Kada sam nedavno pisao o Svetskom rekordu u visini leta avionom, ispostavilo se da taj rekord, postignut još 1977. godine, drži jedan Rus. Ko je taj zaboravljeni junak? Rešio sam da prekopam malo i napišem nešto o njemu, i evo šta sam našao.
Mali Aleksandar se rodio 23. juna 1934. godine u Staljingradu, današnjem Volgogradu, gde je završio prestižnu Vazduhoplovnu specijalnu školu. Kao dobar đak i talentovan pojedinac primljen je u Armiju u junu 1950. godine. Zahvaljujući velikom radu i upornosti, već posle dve godine u Armaviru završava Vojnu vazduhoplovnu školu i biva izabran za pilota–instruktora.
1957. u činu kapetana Fedotov je poslat u rezervu, ali će 1981. biti ponovo aktiviran i pozvan u vojnu službu, ali sada sa činom pukovnika. Tada je imao 47. godina.
Dok je bio u rezervi, već iskusni ali 23–godišnji pilot završio je školu za probne pilote, što će mu omogućiti da kasnije upiše i završi sa odličnim ocenema Moskovski avijatičarski institut pod imenom Sergo Ordžonikadze. Kao probni pilot, 1958. godine odlazi u konstruktorski biro slavnog Anastasa I. Mikojana, gde svesrdno radi sve do smrti 1984. godine. Tamo je imao priliku da leti i ispita sve tipove aviona napravljene u Mikojanovim biroima tih godina. Među njima je bila i serija nadzvučnih vojnih aviona „Е-150“, „МиГ-25Р“, „МиГ-23“, „МиГ-23С“, „МиГ-25РУ“, „МиГ-23М“ i „MиГ-31“.
U oktobru 1977. godine bio je prvi koji je poleteo na probni let sa lovcem „МиГ-29“. Tokom karijere leteo je na svim tipovima vojnih aviona koje je njegov biro ОКБ-155 proizveo, kao i njihovim brojnim modifikacijama, a takođe i na eksperimentalnim lovcima–presretačima „Е-152А“ (NATO kod „Flipper“) i „СМ-12“.
Tokom rada kao probni pilot, nebrojeno je puta nosio glavu u torbi. Triput je morao da se katapultira iz havarisanih aviona i spašava se iz beznadežnih situacija. U to vreme takve situacije su bile stroga vojna i državna tajna, tako da o tome probni piloti nisu smeli da pričaju čak ni sa svojim kolegama, a kamoli sa porodicom. U periodu od 1961. pa do 1977. godine, Aleksandar Vasiljevič je postavio 18 svetskih avijatičarskih rekorda (od toga 3 apsolutna) u brzini, visini leta, nosivosti i dužini leta u avionima „E-166“ i „МиГ-25“.
Zajedno sa probnim pilotima Pjotrom Ostapenkom, Igorom Volkovom, Valerijem Menickim, Aviardom Fastovcom i Vasilijem Urjadovim učestvovao je u letnim ispitivanjima objekta „105.11“ (eksperimentalnog orbitnog aviona–analoga „ЭПОС“ sa posadom[1]). Fedotov je bio onaj koji je startovao budući šatl ispod krila teškog bombardera „Ту–95KM“ (смoтри видео).
Zahvaljujući svojim kvalitetima i rezultatima formirao je letačku grupu ОКБ „МиГ“, u koju su bili uključeni najveći asovi probnih pilota. Takođe je učestvovao u formiranju ženske grupe sportskih pilota, nosilaca mnogih svetskih rekorda.
Za života, Aleksandar Fedotov je dobijao brojne nagrade za svoja dela. Ukazom Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR–a od juna 1966. pilot Fedotov je dobio zvanje Heroja Sovjetskog Saveza, kao i Lenjinov orden i medalju „Zlatne Zvezde“. Još jedan Lenjinov orden dobio je 1974. godine, a orden „Crvene Zastave“ 1964. Međunarodna aeronautička federacija (FAI) dodelila mu je 1974. godine Zlatnu medalju, i tri medalje „De Lavo“ (1961, 1973, 1977). Takođe je dobio zvanje Majstora sporta međunarodne klase 1975, a Zaslužni trener SSSR–a 1976. godine.
Svetski poznati pilot Aleksandar Vasiljevič Fedotov pogunuo je 4. aprila 1984. godine (u pedesetoj godini) tokom probnog leta na avionu „МиГ–31“ zajedno sa nišandžijom Valerijem Zajcevim. Sahranjen je u Moskovskoj oblasti, u gradu Žukovskom, na Memorijalnom groblju Bikovski.
Danas Škola probnih pilota nosi ime Aleksandra Vasiljeviča, a takođe i po jedna ulica u Volvogradu i Žukovskom.
[1] Sovjeti su sredinom sedamdesetih planirali fenomenalan raketoplan nazvan „Спираль“, na koji Amerikanci ne bi imali odgovor. U cilju testiranja napravljena su tri aviona: za subsonične (podzvučne) brzine bio je to objekat „105.11“, za supersonične objekat „105.12“, a za hipersonične objekat „105.13“. Za testove u kosmosu bio je planiran bespilotni model „БОР“.