'gora', letilica je trebalo da u jednom trenutku pošalje na kometu 100 kg težak lender sa čak 10 instrumenata! Očekivanja su bila ogromna a iskustvo skromno – na strani naučnika je bila jedino tehnologija i genijalnost naučnika i saradnika. Na kraju, misija je trajala čitavih 12,5 godina. Ocenjena je kao uspešna, iako je lender nesrećno pao i ostao trajno zaglavljen među stenama ali je zato sonda, obavivši sve zadatke, na kraju mimo svakog plana, spuštena meko na kometu! Kakav romantičan kraj! Svi su pogodili – pričam o misiji 'Rosetta'.

Novosti sa Akatsuke

a1Zatrovan u detinjstvu stripovima i SF romanima, ostalo mi je da kosmičke brodove zamišljam kao živa bića. Neka su mi dosadna i ne podnosim ih, a neka draga i uvek im se obradujem. Sa nekim koji su mi simpatični voleo bih da se družim i letim s njima. Takvi su jeć odavno 'Voyageri', a posle je bilo još nekoliko. Poslednji moj drug je japanski robotić 'Akatsuki', o kome sam još pre tri godine napisao odličnu e-knjigu, u kojoj sam sa emocijama opisao neverovatnu sudbinu ove međuplanetne sonde veličine frižidera.

'Dawn' – finalno odbrojavanje

d1Istraživač-veteran opušteno kruži oko jedine planete patuljka u unutrašnjem Sunčevom sistemu. Mereći kosmičko zračenje visoko iznad Ceresa, 'Dawn'se okreće jednom mesečno oko svog gravitacionog gospodara. Ko je makar površno pratio moje praćenje ove misije zna da je 'Dawn'bio i ostao poznat po strpljenju, a ritam njegovih aktivnosti je baš izrazito opušten na ovoj orbiti. Sada predstoji još samo jedna revolucija pre nego što sonda započne finalnu kampanju svoje duge i uspešne međuplanetne avanture.

Mars Curiosity je proveo svoj dvehiljaditi dan na Marsu

Curiositi 2000

Mars Curiosity je proveo svoj dvehiljaditi dan na crvenoj planeti. Slika od januara pruža polgled na planinu Šarp po kojoj se rover kreće od septembra 2014. U središtu slike je sledeća velika naučna meta koju su naučnici proučavali iz orbite i utvrdili da sadrži minerale gline.

Nova misija za Sunce: Vruće karte za vruće ljubitelje Sunca

psp blizu sunca WEB

NASAina svemirska letjelica, Parker Solar Probe (PSP) ovog će ljeta krenuti na svoj dugi put prema Suncu. Tijekom svoje planirane sedmogodišnje misije letjelica će se najmanje sedam puta susresti sa Venerom kako bi korigirala svoju trajektoriju leta što će rezultirati sa najmanje 25 bliskih prolazaka pored naše zvijezde.

'Hayabusa 2' snimila svoj cilj

h1

Ko redovno prati AM zna da se jedan Japanac šunja ka asteroidu i da će na leto, posle četiri godine leta, sleteti na njega. Kada bude istražio asteroid i uzeo par kašika prašine, krenuće na dugo putovanje ka pustinji Australije. Naravno, radi se o 'Hayabusi 2', koja će uraditi nešto što nije pošlo za rukom nikom na Zemlji, ako ne računam deceniju staru pretdodnicu, prvu 'Hayabusu'(MUSES-C).

 

leksikon 190 

akl18 baner


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18