Astronautika: misije

Misije

Najveći astronautski događaj: Juno danas na cilju

pia20704

Najveći astronautski događaj ove godine se upravo dešava. Danas. 4. jula, na Dan nezavisnosti SAD, Nasin svemirski brod Juno, završava svoje gotovo petogodišnje putovanje kroz svemir nakon čega treba da započne svoju naučnu misiju. Ali pre toga Juno mora prvo da uđe u polarnu orbitu oko Jupitera. To je ujedno i najveći izazov za misiju.

Aurora na Jupiteru

hs 2016 24 a web print

NASA/ESA-in svemirski teleskop Habl je snimio auroru, svetlosne efekte nastale interakcijom atmosfere Jupitera i solarnog vetra. Ovaj program posmatranja je u korelaciji sa NASA- inim svemirskim brodom Junona koji se trenutno nalazi pred Jupiterom i sprema se da 4. jula 2016. uđe u orbitu oko najveće planete Sunčevog sistema.

Status Junona misije

pia20703

Od podneva 2. jula, po pacifičkom vremenu NASA-ina kosmička sonda Junona nalazi se 2,88 miliona km od Jupitera. Relativna brzina Junone u odnosu na Jupiter je 37 848km/h a relativna brzina u odnosu na Zemlju 109 042km/h 

Amerika lansirala orijaški špijunski satelit

ss5 Amerika lansirala orijaški špijunski satelit „Orion 9“ („Delta IV Heavy“)

Ne lansira se svakog dana “Delta IV Heavy”, najsnažnija raketa trenutno u upotrebi na svetu. Poslednji put to je bilo pre skoro dve godine, kada je pokrenuta Misija EFT-1 sa prvom Nasinom kapsulom “Orion”. Ovog puta upotrebljena je za lansiranje verovatno najvećeg satelita ikad poslatog u orbitu. Nova misija (D-374) startovala je sa rampe SLC-37B na Cape Canaveralu 11. juna 2016. u 17:51 UTC. Teret je bio supertajni špijunski satelit NROL-37 (USA 268), koji je izgleda bio deveti po redu iz serije satelita “Orion” – koincidencija sa brojem u imenu je slučajnost – namenjen elektronskom špijuniranju Rusije sa geostacionarne orbite. Da bi obavio svoj zadatak, satelit ima ogromnu rasklopivu antenu prečnika 100 metara. To je po veličini skoro jednako Međunarodnoj orbitnoj stanici (ISS).

Facebook