Astronautika: misije

Misije

Neotkrivene misterije Ultime Tule, drevnog planetezimala

ut7

1. januara 2019, sonda 'New Horizons' je izvela najudaljeniji prolet pored nekog objekta solarnog sistema. Protagonista je bio 2014 MU69, objekat koji nezvanično zovemo – na užas Međunarodne astronomske unije – Ultima Thule. Ispostavilo se da je MU69kontaktni binarac dužine 35 km, sastavljen od dva objekta spojena uskim 'vratom': većeg koji je kršten kao Ultima, i manje Thule. Oblik je privukao pažnju naučnika, iako su mnoge komete i asteroidi nastali kao spoj dva nezavisna objekta. Ali ono što je ovaj binarac svrstalo u rang senzacije to je da su ova dva tela – a naročito Ultima – potpuno pljosnata. Niko nije mogao da zamisli da jedan Kajperov objekat može da izgleda kao dva spojena keksa. Ravnozemljaši slave...

InSIGHT: bušilica naišla na neočekivanu prepreku

busilica

Nasin lender InSight koji je na Mars sleteo 26. novembra 2018. godine uspešno radi - i nailazi na probleme. Njegova bušilica za merenje protoka temperature iz unutrašnjosti planete napravljena da kopa do dubine od 5 metara i predviđena da prodire kroz tvrde slojeve tla, naišla je na tešku prepreku. 

Da li će stara sovjetska sonda za istraživanje Venere pasti na Zemlju?

sv4

Poslednjih dana se mnogo govori o mogućnosti da stari satelit 'Kosmos-482' zađe u Zemljinu atmosferu, događaj koji, uopšteno, nije posebno zanimljiv jer se takve stvari redovno događaju. No zanimljivo je da je 'Kosmos 482' zapravo stara kosmička sonda lansirana još 31. marta 1972. Posle lansiranja, sonda '3V №671' – takođe nezvanično poznata i kao 'V72 №671' – uspešno je stigla u orbitu, ali raketa 'Molnija-M' (8K78M) nije uspela da pošalje brod ka Veneri zbog kvara IV stepena (radio je samo 125 sekundi), tako da je sonda ostala nasukana u vrlo eliptičnoj orbiti oko Zemlje. Sledeći uobičajenu praksu tog vremena, sovjetske vlasti su mu dodelile broj iz serije 'Kosmos' ne bi li sakrili neuspeh, iako su zapadni stručnjaci vrlo brzo provalili da se radi o letilici iz serije 'Venera'.

Mala Zemlja, drugi putnik broda Dragon

LE4

U kapsuli Dragon (brod kompanije SpaceX) koja je u okviru završnog testa odletela 3. marta na Svemirsku stanicu nalazio se astronaut robot Ripley (nazvan po glavnom liku filma Alien), a koji je imao zadatak da prati uslove za život na brodu kako bi se oni što bolje sagledali za budući let žive posade. To je već po sebi simpatičan i, naravno vrlo koristan, putnik. Ali, pored Ripleya u kapsuli se nalazio još jedan putnik koji je na prečac osvojio i posadu Svemirske stanice i sve one na Zemlji koji prate svemirske letove.

Dragon na putu do Svemirske stanice

spacex crew dragon demo 1

Noćas u 2 sata i 49 minuta po istočnoamerkčkom vremenu (8 sati i 49 minuta po našem) sa Nasinog lansirnog centra Kenedi na Floridi poletela je raketa nosač Falkon 9 noseći sa sobom kapsulu Dragon. Cilj ovog leta je Međunarodna svemirska stanica, a sama misija treba da pokaže da li će Amerika konačno moći da svoje astronaute u svemir šalje sopstvenim vasionskim brodovima. Treba naglasiti da je ovo još uvek samo test let. Dragon u sebi ne nosi živu posadu, već velik broj senzora koji prate svaki segment leta.