zemlja

Kada je prošle godine stupio na snagu slavni protokol UN iz Kjota o sprečavanju aero–zagađenja a u cilju sprečavanja klimatskih promena na našoj planeti, koji je potpisalo 165 zemalja u svetu, ali ne i Amerikanci, svima je postalo jasno da treba hitno preduzeti neke mere. I meni je to odavno bilo jasno, ali nisam mogao da smislim kako da se borim. Ja ne pušim, nemam fabriku - dakle, moj udeo u globalnom zagađivanju je nula.

Članak je preuzet iz Astronomije broj 23

Ko bi rekao da će neki drugi da smisle način. Doduše, ekstremno glup, ali i to je vid borbe. O čemu se zapravo radi?

Hipotetički naučnik iz nemačkog Ministarstva za "Gravitationpfysik", "profesor Hans Niesward" (posle se ispostavilo da čovek uopšte ne postoji!), pozvao je preko svog sajta World Jump Day sve "ljude dobre volje" da tačno u podne 20. jula 2006. godine jednostavno poskoče i time daju svoj doprinos u pomeranju planete Zemlje sa njene orbite i tak spreče globalno zagrevanje! Zaključeno je će 600 miliona skakača biti dovoljno.

Iako su kasnije svi tvrdili da je u pitanju bila šala odn. umetnički performans, znam da su se mnogi širom sveta primili. Svima onim koji mogu da po ceo dan gledaju tamo nekog "Velikog Brata" ili tamo neki TV "Pink" i čitaju "Skandal", to je jednostavno u krvi. Za one mlađe, koji ipak neznaju tačno zašto je definitivno u pitanju šala, pokušaću da objasnim.

Dakle, zašto stvar ne funkcioniše? Da bih pojasnio, podeliću odgovor na dva dela.

Zašto ipak ne može?

Zašto Zemlja nemože da se pomeri s orbite čak i ako 600.000.000 ljudi skoči u isto vreme, postoje tri razloga.

Zabluda oko masâ

Možda nam 600 miliona ljudi izgleda mnogo (i jeste), ali je i Zemlja velika. Vrlo, vrlo velika. Ako predpostavimo da svaki čovek u proseku ima velikodušnih 100 kilograma, dobićemo da 600 miliona ljudi puta 100 kg teži 60 milijardi kilograma! Kakva gomila mesa! Ali Zemljina masa iznosi 6 x 1024 kg, ili 6.000.000.000.000.000.000.000.000 kg. Drugim rečima, Zemlja je 100 biliona (1012) puta teža od svih tih ljudi!

A vidi sad ovo: prosečna ljudska ćelija teži oko jednog bilijarditog dela grama (10–15)[1]. Ako to uporedimo sa težinom čoveka, dobijamo isti odnos kao i 600 miliona ljudi u prema Zemlji. Zamisli sada da jedna nezadovoljna ćelija počne da skače gore-dole u tvojoj glavi. Koliko će te to pomeriti? O tome ovde pričamo.

Čak ni sudar sa nekim velikim asteroidom nebi mogao da mrdne Zemlju s njene orbite. A kamoli ljudi – čak ni svi mi, nas 6 milijardi – ne može da utiče na promenu Zemljine orbite. Energija koja se stvara kada 600 miliona živuljki skoči odjednom, preračunato, jednaka je eksploziji oko 50 tona eksploziva TNT. Obzirom da smo do sada (nažalost!) bezbroj puta okusili mnogo jače eksplozije bombi, nevidim da se Zemlja od toga pomerila ni za milimetar.

Gde se skače

Drugi problem se tiče mesta skakanja. Čak i kad bi 600 miliona ljudi moglo da pomeri Zemlju, oni se nalaze rasuti svuda po svetu. Zemlja je jedna velika lopta, što znači da kada bi, recimo, svi Srbi skočili odjednom, oni bi potrli sve skakače na Novom Zelandu. Trebalo bi nam 600 miliona ljudi koji će to da urade na jednom mestu na Zemlji. I ne samo to, treba naći i pravo mesto, jer ako treba pomeriti našu planetu, to treba uraditi u pravom smeru. Globalno zagrevanje se neće sprečiti ako se Zemlja pomeri bliže Suncu. Takođe treba imati i dobar tajming, jer se Zemlja okreće.

Njutnov Treći zakon

Na kraju, postoji još jedan razlog zbog čega sve to nebi moglo da funkcioniše, čak ni kada bi svi ti skakači težili 100 biliona puta više. Problem je u tome što smo mi jedan zatvoren sistem. Zbog toga što smo za Zemlju vezani gravitaciom, svako ko skoči u vis, mora da padne nazad, bez obzira koliko jako skočio. Energija potrebna za skok u vis vraća se Zemlji kada padnemo na nju, te je ukupan zbir jednak nula.

Isti problem često vidimo u crtanom filmu kada onaj kojot Wili koji juri pticu –trkačicu uhvati sebe za vrhove od patika i pokušava da se podigne u vis i poleti. Zašto neće? Pa zato što onom silom kojom on vuče svoje patike na gore, tolikom silom patike guraju tlo na dole i rezultanta je nula.

Kada bi neko baš želeo da pomeri Zemlju, teorijski bi to mogao, ali bi mu za to trebalo nekoliko miliona godina. Trebalo bi "samo" da okrene hrpu raketa naopačke i na taj način da pogura Zemlju. Energiju stvaraju hemijske reakcije, tako da se nebi radilo o zatvorenom sistemu. Ali čak i sa snažnim raketama, tom fanatiku bi bila potrebna čitava večnost da pomeri Zemlju za makar jedan milimetar.

Čak i da sve to može, ništa nebi vredelo

Dakle jasno je – World Jump Day ne funkcioniše. Ali čak i da može, objašnjenje zašto to treba uraditi je pogrešno. Tvrdilo se da nam je potrebno da snizimo prosečnu temperaturu planete i time se suprotstavimo njenom globalnom zagrevanju. To je nobles ideja ali bez matematičke potpore. Tačno je: da bi se snizila temperatura, bilo bi potrebno pomeriti Zemlju dalje od Sunca. Temperatura Zemlje zavisi od kvadratnog korena njene udaljenosti. Zemljina temperatura iznosi u proseku oko 280 K (oko 7° C), tako da bi za snižavanje temperature za jedan stepen bilo potrebno pomeriti Zemlju dalje od Sunca za kvadratni koren (1/280) = 6% njene trenutne udaljenosti. Zemlja je udaljena od Sunca 150 miliona kilometara, što znači da govorimo o udaljavanju Zemlje za 9 miliona kilometara. To je 22 puta dalje nego što je Mesec daleko od nas. Prema sajtu WJD, oni su planirali da spuste temperaturu za oko 2 stepena, što znači da bi Zemlju trebalo pomeriti za čitavih 13 miliona kilometara.

Zaključak

Još ti je žao što nisi skakao?

Očigledno je da je ipak u pitanju bila velika šala. Sve ukazuje na to: "profesor" koji nema nikakav naučni pedigre, uvrnute tvrdnje koje se ne zasnivaju na matematici i fizici ili makar realnosti, itd. Čak su tri dana pre roka tvrdili da imaju 598 miliona potvrđenih prijava.

Moguće je da tvorci WJD sajta nikada neće priznati da je u pitanju bila šala. Možda će biti spremni i da odbace naučna objašnjenja koja bi raskrinkala njihovu prevaru. Možda su čak i bili ozbiljni; uostalom, na svakom koraku ima i luđih teorija od ove. Kako je jednom rekao slavni SF pisac Robert Heinlein : "Nikad ne podcenjuj ljudsku glupost". Doduše, rekao je i ovo: "Neveruj ni jednoj tvrdnji samo zato što ju je izrekao autoritet".



[1] Ako nekoga i dalje zbunjuje na šta se odnosi kod nas u Evropi, a na šta u Americi kada se kaže milion, milijarda, bilion, bilijarda, trilion, kvadrilion itd. i kako se čitaju jako veliki, odn. jako mali brojevi, može to naći u knjizi "Molim te objasni mi" koja se može poručiti i preko sajta www.astronomija.co.yu.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži