Krajem prošle godine, na tradicionalnom sajmu MAKS 2013, prikazani su najnoviji ruski stealth fajteri, nuklearne rakete i novi lunarni lender.
U doba Hladnog rata, pojavila se vojno-politička ali i ekonomska potreba da Sovjeti pokažu svetu i (ne)prijateljima čime raspolažu u civilnoj i vojnoj avio i kosmotehnici. Tako je 1992. godine rođen Mosaeroshow, ali je već sledeće godine preimenovan u МАКS (rus. MAKC, Международный Aвиационно-Kосмический Sалон). Od tada se ovaj sajam održava svake druge godine. MAKS se smatra najvećim i najvažnijim javnim prikazom savremene ruske ali i međunarodne avijacije i kosmičke industrije.
Prošle godine salon je orgavizovan od 27. avgusta do 1. septembra i bio je to jedanaesti takav šou po redu. Iako je pre više od dvadeset godina sajam imao prvenstveno zabavnu ulogu, danas je važan događaj za biznismene, jer proizvođači aviona, helikoptera i raketa Rusije i ruske federacije mogu da na domaćem terenu uspostavljaju poslovne kontakte i prave izvozne ugovore. Prošle godine su na sajmu sklopljeni poslovi u vrednosti od rekordnih \(21,2 milijarde, uglavnom na polju civilne avijacije.
Aerodrom kraj Moskve, Žukovski, posetilo je preko hiljadu kompanija iz 46 zemaljasveta i uzelo učešća na izložbi, koja je prošle godine zauzela površinu od preko 200.000 m2.Iako je te nedelje padala kiša, sajam je posetilo više od 350.000 posetilaca, od čega je bilo preko 70.000 stručnjaka svih profila.
Na nebu i na zemlji su prikazana 246 avona (od čega je 49 bilo stranih). Rusi su prikazali nove avione, uključujući teški vojni transporter „Il-76МD-90А“, regionalni dugoprugaš„Suhoj SupeJet-100LR“, helikoptere sa francuskim „Turbomeca“ motorima „Mi-171A2“ i „Ka-62“, operativni trenažer „Mi-2BUB“, itd.
Prošlogodišnji sajam je bio tako tempiran da su mogle da ga posete i porodice koje su se vraćale sa odmora. Pokrovitelj je bio predsednik vlade federacije Dmitri Medvedev, čime je prekinuta dugogodišnja tradicija da šou otvara lično predsednik Vladimir Putin.
Ipak, sledeći neku drugu tradiciju, jednonedeljni šou je otvoren spektakularnim letom akrobatske grupe “Русские Витязи” (“Ruski Vitezovi”) коji su leteli na višenamenskim lovcima „Су-27П“ (na gornjoj slici). Grupa je osnovana 5. aprila 1991. godine i nosilac je brojnih državnih rekorda. Pripadaju Prvoj avijacijskoj eskadrili 234. gardijskog Proskurovskog avijacijskog puka 16. vazduhoplovne armije, stacionirane na podmoskovskom aerodromu Kubinka.
1. MAKS – OTVARANJE
Spektakl otvaranja prošlogodišnjeg sajma aeronautike uvećale su riskantne bravure devet aviona – četiri aparata „MиГ-29“ akrobatske grupe „Стрижи́“[1] („Laste“) i pet „Су.-27““Ruskih Vitezova”).
2. MAKS – BUSTER
Umanjeni prototip višekratnog bustera (tj. prvog stepena) koji proizvodi Hruničevljev kosmički centar iz Moskve za program MRKS-1/Baikal. Projekat MRKS-1 je najnoviji doprinos naporu Rusije da stvori jeftin, delimično višekratni kosmički transportni sistem. Ovaj prototip će se koristiti za aerodinamička ispitivanja.
3. MAKS – LASERSKA STANICA
Maketa ruske stanice za lasersko praćenje satelita. Objekat predstavlja najnoviji dodatak ruskoj mreži zemaljskih kontrolnih punktova konstruisanih za proširenje nacionalne sposobnosti za praćenje i kontrolu vojnih i civilnih satelita, kao i brodova sa ljudskom posadom.
4. MAKS –PROJEKTILI SAM
Na MAKS 2013 prvi put je javno prikazana maketa protivavionskog sistema srednjeg dometa С-350Е „Витяз“ („Vitez“). Zbog tadašnje situacije u Siriji, inače velikog kupca najsofistikovanijeg ruskog naoružanja, projektili S-350E su izazvali veliku paćnju zapadnih stručnjaka na sajmu. Avioni mogu da ponesu do 16 ovih projektila a sa kamiona je moguće vertikamo lansirati do 12 projektila. Jedan kompletni sistem sadrži 3 lansirna 50P6 kamiona.
5. MAKS – PROTIVBRODSKI PROJEKTILI
Protivpodmornički i protivbrodski sistem „Клуб-М“ konstruisan je da može da se sakrije u civilne kontejnere za transport robe. Tajno snabdevanje inostranih kupaca, kao što je Sirija, ruskim naprednim naoružanjem bila je tema svih novina u to vreme. Projektili mogu da se ispaljuju i sa podmornica, površinskih brodova, torpednih cevi i sl. a u stanju su da lete ili po balističkoj putanji ili kao krstareći projektil. Zadatak im je da se uspešno probijaju kroz napredne odbrambene sisteme i kontramere. Domet: 450 km u pasivnom modu.
6. MAKS – T50
Još jedno iznenađenje je predstavljala pojava tri lovaca nove generacije, “Suhoja T-50”. Stealth tehnologija se vidi i na slici: uočava se “ćoškasti” oblik i skriveni usisnici vazduha, što treba da smanji radarski odraz. Do tog trenutka proizvedena su samo četiri aviona ovog tipa, dok se tokom izložbe peti pojavio na prodaju online. Program probnih letova ovih lovaca započet je pre tri godine.
7. MAKS – RADARSKI SATELIT
Model u razmeri naprednog satelita za radarsko osmatranje Zemlje koga je dizajnirao Frunzeov konstruktorski biro “Aрсенал“[2] iz St. Petersburga. Satelit je konstruisan za slikanje u svim vremenskim uslovima u visokoj rezoluciji za civilne i vojne potrebe.
8. MAKS – ’LUNA-GLOB’
Vodeći proizvođač planetnih letilica, NPO Lavočkin, prikazao je umanjeni model bespilotnog lendera „Луна-глоб“, koji bi trebalo da u drugoj polovini ove decenice ponovo oživi ruski program istraživanja Meseca. Nakon sramotne sudbine ruske misije na Marsov mesec Fobos 2011. godine, direktor kompanije Viktor Kartov je obećao da će još podrobnije testirati novu sonsu, verovatno uključivši i evropsku agenciju u novi projekat. Lender bi trebalčo da sleti na jedan od polova 2016. ili 2017.i biće jedna od četiri misije koje će prethoditi ruskoj potpuno robotizovanoj bazi na Mesecu.
9. MAKS – NUKLEARNI REMORKER
Još ambiciozniji kosmički projekat demonstriran je ovim modelom u razmeri, koji je prikazao Keldišov centar pri Akademiji nauka u Moskvi, a koji predstavlja interorbitni kosmički “gurač” sa električnim (jonskim) motorima na nuklearni pogon. Takav gurač težine 20 tona i megavatne jačine moći će da sa Zemljine orbite pogura velike sonde pa čak i ljudske ekspedicije ka Mesecu, Marsu, asteriodima ili drugim planetama. Na MAKSu 2013, Keldišov centar je objavio da su na vreme kompletirali preliminarni projekat ove revolucionarne letilice, nakon skoro četiri godine razvojnih radova. Debi letilice ne treba očekivati pre 2018. godine.
10. MAKS – M. V. SEROV
Centar segmenta ruske kosmičke izložbe činio je prototip nove generacije ruskih kosmičkih brodova, poznat pod ruskom skraćenicom ПТК НП (Пилотируемый транспортный корабль нового поколения, transpotrni brod sa posadom nove generacije). Brod je konstruisam paralelno sa Nasinim brodom sa posadom „Orion“, a ovo mu je bilo prvo prikazivanje u pravoj razmeri u javnosti. Zvaničnici RKK „Energije“ su izjaviji da će obe letilice biti korišćene u zajedničkim programima Nase, Rusije i evropske agencije ESA, kao i drugih naroda (bilo je to pre Ukrajine – kladim se da još duuuugo neće biti ništa od te saradnje). Kosmonaut-trener Mark Vjačeslavovoč Serov[3] je upoznavao TV reportere sa uređajima i opremom u potpuno opremljenoj kapsuli. ПТК НП je konstruisan da ponese do četiri putnika u lunarnu orbitu i Lagranćovu tačku u blizini Meseca i Zemlje.
11. MAKS – TUPOLJEV
Tupoljevljev putnički dvomotorni avion „Ту-204СМ“ dizajniran je za letove srednjeg dometa, posebno regionalne rute između gradova unutar Rusije. Projekat predstavlja veliki skos za legendarnog proizvođača aviona u post-sovjetskoj eri. Cena mu je \)40-47 miliona,
12. MAKS – AMFIBIJA
Amfibijski avionЛ-42M „Самара“predstavlja najveći domet ruskih inženjera u razvoju letećeg (i plutajućeg) automobila. Obećano je da će biti lak za upravljanje, a moći će da primi četiri putnika, uključujući i pilota. Л-42 će moći da odleti na daljinu od 1700 km, brzinom od 220 km/h. Motori (2 kom.) će imati snagu do 115 KS.
13. MAKS – ILJUŠIN
Iljušinov transporter „Il-76MD“ predstavlja najnoviju verziju veteranske porodice aviona iz fabrika u Uljanovsku, koji čine kičmu ruskih transportnih operacija. Avion može da ponese maksimalni teret od 52 tone. Rusko Ministarstvo odbrane je već pre dve godine potpisalo ugovor težak $4 milijarde za kupovinu 38 ovih aviona.
14. MAKS – STUDENTI
Tokom sajma, studenti Moskovskog instituta za avijaciju (МАИ) pokazivali su da je Supermen jednako popularan u Rusiji kao i u SAD, uprkos zahlađenju odnosa dve sile.
[1] Nalaze se u sastavu Pokaznog centra avijacijske tehnike koji nosi ime asa iz II sv. rata Ivana Nikitoviča Kožeduba (1920-1991), koji je imao 64 priznate vazdušne pobede. Nosio je čin generala.
[2] Inženjerska kompanija koju je car Petar VelikiI osnovao čak 1771, a aktivna je na poljima kosmičkih tehnologija, brodske artiljerije i civilnih mašina.
[3] Ovaj dečko rođen 1974. završio je aviokosmotehniku i sa 29 godina postao član Medicinske komisije. Pre tri godine je postao načelnik sektora za kosmička ispitivanja u RKK „Energiji“. Nalazi se u komisiji za odabir budućih kosmonauta, a zanimljivo je da je oženjen kosmonautkinjom Svetlanom, kojka je pre mesec dana bila dublerka (član rezervne posade) na „Союзу ТМА-12М“.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
