Astronautika: misije

Misije

Zašto Nasa to tako radi?

EarthSat smNaš čitalac Milan se žali što Nasa ponekad ume da preuveliča svoja otkrića pa se desi da i sasvim banalnom podatku da prenaglašen značaj. Gospodin Milan u tom smislu pominje rover Kjurioziti, međutim ima i drastičnijih i boljih primera neutemeljenih Nasinih izjava od kojih bih ja izdvojio onu iz 2012. kada je u vezi Marsa najavljena «istorijska vest!» – vest koje se danas više niko i ne seća.

’Junona’ ostaje na privremenoj orbiti

junona2Konačno je najgori san postao java. Nasina sonda ’Junona’ će do kraja svoje misije ostati u privremenoj orbiti oko Jupitera u kojoj se trenutno nalazi, strahujući da bi novo paljenje raketnog motora moglo izazvati katastrofu. To je težak udarac za projekat, i sondi treba da držimo palčeve u nadi da će moći da obavi makar veći deo svojih zadataka. Međutim, ako pročitamo Nasin izveštaj za štampu, mogli bi doći do zaključka da se ne radi o ozbiljnom problemu, već suprotno. Zapravo, kaže se da će nova odluka ’povećati vrednost ’Junoninih’ istraživanja’. Naravno, postavlja se pitanje ako je odluka tako fantastična, zašto nije doneta ranije?

Može li Amerika za tri godine ponovo osvojiti Mesec?

AS11 40 5875HReditZbilja, koliko je takav let za tri godine realan? S jedne strane, privatne kompanije su pune energije, para, nadanja, ambicija i želje da postignu uspeh u kosmosu. Pune su novih ideja, novih rešenja, američka tehnologija je u zamahu i, ko zna, možda to Amerikanci i mogu da ostvare.

Tajne misije spejs šatlova

Shuttle

pdf

Džinovski zlatno-srebrni satelit blještao je naspram crnog neba dok mu se svemirski šatl„Atlantis“ polako približavao odozdo. Komandant šatla Hoot Gibson i pilot Guy Gardner sedeli su za komandama, dok je specijalista misije Mike Mullane na drugom kraju pilotske kabine pripremao robotsku ruku za hvatanje.

Marsov rover „Curiosity“

Curiosity korice

pdf

26. novembra 2011. u 15:02 po Griniču, sa lansirnog kompleksa SLC-41 vojne kosmičke baze „Cape Sanaveral“, poletela je raketa „Atlas V“ (№AV-028) sa teškom međuplanetnom stanicom „Mars Science Laboratory“ (MSL). Cilj ekspedicije je proučavanje Marsove površine uz pomoć moćnog rovera „Curiosity“.