Astronautika: misije

Misije

Električni kvar na Venerinom orbiteru ’Akatsuki’

a2Pre dve godine sam ovako pisao: „... ’Akacuki’ je trebalo da bude prva japanska međuplanetna misija još od sonde ’Nozomi’, lansirane 1998. godine, koja je, nažalost, zbog kvara 2003. godine promašila svoju metu – Mars. Misija na Veneru je trebalo da traje 2 ili malo više godine; dužina je ograničena prvenstveno zbog degradacije brodskog akumulatora ... Određeno je da budžet misije obuhvati 14,6 milijardi jena ($175 mil.) za sondu i dodatnih 9,8 mld. jena ($116 mil.) za sâmo lansiranje. Niko tada nije pretpostavljao da to neće ni izdaleka biti dovoljno ...“

Habemus ’Europa Clipper’!

hb7Dobro, sada i zvanično. Možemo reći da će se sledeća Nasina misija koja će posetiti najneverovatniji Jupiterov mesec, Evropu, zvati ’Europa Clipper’. NASA je 7. februara objavila da je konačno odabran naziv za najočekivaniju sondu protekle decenije. Možda mnogima ova vest zvuči kao ’Dan mrmota’, jer se možda i neće tako zvati. Pa i da i ne, jer je sonda bila neka vrsta ’Schroedingerove misije’ što se tiče njenog naziva.

Pentagon poklonio Nasi još jedan tajanstveni satelit

s42012. godine pisao sam o tome kako je američka vojska poklonila Nasi dva ogromna kosmička teleskopa sa primarnim ogledalima prečnika 2,4 metra – slična onom Hablovom – skinutim sa špijunskih satelita. Iako se iz razumljivih razloga nije znalo njihovo poreklo, svi pokazatelji su govorili da su to „ostaci“ projekta „FIA-Optical“ (Future Imagery Architecture – Optical), porodice satelita napravljenih sa namerom da naslede i unaprede famozne satelite serije KH-11 „KENNEN/CRYSTAL“ koji su morali da budu otkazani zbog prekoračenja troškova. NASA je bila pred teškom dilemom, da li se ovde radilo o poklonu ili o prokletstvu.

Kako ’Voyaregi’ šalju dovoljno jak signal da možemo da ga uhvatimo, uprkos neverovatnoj udaljenosti?

v2Iako su sonde trebale da rade samo nekoliko godina, za koji mesec će se navršiti 40 godina od kad samostalno lete kroz tminu kosmosa. Danas je jedna od njih već debelo zagazila u međuzvezdani prostor, a i druga će uskoro, ali ono što fascinira to je da i dalje održavaju radio kontakt sa Zemljom! Kako?

Storija o misiji ’Junona’

junona

pdf

Kako su nastale planete Sunčevog sistema? Ili još bolje, kako uopšte nastaju planete u kosmosu? Odgovori na ta pitanja u dobroj meri zavise od razumevanja nastanka Jupitera, najveće planete koja se okreće oko Sunca. Da li je formirana brzo ili je rezultat relativno sporog procesa? Da li je rođena na drugom mestu ili tu gde se sad nalazi? Modeli nastanka planeta zavise od našeg poznavanja unutrašnje strukture Jupitera. U većini knjiga se pominje da Jupiter u sredini ima jezgro od kamena i leda, ali uopšte nije sigurno da je to tako. Zapravo, nemamo pojma.

Facebook