Iako su mi neki sa ovog sajta čvrsto obećavali, izgleda da moram da se pomirim da nikad neću da odletim u kosmos. Ostaje mi da, kao i sve ostalo, samo zamišljam. Kako bi se, recimo, osećao prilikom lansiranja?
Opširnije: Lansiranje: kakav je osećaj?
Write comment (0 Comments) 
Kineska sonda 'Chang'e 4' postala je prvi ljudski artefakt koji je 3. januara 2019. meko sleteo na drugu stranu Meseca. Oko 12 sati nakon sletanja, sonda je aktivirala rover 'Yutu 2', koji je, logično, takođe ušao u istoriju kao prvo vozilo koje se kretalo 'onom' stranom našeg satelita. Od tada su prošle 3 godine i sve to vreme mali rover se kreće, polako ali neumoljivo. Nedavno je 'Yutu 2' (玉兔 二号) prešao oznaku od jednog kilometra na Mesecu 38. lunarnog dana misije (jedan lunarni dan je jednak jednom zemaljskom mesecu). Tačnije, 7. januara 2022. odometar 'Yutua 2' je pokazao 1003,9 metara. To svakako nije impresivna brojka, pogotovo u poređenju sa 10,54 km pređenih 'Луноходом 1' ili skoro 40 km 'Лунохода 2', ali nije loše za mali rover od 140 kg koji može da radi samo u određenim razdobljima lunarnog dana (kada Sunce nije prenisko ili previsoko na horizontu da bi mogla da se kontroliše da temperatura sistema ne izlazi van parametara vozila).
Opširnije: Kineski rover 'Yutu 2': tri godine i preko kilometra na daljoj strani Meseca
Write comment (0 Comments) 
Pre nekoliko meseci činilo se da smo nadomak prvog orbitnog lansiranja 'SpaceX-ovog' sistema 'Starship'. Montaža i testiranje prototipova 'Starshipa' S20 i 'Super Heavyja' B4, koji su javno prikazani prošlog avgusta, sve više je uzimalo maha s realnom mogućnošću lansiranja krajem godine. Ako bi i došlo do kašnjenja...
Opširnije: 'Starship': Nebo mora da sačeka (na Raptor 2)
Write comment (0 Comments) 
Doslovce dva svijeta, jedan mentalno ograničen a drugi bez ikakvih granica
Write comment (3 Comments)
'Dragonfly', Nasina sonda koja će se sastojati od velikog drona koji će leteti nebom Titana, najvećeg Saturnovog meseca, biće lansirana 2027. godine. Ali ova sonda, koja će do ovog fascinantnog tela stići oko 2034. godine, neće istraživati metanska jezera i mora na severnoj hemisferi. Iz tog razloga i dalje se pojavljuju predlozi misija koje ne zanemaruju glavnu 'turističku' atrakciju ovog satelita. Poslednji od ovih projekata je 'POSEIDON, misija na Titan osmišljena za proučavanje jezera metana i etana. Misija bi morala da se sastoji od orbitera i 'površinskog' elementa, koji može biti ili veliki amfibijski dron, nazvan 'hidrodron' - vrsta plutajućeg 'Dragonflya' - ili mala flotila manjih dronova (ova posljednja opcija je jeftinija).
Opširnije: 'POSEIDON': evropski 'hidrodron za istraživanje Titanovih jezera
Write comment (0 Comments) 
S naglim porastom kineskih kosmičkih aktivnosti, lako je upasti u pogrešku misleći da je njihova organizaciona struktura slična Nasi-i ili Esi (obe su puno složenije i različitije organizacije nego što većina javnosti obično zamišlja, ali to je druga tema). Stoga se uobičajeno srećemo u medijima s pozivima na povećanje saradnje s Kineskom kosmičkom agencijom (CNSA), pod pretpostavkom da ova organizacija igra ulogu sličnu onoj Nase. Ali nije tako, nikako. Pokušaj razumevanja organizacije kineskog kosmičkog programa još je složeniji zadatak ako pokušamo da izbegneno ulaženje u detalje kineske politike koja se proteže kroz gustu mrežu odnosa između Komunističke partije Kine i nacionalne vlade na različitim nivoima, od Pekinga pa do najmanjih gradova. Tj., suočavamo se s temom koja bi stala u omanju knjigu, ali to nije cilj ovog posta. Pa prijeđimo na posao. Organizaciona šema kineskih kosmičkih napora može se sažeti u sledeću tabelu:
Opširnije: Pokušaj razumavanja organizacije kineskog kosmičkog programa
Write comment (1 Comment) 
Upravo ovih dana rover 'Perseverance' se priprema da pusti mali helikopter 'Ingenuity' u krater Jezero, predodređen da postane prvi vazduhoplov s pogonom koji će leteti nebom drugog sveta. Ova bespilotna letelica od samo 1,8 kg prvotno je nazvana 'Mars Helicopter Scout', a cilj joj je da utre put budućim vazdušnim misijama koje mogu da istražuju Mars. Ali kakva bi mogla da bude takva sprava? Sama ideja o slanju helikoptera na Mars postoji već dugo vremena. Početkom stoleća JPL je proučavao mogućnost slanja helikoptera unutar sonde slične 'Mars Pathfinderu', projekt koji se nije ostvario, ali je na kraju doveo do razvoja 'Ingenuityja'. Međutim, ti su koncepti pa čak i sâm 'Ingenuity' jednostavni tehnološki demonstratori, odn. njihov naučni značaj je praktično nikakav. Zanimljivije bi bilo upotrebiti 'Ingenuityjevo' konstruktorsko i operativno iskustvo za izgradnju helikoptera koji će nam pružiti naučne podatke o Crvenoj planeti. Pravi naučni helikopter na Marsu.
Opširnije: Kakav će biti naslednik 'Ingenuityja'?
Write comment (0 Comments) 
Every Picture From Venus' Surface, Ever
U istoriji, samo 4 sonde su uspele da pošalju slike sa Venerine površine. Svako ko nešto zna o toj planeti zna da to nije bilo lako obzirom na vrućinu i pritisak koji su vrlo brzo uništavali svaki lender.
Opširnije: Sve fotografije Venere ikada snimljene
Write comment (0 Comments) 
Dok ovo pišem, gledam sajt misije: sonda 'Mars 2020' je prevalila oko 285.700.000 km od kuće, u odnosu na Sunce leti brzinom od 92.853 km/h i do Marsa joj treba još oko 185.165.000 km. To je manje od 100 dana krstarenja.
Opširnije: NASA's Perseverance Rover 100 Days Out
Write comment (3 Comments) 
Letos su u kratkom rasponu ispaljene tri kosmičke misije na Mars: američka, kineska i emiratska. Iako sam u poslednje vreme više svojih e-knjiga i priča posvetio Marsu i njegovim roverima (recimo ovo, ovo, ovo, ovo, ovo itd.), od Nasine misije, poznate kao 'Mars 2020', očekuje se jako mnogo, pa zaslužuje posebnu pažnju. Njen glavni protagonista je jednotonski terenac iz milošte u Nasi nazvan 'Perseverance'. Šta još reći o ovoj misiji vrednoj $3 milijarde a ne pokvariti opšti utisak? Pošto se i moje ime nalazi na roveru, osećam se kao da je to i moj projekat pa zato da kažem još ponešto...
Opširnije: 'Perseverance' na putu ka Jezeru
Write comment (5 Comments)