Astronautika: misije

Misije

Kina lansirala satelit oko Meseca koji će da odašilje podatke lendera sa suprotne strane

k2Kina je 20. maja 2018. u 21:25 UTC lansirala svoju petu misiju ka Mesecu. Međutim, taj brod, nazvan 'Queqiao'(鹊桥”号中继星), potpuno je drugačiji od ostalih. Njegov zadatak nije da studira Mesec, već da služi kao relejni satelit za narednu lunarnu sondu 'Chang'e 4', misiju koja će do kraja godine sleteti na drugu stranu Meseca. Jasno je da sa druge strane ne može da se vidi Zemlja, tako da bi komunikacija sa 'Chang'eom'bila nemoguća bez jednog takvog releja.

Naučni rezultati Philae: kometa 67P je hrskava spolja a mekana iznutra

p1Kakva je površina komete? Bilo je to jedno od glavnih pitanja koje je motivisalo misiju 'Philae'da se spusti na kometu 67P/ Čurjumov-Gerasimenko. Sada znamo odgovor, makar samo za onaj deo direktno ispod'Philae': tamo se nalazila korica debljine 10 do 50 cm, ispod koje je kometa mnogo rastresitija. Čvrsta kora je zapravo miks leda i regolita, kojoj čvrstinu daju čestice leda koje se čvrsto drže jedna za drugu. Moguće je da postoji tanja i tvrđa kora debljine samo jedan santimentar koja je sprečavala penetraciju lenderovih instrumenata u kometu.

Nasa odobrila lansiranje helikoptera u misiji Mars 202

051118 helicopterČovek nikad nije sasvim zadovoljan ničim, a to naročito važi za astronautičare, planetologe i uopšte naučnike. Prvo im je žarka želja bila da vide Mars što boljim teleskopom, pa onda da pošalju raketu tamo, makar samo da proleti pored njega, pa onda da imaju jedan, pa dva, pa više orbitera koji obleću planetu i snimaju je, pa da spuste lender na tlo, pa ni to nije bilo dovoljno. Zato su poslali robotiće-rovere, pa onda velike robote-rovere, prave fizičko-hemijske laboratorije. Ali ništa od toga više nije dovoljno tako da sada Nasa planira da na Mars pošalje helikopter.

Epopeja VOYAGER

voyager595

EPOPEJA

VOYAGER

Pre više od 15 godina za potrebe knjige o kosmosu koju smo otac i ja pisali, proučavao sam jednu misiju koja je bila bez presedana u istoriji. dva robota su dobila zadatak da posete i snime sve velike planete i njihove satelite našeg sistema, pa se čak razmatrala poseta i Plutonu! Misija je podsećala na SF, iako je bilo naučnika u Nasi koji su smatrali da će to biti dosadna misija i bacanje para, jer ko normalan želi da vidi tamo neke kamenčuge oko drugih planeta kad smo već sve znali proučavajući Mesec. Nisu znali da u solarnom sistemu ne postoje dva identična sveta, bez obzira gde se nalaze i oko koje planete se okreću. Obzirom da sonde i danas, posle 40+ godina još uvek rade, i da o njima redovno pišem kad god nešto novo saznam, rešio sam da osvežim stari serijal i podelim ga sa novim čitaocima našeg sajta.

Kosmička elektronika: Kako Nasina Junona preživljava u okolini Jupitera

e10

Pokušaćemo da proanaliziramo šest misija te se podsetimo kako je kosmičko istraživanje teško. Jupiterovo magnetno polje je 18.000 puta jače od Zemljinog a planeta zrači u svim mogućim spektrima. Osetljiva brodska elektronika nema šanse da preživi, ali ipak ... kako joj to uspeva?

'ExoMars TGO' započeo naučna osmatranja

e3

Rusko-evropska sonda 'ExoMars TGO' (Trace Gas Observer), poznata i kao 'ExoMars 2016', završila je jednogodišnji manevar aerodinamičkog kočenja i ušla u orbitu koja će omogućiti naučni rad. TGO je lansiran iz Kazahstana 14. marta 2016. i do Crvene planete je stigao 19. 10. 2016, kada je uključio retro-motor da bi ušao u orbitu (i ispalio sondu 'Schiaparelli'koja se loše provela). No, ova prva orbita je bila, kao što je često slučaj, vrlo eliptočna (98.000×250 km, sa periodom 4 dana). Problem je što takve orbite ne dopuštaju posmatranje površine i atmosfere Marsa na duži vremenski rok. Zbog toga je TGO morao prvo da podesi svoje orbitne parametre sve dok ne dosegne kružnu orbitu visine 400 km i periodom od 2 sata. Ali to nije bilo jednostavno...

ROSETTA

rosettaDD

EVROPSKA EKSPEDICIJA

ROSETTA

Pre tačno 14 godina ESA je pokrenula jednu misiju koja je bacila u zasenak sve tadašnje kosmičke projekte. Zadatak je izazivao vrtoglavicu: posle niza gravitacionih manevara, trebalo je posle 10 godina leta(!) sustići dolazeću kometu, ući u orbitu oko nje i zajedno sa njom obleteti oko Sunca! Da stvar bude 'gora', letilica je trebalo da u jednom trenutku pošalje na kometu 100 kg težak lender sa čak 10 instrumenata! Očekivanja su bila ogromna a iskustvo skromno – na strani naučnika je bila jedino tehnologija i genijalnost naučnika i saradnika. Na kraju, misija je trajala čitavih 12,5 godina. Ocenjena je kao uspešna, iako je lender nesrećno pao i ostao trajno zaglavljen među stenama ali je zato sonda, obavivši sve zadatke, na kraju mimo svakog plana, spuštena meko na kometu! Kakav romantičan kraj! Svi su pogodili – pričam o misiji 'Rosetta'.

Novosti sa Akatsuke

a1Zatrovan u detinjstvu stripovima i SF romanima, ostalo mi je da kosmičke brodove zamišljam kao živa bića. Neka su mi dosadna i ne podnosim ih, a neka draga i uvek im se obradujem. Sa nekim koji su mi simpatični voleo bih da se družim i letim s njima. Takvi su jeć odavno 'Voyageri', a posle je bilo još nekoliko. Poslednji moj drug je japanski robotić 'Akatsuki', o kome sam još pre tri godine napisao odličnu e-knjigu, u kojoj sam sa emocijama opisao neverovatnu sudbinu ove međuplanetne sonde veličine frižidera.

'Dawn' – finalno odbrojavanje

d1Istraživač-veteran opušteno kruži oko jedine planete patuljka u unutrašnjem Sunčevom sistemu. Mereći kosmičko zračenje visoko iznad Ceresa, 'Dawn'se okreće jednom mesečno oko svog gravitacionog gospodara. Ko je makar površno pratio moje praćenje ove misije zna da je 'Dawn'bio i ostao poznat po strpljenju, a ritam njegovih aktivnosti je baš izrazito opušten na ovoj orbiti. Sada predstoji još samo jedna revolucija pre nego što sonda započne finalnu kampanju svoje duge i uspešne međuplanetne avanture.