Posle sarmi, tulumbi i kosmosa, avijacija je moja sledeća velika ljubav. Zato povremeno napišem nešto na tu temu. Tek toliko da plaknem mozak, a i da o tome pročita i neko ko takođe voli avione. Znam ih bar nekoliko. Ovo je posvećeno njima.
X–15: različita vrsta postignute visine.
Ko god pogleda u Wikipediju pročitaće da visinski rekord drže Rusi. Međutim, mnoge Amerikance to „žulja“: kao je moguće da jedan „MиГ“ drži apsolutni rekord u visini „kad svi znaju da je ’North Americanov’ ’X–15’ leteo otprilike 200.000 stopa [60 km] više?“
Tu nešto nije u redu. 17. jula 1962. godine, američki probni pilot Robert Michael White podigao je svoj avion na raketni pogon „X-15“ na visinu od 95.918 metara. Ali sovjetski kapetan avijacije Aleksandar Fedotov, koji drži zvanični svetski rekord u visini leta, postavljen 31. avgusta 1977. godine, sa svojim mlaznjakom „Миг Е-266“ dostigao je visinu od 37.650 metara. Kako je to moguće?
Odgovor je prost: način na koji su ta dva aviona letela svrstava ih u različite kategorije. Raketoplan „X–15“ nikada nije ni pokušao da uzleti uz pomoć sopstvenog motora, već je lansiran ispod krila Nasinog modifikovanog bombardera „B-52 Stratofortress”, zvanog „Balls 8”. Tako, dakle, Whiteov rekord spada u kategoriju „aviona lansiranih sa aviona–nosača“ (i oboren je 24. juna 2004, kada je Michael Malvill poleteo sa raketoplanom „SpaceShipOne“). Fedotov je nosilac apsolutnog visinskog rekorda u kategoriji aviona koji su uzletali sa piste na zemli.
Da bi se neki rekord zaveo kao zvaničan, bilo je potrebno ispuniti još jedan zahtev: bilo je potrebno da pokušaju prisustvuje neko od zvaničnika američke neprofitne organizacije „National Aeronautic Association“ (NAA), ili njihovog pokrovitelja i osnivača, „Fédération Aéronautique Internationale“ (FAI), švajcarskog tela za verifikaciju svetskih aeronautičkih i astronautičkih rekorda.
Ali kako kaže Phil Scott, američki pisac i istoričar, „Knjiga rekorda nam ne pruža uvek pravu sliku. Prvi let na sopstveni pogon dug 35 metara izveo je Orvile Wright 17. decembra 1903, zar ne? Ogranizacija FAI osnovana je u Francuskoj tek 1906. godine, što znači da prvom letu nije prisustvovalo nijedno zvanično lice već samo grupa posmatrača koja se zatekla na plažama Kitty Hawka. Prvi zvanično priznati samostalni let bio je dugačak 60 metara i izveo ga je Francuz brazilskog porekla Alberto Santos-Dumont[1] na svom neobičnom dvokrilcu ’14-bis’ 23. oktobra 1906. godine. Braća Wright takođe nemaju ni zvanično potvrđen prvi kružni let dužine jedan kilometar ili duže. Ponovo je razlog to što nije bio prisutan nijedan zvanični predstavnik. Ta čast pripada Francuzu Henriju Farmanu koji je 1908. godine leteo na dvokrilcu ’Voisin’ – više od dve godine nakon što su braća uradila istu stvar.“[2]
Na ideju o osnivanju FAI došlo se 1905. godine, kada su predsednici Francuskog Aerokluba, Nemačke Lige za balone i Belgijskog Aerokluba izneli predlog da se oformi organizacija koja će „regulisati letački sport ... [i] unapređivati nauku i sport u aeronautici”. Na svojim počecima, FAI je odlučila da „metodološki kataloguje najvrednija dostignuća pojedinaca tako da budu dostupna svima; da identifikuju njihova velika dostignuća na taj način da svako može da se uporedi s njima; i da se verifikuje rezultat i tako osigura da niko ne dovodi u sumnju nosioca rekorda.”
Kako kaže sadašnji direktor FAI, Marcel Meyer, „Apsolutni svetski rekordi predstavljaju najbolja dostignuća u bilo kojoj klasi aviona, bez obzira na težinsku kategoriju ili metod pogona. Ustanovili smo četiri apsolutna svetska rekorda [kategorije]: apsolutna visina (najveća visina postignuta radi postizanja rekorda, visina sa teretom, ili visina iz horizontalnog leta); apsolutni dolet (najveća daljina postignuta u letu radi postizanj a rekorda ili daljina prema zatvorenom kursu); apsolutno najveći teret (najveći teret prevežen u letu sa ciljem postizanja rekorda); apsolutna brzina (najveća brzina postignuta na letu dugom 3 km ili brzina postignuta na preko 15 km).”
Američka asocijacija NAA beleži zvanične američke avio-rekorde još od 1905. godine; njihov vebsajt sadrži spisak rekorda u priznatim kategorijama, i objašnjava kako izvesti pokušaj obaranja nekog rekorda.
A šta je sa drugim, takođe diskutabilnim rekordima? Ko je, recimo, stvarno prva osoba koja je probila zvučni zid u avionu? Chuck Yeager se ne računa, jer je njegov „Bell X-1“ bio zapravo raketa.
Najverovatnije je to bio George „Wheaties“ Welch, koji je u svom „North American” XP-86 „Sabreu”, prvoma američkom prototipu aviona sa strelastim krilima, dostigao Mach 1 samo dve nedelje pre Chuckovog leta. Ono što Yeageru ide u prilog jeste da su na njegovoj letilici i brzina, i pritisak, i Mahov broj, i temperaturni podaci bili praćeni, beleženi i dokumentovani, dok Welchovi nisu.
Prvi let XP–86 izvršen je u sredu, 1. oktobra 1947. godine. Welch je poterao mašinu do 320 čvorova, što je on procenio kao Mach 0,90. Potom je dao gas do kraja i kazaljka je pokazala 450 čvorova, nakon čega su stanovnici obližnjih vojnih baraka izjavili da se čula snažna eksplozija. Mnogi su bili ubeđeni da je to zvuk koji proizvode mineri koji su pravili put s druge strane brda. Je li to bila prva zvučni bum koji je proizveo jedan mlaznjak? Ne, jer niko od FAI posmatrača nije bio prisutan, tako da se prepirke nastavljaju i do danas.
Probni pilot „North Americena“ George Walch pozira ispred svog aviona. On je dostigao nadzvučnu brzinu pikirajući, dok je Yeager to učinio u horizontalnom letu.
[1] Pošto su se tada vesti sporo probijale, mnogi rekordi su bili i ostali sporni. Ovaj Brazilac je konstruisao balone i prve helikoptere, i bio jedan od najpoznatijih ljudi s početka XX veka u svetu. Njegov prvi avion je koristio točkove, dok su braća Rajt koristila lansirne šine i platformu koja je klizila po njima. Kako u pravilima FAI piše da avion mora da uzleti sopstvenom snagom da bi mu se računao rekord, trebalo bi da je Santosov let zapravo prvi službeno priznat. U literaturi je moguće naći imena mnogih konstruktora za koje se tvrdi da su leteli pre braće Rajt (npr. G. Weissehoff, R. Pierse, A. Herring itd.) Međutim, siguran sam da se svi oni sada ustanu iz groba i potvrde da su bili prvi, nema šanse da iko Amerikancima preuzme taj više–nego–rekord, koji govori o Američkoj umešnsti, vizionarstvu, preduzimljivosti i koječemu.
[2]I ovde je isti slučaj. Farman (bio je prvak i u biciklizmu i motociklizmu) osvojio je mnoge zvanične rekorde i u dužini leta i u trajanju leta. Prvi je napravio kružni let od 1 km i 2 km, a bio je i prvi koji je 29. marta 1908. poneo putnika na let. Tako kažu jedni, a drugi kažu da je prvog putnika poneo zapravo Vilbur Rajt. Koliko se sećam, Vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije je u floti imalo i avione „Farman“ („F–40“ i“F–42“).