Astronautika: misije

Misije

Novi podaci o kraju misije „Rosetta“

rtt1

Evropska kosmička agencija je danas objavila nekoliko planova za okončavanje misije planirano za 30. septembar, samo tri nedelje od danas. 29. septembra, raketni motor će zaustaviti “Rozetino” orbitno kretanje oko komete, i započeti slobodan pad sa visine od oko 20 km. Letilica će pasti na površinu brzinom od oko 90 cm/sec u 11:20 UTC. plus-minus 20 minuta. Nakon pada, letilica će biti automatski “pasivizovana”, prekidajući radio-vezu sa Zemljom i okončati misiju zauvek. (Zašto misija mora da se okonča? Pročitaj ESA's FAQ.)

ROSETTA: Gde se sakrila Philae?

rf9

Činilo se da će se misija “Rosette” završiti bez mogućnosti da se lepo oprostimo od lendera “Philae”, ali sudbina je htela drugačije. 2. septembra 2016. ”Rozetina” kamera OSIRIS snimila je mali lender na površini komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko. Do sada, “Rozeti” nije polazilo za rukom da ga fotografiše jer se nalazila predaleko od komete, ali pošto se misija približava kraju sonda se postepeno sve više približava kometi na koju će na kraju prinudno sleteti.

OSIRIS-REX sonda krenula ka asteroidu Bennu

BennuOSIRIS-REx (Origins Spectral Interpretation Resource Identification Security - Regolith Explorer) je svemirska sonda od NASE koja je juče startovala sa Atlas-V raketom. Cilj ove sonde je asteroid (101955) Bennu, na koji sonda treba da se spusti, da uzme probe i da ih donese na Zemlju. Bennu je asteroid koji se uglavnom sastoji od ugljenika, pa mu je površina sasvim crna. To je najčešći tip asteroida, klasifikovan kao C-tip.

ROZETA JE PRONAŠLA „PHILAE“ NA KOMETI 67P

PHILAE1

Još od kada se lender „Philae“ spustio na kometu 67P / Čurjumov-Gerasimenko, naučnici pokušavaju da pronađu tačno mesto gde se on nalazi. Sada je sonda Rozeta konačno pronašla lender. Ovo otkriće se dogodilo u „pet do dvanaest“, jer će 30. septembra, Rozeta korak po korak da smanji svoju brzinu kruženja oko komete i da kontrolisano padne na nju.

Hrvatska spušta rover na Mesec do kraja 2017.

HR maketa roveraGoogle Lunar X-Prize je takmičenje koje je Google startovao 2007. godine. Cilj je da se na ovaj način pojača učešće privatnih aktivnosti u oblasti istraživačkih letova u svemir. Već u maju 2008. godine, deset učesnika su predstavili svoje projekte u Strazburu. U početku je rok za finale Google Lunar X-Prize, bio 31. decembar 2014. godine, međutim, produžen je do 31. decembra 2017. godine. Ukupna visina nagrada iznosi 40 miliona dolara. Svi timovi moraju da budu bar 90% privatno finansirani. 10 miliona dolara je već dodeljeno timovima kako bi unapredili svoje tehnologije.

Facebook