Astronautika: misije

Misije

'Parker Solar Probe': brod koji će 'dotaći' Sunce

p1
Za nekoliko dana se očekuje lansiranje 'Parker Solar Probe' iz vojne baze Kejp Kanaverala, sonde koja će prići ni manje ni više nego na 6 mil. km od Sunca. Možda je ta svetla kugla koju svakodnevno vidimo na nebu samo jedna od mnogih zvezda klase G2V, ali nam je najbliža i opstanak naše tehnološke civilizacije uveliko zavisi od našeg poznavanja svih njenih tajni. 'Parkerova sonda' će prići Suncu kako bi ga detaljno proučila ali, paradoksalno, ne zbog razloga koji većini prvo padaju na pamet. Sem toga, približavanje Suncu uopšte nije jednostavno i zapravo je najsloženiji deo misije.

'Hayabusa 2': na pragu asteroida Ryugu

h2

Ne prisustvujemo svakog dana direktnom otkriću novog sveta. To je uvek fascinantna stvar, iako je u ovom konkretnom slučaju svet malen i radi se o asteroidu (162173) Ryugu, promera jedva 900 metara. I sve to zahvaljujući japanskoj sondi 'Hayabusa 2', koja je posle tri godine leta uspešno obavila prilaznu fazu Rjugi. Trenutno se brod nalazi u blizini asteroida, ali neće niti želi da ulazi u klasičnu orbitu oko asteroida, već će uz pomoć svojih jonskih motora leteti cik-cak oko objekta. Predstoji višemesečno istraživanje i mapiranje, a onda – makar tri kratka sletanja radi uzimanja uzoraka!

Kina lansirala satelit oko Meseca koji će da odašilje podatke lendera sa suprotne strane

k2Kina je 20. maja 2018. u 21:25 UTC lansirala svoju petu misiju ka Mesecu. Međutim, taj brod, nazvan 'Queqiao'(鹊桥”号中继星), potpuno je drugačiji od ostalih. Njegov zadatak nije da studira Mesec, već da služi kao relejni satelit za narednu lunarnu sondu 'Chang'e 4', misiju koja će do kraja godine sleteti na drugu stranu Meseca. Jasno je da sa druge strane ne može da se vidi Zemlja, tako da bi komunikacija sa 'Chang'eom'bila nemoguća bez jednog takvog releja.

Naučni rezultati Philae: kometa 67P je hrskava spolja a mekana iznutra

p1Kakva je površina komete? Bilo je to jedno od glavnih pitanja koje je motivisalo misiju 'Philae'da se spusti na kometu 67P/ Čurjumov-Gerasimenko. Sada znamo odgovor, makar samo za onaj deo direktno ispod'Philae': tamo se nalazila korica debljine 10 do 50 cm, ispod koje je kometa mnogo rastresitija. Čvrsta kora je zapravo miks leda i regolita, kojoj čvrstinu daju čestice leda koje se čvrsto drže jedna za drugu. Moguće je da postoji tanja i tvrđa kora debljine samo jedan santimentar koja je sprečavala penetraciju lenderovih instrumenata u kometu.