Astronautika: misije

Misije

'Starlink': 'SpaceX-ova' konstelacija sa više od četiri hiljade satelita

s1'SpaceX' je uneo revoluciju u lansirnoj industriji zahvaljujući niskoj ceni koju nudi 'Falcon 9'. Trenutno, svaka misija ove rakete košta $62 miliona, što je uz ruski 'Proton' čini najjeftinijom raketom u svojoj kategoriji. 'SpaceX' je uspeo da smanji cenu zahvaljući agresivnoj tržišnoj strategiji i očigledno paradoksalnoj kombinaciji jednostavnih i pouzdanih tehnologija, uz ponovno korišćenje prvih stepeni rakete. Ali 'SpaceX' dobro zna da ono što stvarno pokreće pare izvan atmosfere nije tržište raketa – kolač je jednostavno premali – već proizvodnja satelita a posebno rukovođenje i marketing njihovih servisa (komunikacija, navigacije, fotografisanja, itd.). Zato ne čudi da je Elon Musk odlučio da 'SpaceX' počne da proizvodi satelite i uđe na velika vrata u tom sektoru. Naime, 'SpaceX' ne planira da postavi u orbitu nekoliko geostacionarnih satelita ili konstelaciju na niskoj orbiti oko Zemlje od par desetaka jedinica. Ne. Njegov plan je da lansira više od 4000 satelita. Naziv projekta? 'Starlink'.

Testiranje radara RIME

tr2

Za 5 godina ESA će lansirati robota koji treba da istraži Jupiterove mesece Ganimeda, Kalista i Evropu. Do rezultata imamo još vremena – tamo će stići tek 2030. a do Ganimeda 2033! Sadašnja tehnologija koju ugrađujemo u njegovih 11 instrumenata biće debeli anahronizam kada počnu da rade svoj posao, ali nema nam druge. Dokle su stigle pripreme za đus? Ne znaš šta je đus? Pročitaj dalje...

OSIRIS-REx proleteo pored Zemlje i naštelovao kamere

o1

NASA je lansirala ovu sondu 6. septembra prošle godine. Tačno godinu dana kasnije vratila se kući da bi iskoristila silu graviracije i bila ubrzana ka konačnoj destinaciji, ugljeničnom asteroidu (101955) Bennu. Preciznije, glavna svrha fly-bya je bila promena nagiba sondine orbite da bi se poklopila sa Bennuovom. Da bi promenila nagib, sonda je morala da proleti iznad jednog od Zemljinih polova. To se dogodilo iznad Antarktika, južno od Cape Horna, na visini od 17.237 km (23.595,5 km iznad Zemljinog centra). Pošto je bio toliko južno, 'OSIRIS-REx' je bio van kontakta sa DSN stanicom u Kanberi čitav sat tokom proletanja iznad Zemlje.

Amerika lansirala novi špijunski satelit

a6U zoru 15. oktobra 2017. lansiranje rakete 'Atlas V 421' kompanije 'United Launch Alliance' (ULA) označilo je start misije AV-075 koja je ponela u kosmos satelit NROL-52 (USA-279). Bilo je to 69. orbitno lansiranje ove godine i šesto rakete 'Atlas V' u 2017. Takođe je to i 145. lansiranje 'Atlasa' u istoriju (sedmo verzije '421') i 122. kompanije ULA, od čega 26. vojnih satelita nacionalne agencije NRO (National Reconnaissance Office). Lansiranje je prvoditno trebalo da bude obavljeno 7. oktobra, ali je misija četiri puta odlagana za nedelju dana zbog različitih razloga.

Cassinijev RADAR

cr6

"Cassini" je završio svoje i o njemu više neću da pišem. Ali će o njemu još dugo biti reči ali na drugi način – kroz analizu fotografija i podataka koje je sakupilo njegovih 12 instrumenata. Iako su "Voyageri" još pre više od četvrt stoleća proleteli kroz planetni sistem, još uvek se analiziraju slike koje su tada snimili. Danas bih napisao nešto o jednom instrumentu kome bi pre mesto bilo u nekom avionu a ne u međuplanetnoj letilici. Naravno da to nije tačno jer se radi o RADAR-u.