ISS

Ko pravi rupe na ISS?

r3Ruski kosmonauti su provizorno rupu zakrpili, a Amerikanac astronaut-veteran Skot Keli je mirno izjavio da su poslednjih dvadeset godina putnici iskusili mnogo sličnih situacija. A onda je u ruskim novinama 'Novosti' osvanula vest, izjava kosmonauta i predstavnika državne Dume, Maksima Surajeva– meni neverovatna – u kojoj kaže da ne treba isključiti mogućnost da je rupu na brodu 'Sojuz MS-09' koji se prikačio za ISS napravio neki psihički nestabilan član posade.

Izazovi održavanja ISS u opticaju posle 2024.

ss1

Međunarodna orbitna stanica – poznata pod engleskom skraćenicom ISS, ili ređe kao MKS na ruskom – predstavlja najveću kosmičku građevinu (420 tona), najskuplju i najsloženiju ikad napravljenu ljudskom rukom. Ali kao i sve drugo, i njeni dani otkucavaju. Brojne zemlje koje učestvuju u projektu slažu se da je treba držati do 2024, ali šta posle?

Od Baikonura do ISSa za manje od četiri sata

iss konfiguracija 12072018Ponedjeljak 09. jula, kasno navečer po našem vremenu (23:51 GMT+2) sa raketodroma Baikonur raketom nosačem Soyuz 2.1a prema ISSu poletio je bespilotni svemirski brod Progress MS-09. Niti tri sata kasnije (02:31 GMT+2) zahvaljujući novim tehnologijama i pažljivo izabranoj putanji obavljeno je njegovo uspješno spajanje sa Međunarodnom svemirskom postajom na spojnom modulu Pirs. 

Kako potopiti MKS

STS 130 Endeavour flyaround

U korporaciji “Energija” su razradili projekat potapanja Međunarodne kosmičke stanice (MKS). Kada MKS bude potopljen, na  Zemlju u pustim zonama Tihog okeana, će pasti oko 120 tona nesagorelih delova. To je otprilike trećina ukupne mase MKS čiji je prvi modul lansiran pre gotovo dvadeset godina (novembra 1998.).

Sa fudbalom u kosmos

f1

Na orbiti je nova posada kojoj predstoji polugodišnji boravak u kosmosu. Raketa kojom je njen kosmički brod 6. juna lansiran sa Bajkonura bila je išarana simbolom Fudbalskog svetskog prvenstva koje uskoro kreće u Rusiji.

Koliko NASA podržava privatnu inicijativu za lansiranja karga i astronauta ka orbitnoj stanici

n2SAD su pre oko jedne decenije odlučile da subvencionišu privatnu inicijativu za slanje tereta a onda i putnika na Međunarodnu stanicu (ISS). Ta inicijativa, poznata pod skraćenicom CRS(Commercial Resupply Services), zauzela je važnu poziciju posle 2011, kada je NASA povukla šatlove bez obezbeđene zamene.

Ukrajinski modul na ISS

u1Kao deo Sovjetskog Saveza, Ukrajina je bila jedna od najrazvijenijih regiona zemlje, te je prema tome imala najveći doprinos sovjetskom kosmičkom – i vojnom – naporu. Projektni biro 'Južnoje', koji je osnovao Mihail Jangel, bio je odgovoran za izgradnju mnoštva projektila, satelita i raketa-nosača SSSR-a. Nakon 1991. i propasti SSSR-a, Ukrajina nije bila u stanju da se nosi sa ogromnim troškovima održavanja vlastitog kosmičkog programa[1], a problem je pogoršavao i nedostatak sopstvenog lansirnog centra. Ukrajinska kosmička industrija je nastavila da zavisi od Rusije, koja ih je i dalje snabdevala rezervnim delovima i komponentama za ključne sisteme, uz nastavak proizvodnje raketa kao što je 'Зенит'.