Astronautika: misije

Misije

Uspavanka za ’New Horizons’

nh3Nasin interplanetarni robot „New Horizons“ je i dalje „on the road“. Pre mesec dana, tačnije 7. aprila, pao je u nesvest (stanje elektronske fibernacije) i probudiće se tek polovinom septembra. Čim su kontrolori misije iz Laboratorije za primenjenu fiziku iz Merilenda ponovo nafilovali glavni brodski računar komandama, usledila je hibernacija.

Lansiran tajni vojni satelit NROL-76

t15Kao što najavih pre neki dan, „Space-X“ je juče, 1. maja u 10:15 po našem, re-lansirala[1] „Falcon-9 v1.2“ (serijski broj F9-34) sa rampe 39A Kenedijevog kosmičkog centra. I ponovo su spasili prvi stepen, koji je uredno sleteo na ponton LZ-1 na teritoriji Vojne baze u Kejp Kanaveralu 8 minuta i 46 sekundi posle starta.

Priča o jedinom robotu kojeg su ljudi posetili na drugom svetu

r6

Od prvih sovjetskih sondi na Veneri pa do ’Huygensa’ na Titanu, roboti koje smo slali na druge svetove normalno ostaju napušteni na svojim novim lokacijama, osuđeni da nikada više ne ugledaju ljudsko biće, što je poslužilo kao inspiracija za ovaj srcecepajući strip o Marsovom roveru ‘Spirit’.

Iako NASA ’gura’ solarni pogon, on nas ne može odvesti dalje od Jupitera

se3Juno“, ili kako mi kažemo „Junona“, najveća Nasina avantura ka spoljnim planetama nakon „New Horizonsa“, dokazuje da solarna energija može da se meri sa  uklearnom. Da, ali ne u dalekom kosmosu.

’Cassinijev’ prvi prolazak između Saturna i prstenova

c126. aprila rano ujutro po našem vremenu sonda „Cassini“ je stigla tamo gde do sada nijedan ljudski artefakt nije bio. Tog dana je „Cassini“ prvi put proletela kroz procep između planete i prstenova. To je prvi od 22 slična koraka koja će veteran napraviti pre nego što bude uništen u Saturnoovoj atmosferi 15. septembra. Ovo je nesumljivo najspektakularniji deo impresivnog „Grand Finala“ misije. Mada na prvi pogled proletanje kroz procep izgleda kao rizičan manevar, ta „rupa“ je široka skoro kao čitav naš Mesec, tako da je to ipak bilo dovoljno komotno.

’Grand Finale’ počinje: poslednja avantura orbitera ’Cassini’

c1Više nema povratka. Mitska sonda „Cassini“ je započela poslednju fazu svoje plodne miisije, prigodno nazvanu ’Grand Finale’. „Cassini“, koji je lansiran 1997. a stigao do Saturna 2004, pašće na Saturn 15. septembra, čime će se završiti jedna epizoda istraživanja solarnog sistema koja će ući u istoriju.

Kasini uranja u prostor izmneđu Saturna i njegovih prstenova

CGF STILL 00032.0Misija Kasini se lagano približava svom kraju i to na maestralan način. Letelica je danas započela seriju od 22 orbite koje je vode u prostor između magičnih Saturnovih prstenova i same planete, sve bliže i bliže Saturnovoj atmosferi. Gugl je ovim povodom postavio svoj novi dudl.

’MERLIN’ – Nasina sonda za istraživanje Fobosa i Dejmosa

merlin6

Poslednjih godina, predlozi misija na Marsove mesece kao da su postali stvar mode. To mali sateliti kriju važne tajne vezane za istoriju nastanka Crvene planete i možda su jedini preživeli članovi brojnog sistema satelita oko Marsa. Do danas, samo su dve misije poslate da istraže ove mesece iz blizine, sovjetske sonde „Фобос-1“ i „Фобос-2“ 1988. godine i ruska letilica „Фобос-Грунт“ 2011, od kojih je ova poslednja trebala da pokupi i uzorke i donese ih na Zemlju. Sva tri pokušaja su propala. Ali to ne znači da su ostale kosmičke agencije zaboravile Marsove mesece.

Facebook