|
Napomena Ovaj članak je napisan na vreme, alizbog gužve oko drugih, hitnih članaka, a i zbog priprema za AKL nekako smo propustili da goa objavimo. |
Prestupna sekunda je vreme koje se dodaje Koordinisanom univerzalnom vremenu (UTC) sa ciljem sinhronizacije atomskih časovnika sa astronomskim vremenom. Kada je prvi put dodata 1972, UTC vreme je bilo 10 sekundi iza Međunarodnog atomskog vremena. Predposlednji put je dodata 30. juna 2012. u 23:59:60 UTC, a poslednji put sad, pre neki dan.
30. juna, vreme je stalo.
Doduše, samo za jednu sekundu – prestupnu sekundu.
Od 1967. godine, kada su se pojavili atomski časovnici, ljudsko računanje vremena je postalo nezavisno od Zemljine rotacije. Problem je nastao kada je otkriveno da rotacija planete polako usporava a da atomski časovnici ne kasne. Zato se svakih nekoliko godina pojavila potreba za dodavanjem male količine vremena da bi se Koordinisano univerzalno vreme (UTC) što preciznije uskladilo sa prosečnim solarnim vremenom, odn. UT1. Bez tih korekcija, vreme izračunato na osnovu Zemljine rotacije bi se zbog nepravilnosti Zemljine rotacije sve više razlikovalo od atomskog vremena. Astronomska merenja vremena se obavljaju svake godine 30. juna ili 31. decembra i gleda se da se UTC ne razlikuje od UT1 za više od ±0,9 sekundi. Od kada je 1972. godine započeto sa tom praksom, dodato je 26 tih prestupnih sekundi, a najnovija korekcija je obavljena 30. juna 2015. u 23:59:60 UTC.
ATOMSKO VREME vs. UNIVERZALNO VREME
Kažemo da Koordinisano univerzalno vreme (UTC) određuju dve komponente:
- Međunarodno atomsko vreme: Vremenska skala koja kombinuje rezultate nekih 400 visokopreciznih atomskih (cezijumskih) časovnika iz preko 50 nacionalnih laboratorija širom sveta, i daje tačnu brzinu svih naših časovnika. Satovi se upoređuju korišćenjem GPS signala i dvosmernog satelitskog vremena i frekventnog transfera.
- Univerzalno vreme (UT1): Poznato i kao Astronomsko vreme, odnosi se na Zemljinu rotaciju oko sopstvene ose, čime se dužina dana.
Kada se razlika između TAI i UT1 dostigne 0,9 sekundi, zadatak Međunarodnog referentnog servisa za Zemljinu rotaciju (IERS) iz Pariza je da jednostavno doda prestupnu sekundu.
ATOMSKO VREME JE PREVIŠE PRECIZNO
Ukratko, razlog zbog kojeg svako malo moramo da dodajemo prestupnu sekundu jeste usporavanje rotacije Zemlje oko ose, koje je iz raznoraznih razloga (najveći je Mesec) postepeno i vrlo sporo[1].
Atomski časovnici su, međutim, tako programirani da kucaju nepromenjenim ritnon milionima godina. U poređenju sa Zemljinom rotacijom, atomski časovnici su jednostavno rečeno previše precizni.
KOLIKO ČESTO SE DODAJE PRESTUPNA SEKUNDA?
Pre nego što je 1972. godine prestupna sekunda prvi put dodata, UTC vreme je kasnilo za Atomskim vremenom čak 10 sekundi. Do sada, ukupno je dodato 26 prestupnih sekundi. To znači da je u poređenju sa atomskim vremenom Zemlja za to vreme usporila dodatnih 26 sekundi!
Međutim, to ne znači da je je prosečan dan na Zemlji postao duži za 25 sekundi. Jedina razlika je u tome što dan sa prestupnom sekundom traje 86.401 sekundu unesto uobičajenih 86.400 sekundi.
36 SEKUNDI RAZLIKE
Poslednja prestupna sekunda je dodata 30. juna ove 2015. godine u 32:59:60 UTC. Razlika između UTC i Međunarodnog atomskog vremena (UTC-TAI) je sada 36 sekundi.
| UTC Datum | UTC Vreme | Razlika TAI vs. UTC |
|
| 1972-06-30 | 23:59:60 | 11 secs | |
| 1972-12-31 | 23:59:60 | 12 secs | |
| 1973-12-31 | 23:59:60 | 13 secs | |
| 1974-12-31 | 23:59:60 | 14 secs | |
| 1975-12-31 | 23:59:60 | 15 secs | |
| 1976-12-31 | 23:59:60 | 16 secs | |
| 1977-12-31 | 23:59:60 | 17 secs | |
| 1978-12-31 | 23:59:60 | 18 secs | |
| 1979-12-31 | 23:59:60 | 19 secs | |
| 1981-06-30 | 23:59:60 | 20 secs | |
| 1982-06-30 | 23:59:60 | 21 secs | |
| 1983-06-30 | 23:59:60 | 22 secs | |
| 1985-06-30 | 23:59:60 | 23 secs | |
| 1987-12-31 | 23:59:60 | 24 secs | |
| 1989-12-31 | 23:59:60 | -25 secs | |
| 1990-12-31 | 23:59:60 | 26 secs | |
| 1992-06-30 | 23:59:60 | 27 secs | |
| 1993-06-30 | 23:59:60 | 28 secs | |
| 1994-06-30 | 23:59:60 | 29 secs | |
| 1995-12-31 | 23:59:60 | 30 secs | |
| 1997-06-30 | 23:59:60 | 31 secs | |
| 1998-12-31 | 23:59:60 | 32 secs | |
| 2005-12-31 | 23:59:60 | 33 secs | |
| 2008-12-31 | 23:59:60 | 34 secs | |
| 2012-06-30 | 23:59:60 | 35 secs | |
| Poslednja: 2015-06-30 |
23:59:60 | 36 secs | |
| Još se ne zna kada će biti dodata sledeća prestupna sekunda. | |||
BUDUĆNOST PRESTUPNE SEKUNDE
Među naučnicima nema koncenzusa, te neki od njih predlažu da se u budućnosti ukine prestupna sekunda, i da se redefiniše naš način merenja vremena, utvrđen još u sumersko vreme. Taj predlog će ove godine biti stavljen na glasanje na Svetskom savetovanju vezanom za radiokomunikacije.
TREBA LI DA ZEMLJINA ROTACIJA DEFINIŠE VREME?
Pokrenuvši seriju pitanja o Koordinisanom univerzalnom vremenu na IESR-u 1999. godine, naučnici širom sveta su počeli da se pitaju o svrsishodnosti upotrebe prestupne sekunde. Svi argumenti se vrte oko jednog ključnog pitanja: Trebamo li da podešavamo svoje časovnike prema Zemljinoj usporenoj rotaciji, ili bi atomski časovnici trebali jedini da budu odgovorni za merenje vremena?
TREBA LI DA ZEMLJINA ROTACIJA
Naučna zajednica nije uspela da do danas da argumentovani odgovor na gornje pitanje.
- 2012, delegati Svetskog savetovanja o radiokomunikacijama u Ženevi još jednom su pokrenuli pitanje prestupne sekunde, i zakazali novo glasanje za ovu godinu.
Tragovi zvezda na nebu iznad opservatorije.
KOLIKO JE DUGAČAK DAN NA ZEMLJI?
Pošto ovo pišem u nedelju, 5. jula 2015, podatak je sledeći: 24 časa, 0 minuta, i 0,0012491 sekundu (+1,2491 milisekundu).
Jučerašnji dan je trajao 24 časa, 0 minuta, i 0,0010931 sekundu (+1,0931 milisekundu).
Od danas, UT1 će ići 0,3199064 sekunde ispred UTC.
Moderno merenje vremena definiše dan kao sumu od 24 časova – ali to nije potpuno tačno. Zemljina rotacija se usporava, te je većina dana malo duža od 24 časa.
KOLIKO JE DUG DAN DANAS?
Današnji dan je bio za 1,2491 ms (milisekundu), tj. za 0,0012491 sekundu duži od 24 časa. To je vreme za koje se Zemlja na ekvatoru pomeri za 58,10 cm.
To znači da je 5. jum 2015. trajao:
- 24,0000003470 sati, ili
- 24 časa i 1,25 ms
U proseku, srednji solarni dan u poslednjih 365 dana je bio za 1,03 ms duži os 24 časa, tako da je današnja dužina dana ispod prosečne. Tokom navedenog perioda, 108 dana je bilo duže od današnjeg dana, a 258 je bilo kraće.
Kada bi svaki naredni dan bio iste dužine kao današnji, prestupna sekunda bi se dodavala svaka 800,58 dana.
| Today's Day Length* in Context | ||
| Day length | Date | |
| Yesterday | 24 hours +1.09 ms | суб 4. Јул 2015 |
| Today | 24 hours +1.25 ms | нед 5. Јул 2015 |
| Tomorrow | 24 hours +1.33 ms | пон 6. Јул 2015 |
| Shortest 2015 | 24 hours +0.18 ms | сре 17. Јун 2015 |
| Longest 2015 | 24 hours +2.28 ms | суб 21. Мар 2015 |
| Last Year Average | 24 hours +0.99 ms | Year 2014 |
| * Yesterday's, today's and future day lengths are predictions | ||
ZAŠTO DANI POSTAJU DUŽI?
Brzina Zemljine rotacije se vremenom smanjuje, ali ona takođe varira od dana do dana. Jedan od glavnih faktora za to su nebeska tela koja nas okružuju. Naprimer, Mesečeva gravitacija izaziva plime i menja Zemljin oblik, što na kraju utiče na rotacionu brzinu. Udaljenost Meseca i Zemlje se konstantno menja (vidi ovo!), što dovodi dodnevnih varijacija u brzini rotacije naše planete oko ose.
[1] Kaže se da je zbog gravitacione interakcije između Meseca i Zemlje svakog novog veka dan na Zemlji duži za 2,3 milisekunde. Kako je navedeno u mojoj knjizi, prema radovima prof. R. Stivensona sa Kembridža, od početka Nove ere usporavanje se akumiliralo na 2 sata i 57 minuta, a porašće još za 1 sat do 2760. godine.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
