Astronautika: misije

Misije

'Triton Hooper': nuklearna sonda za istraživanje najvećeg Neptunovog satelita

t1

Da li bi smo mogli da istražimo zaleđene svetove solarnog sistema uz pomoć sondi koje bi skakutale po površini opremljene radioizotopskim generatorima? Pre četiri godine pisao sam o zanimljivim predlozimamisija koje je predložila napredna i inovativna grupa (NIAC) iz Nase. koncept je vrlo sugestivan: upotrebiti toplotu koju stvara RTG za zagrevanje leda na površini te stvoriti mlaz gasa koji bi omogućio sondi da poleti do suborbitne trajektorije. Interesantna stvar u vezi ove varijante nuklearnog pogona je u tome što će za razliku od tradicionalnih nuklearnih termalnih motora, umesto nuklearnog reaktora biti korišćen RTG. RTG-ovi predstavljaju vrlo sigurnu tehnologiju, proverenu u prethodnim decenijama. Uz to, površinski led bi bio korišćen kao gorivo, što bi značajno uticalo na smanjenje težine letilice.

Trenutni lokator kosmičkih letilica

l1Kada sam poslednji put objavio ovakav tekst, u njemu se pojavljivao i rover 'Opportunity'. Na sveopštu žalost, njega više nema. Blizanci 'MarCO' su takođe prestali da komuniciraju sa Zemljom – nakon što su postali najdalji ikad SmallSats koji su to radili. Međutim, Sunčev sistem je i dalje dobro posećeno mesto, uprkos ovih par gubitaka...

Keplerov kosmički časovnik

k6

NASA je 2009. lansirala kosmički teleskop prečnika 0,95 m sa jednim ciljem – otkrivanje vansolarnih planeta veličine Zemlje u komšijskoj zoni Mlečnog puta. Pregledavši 530.506 zvezda, misija je prošle godine okončana, jer su tragovi degradacije letilice postali sve veći. Misija je koštala $20 miliona godišnje.

Prvo putovanje 'ExoMarsa 2020'

em9

19. marta, ruska kompanija НПО'Лавочкин'poslala je sletni stepen sonde 'ExoMars 2020'u Italiju. Ova ceremonija označava prvi korak u montaži i integraciji sonde koja bi trebalo da poleti 25. jula 2020. uz pomoć ruske rakete 'Протон-M/Бриз-M''ExoMars 2020'je zajednačka misija ESA i Роскосмоса. Ovaj stepen predstavlja vitalni elemenat misije, jer će biti odgovoran za postavljanje rovera 'Rosalinda Frenklin'na Marsovu površinu. Stepen je krštan kao 'Казачок'– mali Kozak – u čast slavne ruske igre. Setimo se da će sonda 'ExoMars 2020'imati ukupnu masu od 2900 kg i sadržaće dva glavna elementa: krstareći stepen ili CM (Carrier Module) od 900 kg, i sletni modul ili DM (Descent Module) od 200 kg. 

Neotkrivene misterije Ultime Tule, drevnog planetezimala

ut7

1. januara 2019, sonda 'New Horizons' je izvela najudaljeniji prolet pored nekog objekta solarnog sistema. Protagonista je bio 2014 MU69, objekat koji nezvanično zovemo – na užas Međunarodne astronomske unije – Ultima Thule. Ispostavilo se da je MU69kontaktni binarac dužine 35 km, sastavljen od dva objekta spojena uskim 'vratom': većeg koji je kršten kao Ultima, i manje Thule. Oblik je privukao pažnju naučnika, iako su mnoge komete i asteroidi nastali kao spoj dva nezavisna objekta. Ali ono što je ovaj binarac svrstalo u rang senzacije to je da su ova dva tela – a naročito Ultima – potpuno pljosnata. Niko nije mogao da zamisli da jedan Kajperov objekat može da izgleda kao dva spojena keksa. Ravnozemljaši slave...

InSIGHT: bušilica naišla na neočekivanu prepreku

busilica

Nasin lender InSight koji je na Mars sleteo 26. novembra 2018. godine uspešno radi - i nailazi na probleme. Njegova bušilica za merenje protoka temperature iz unutrašnjosti planete napravljena da kopa do dubine od 5 metara i predviđena da prodire kroz tvrde slojeve tla, naišla je na tešku prepreku. 

Da li će stara sovjetska sonda za istraživanje Venere pasti na Zemlju?

sv4

Poslednjih dana se mnogo govori o mogućnosti da stari satelit 'Kosmos-482' zađe u Zemljinu atmosferu, događaj koji, uopšteno, nije posebno zanimljiv jer se takve stvari redovno događaju. No zanimljivo je da je 'Kosmos 482' zapravo stara kosmička sonda lansirana još 31. marta 1972. Posle lansiranja, sonda '3V №671' – takođe nezvanično poznata i kao 'V72 №671' – uspešno je stigla u orbitu, ali raketa 'Molnija-M' (8K78M) nije uspela da pošalje brod ka Veneri zbog kvara IV stepena (radio je samo 125 sekundi), tako da je sonda ostala nasukana u vrlo eliptičnoj orbiti oko Zemlje. Sledeći uobičajenu praksu tog vremena, sovjetske vlasti su mu dodelile broj iz serije 'Kosmos' ne bi li sakrili neuspeh, iako su zapadni stručnjaci vrlo brzo provalili da se radi o letilici iz serije 'Venera'.