Astronautika: misije

Misije

Ko to tamo kaže: "NASA"?

lansiranoNego, meni je u svemu najinteresantnije to što neki ljudi na brdovitom Blakanu, iz siromašnih, zaostalih zemalja, zemalja u velikim ekeonomskim problemima, u zemljama sa zakražljalom naukom i ekonomijom, dakle ti ljudi se smatraju dovoljno naučno obrazovani da mogu da uoče gde to Nasa greši. I misle da su oni pozvani da savetuju najjačoj ekonomiji planete gde i kako treba da troši svoj novac.  

Curiosity - 1000 dana na Marsu (drugi deo knjige)

Curiosity2 naslovna

pdf

30. maja 2015. naučnici iz JPL-a u Pasadeni proslavili su značajan jubilej, 1000 dana rada na Marsu svog mezimca, rovera „Curiosity“. Za to vreme rover je prešao put od mesta spuštanja, nazvanog u čast velikog SF pisca „Bradbury Landing“, do podnožja 5-kilometarske planine Mount Sharp, centralnog pika kratera Gale, u ekvatorijalnoj zoni Crvene planete. Pogledajmo sada saldo tog izuzetnog dostignuća. Samo da naglasim da na dan početka pisanja ove e-knjige rover provodi svoj 1.648. dan na Marsu, i da se još uvek ne nazire kraj misije.

Zašto Nasa to tako radi?

EarthSat smNaš čitalac Milan se žali što Nasa ponekad ume da preuveliča svoja otkrića pa se desi da i sasvim banalnom podatku da prenaglašen značaj. Gospodin Milan u tom smislu pominje rover Kjurioziti, međutim ima i drastičnijih i boljih primera neutemeljenih Nasinih izjava od kojih bih ja izdvojio onu iz 2012. kada je u vezi Marsa najavljena «istorijska vest!» – vest koje se danas više niko i ne seća.

’Junona’ ostaje na privremenoj orbiti

junona2Konačno je najgori san postao java. Nasina sonda ’Junona’ će do kraja svoje misije ostati u privremenoj orbiti oko Jupitera u kojoj se trenutno nalazi, strahujući da bi novo paljenje raketnog motora moglo izazvati katastrofu. To je težak udarac za projekat, i sondi treba da držimo palčeve u nadi da će moći da obavi makar veći deo svojih zadataka. Međutim, ako pročitamo Nasin izveštaj za štampu, mogli bi doći do zaključka da se ne radi o ozbiljnom problemu, već suprotno. Zapravo, kaže se da će nova odluka ’povećati vrednost ’Junoninih’ istraživanja’. Naravno, postavlja se pitanje ako je odluka tako fantastična, zašto nije doneta ranije?

Može li Amerika za tri godine ponovo osvojiti Mesec?

AS11 40 5875HReditZbilja, koliko je takav let za tri godine realan? S jedne strane, privatne kompanije su pune energije, para, nadanja, ambicija i želje da postignu uspeh u kosmosu. Pune su novih ideja, novih rešenja, američka tehnologija je u zamahu i, ko zna, možda to Amerikanci i mogu da ostvare.

Facebook