putovanje

Moćna demografska statistika Sjedin­jenih država obavestila nas je da je 25. februara 2006. godine, u 14:16 sati po našem vremenu, rođen 6.500.000.000–ti stanovnik naše planete. I da se taj broj povećava za 75 miliona godišnje. A pre samo 2.000 godina, u doba Rimske im­perije, na svetu nas nije bilo više od 400 miliona.

Članak je iz Astronomije broj 24 maj/jun 2007

Koja gužva na površini! A kada ponekad razmišljam o tome, pomislim kako li je tek pod zemljom. Za ovih 7.500 generacija, koliko je od pojave čoveka za nama, sahranjeno je na de­setine milijardi ljudi! Svih 7.500 gener­acija je dole! Pa uskoro neće biti mesta za sve ni gore ni dole!

Neka rešenja se već naziru. Elem, mi se nalazimo u beskonačnom prostoru – znači, gužva je samo na (u) Zemlji. Od 2004. do danas već 150 ljudi je „sah­ranjeno“ u kosmosu. Bolje reći, jednim svojim malim delom. Rakete su u poseb­nim malim kontejnerima ponele male količine kremacionog pepela pokojnika u orbitu oko Zemlje, a neki su dospeli čak do Meseca.

Čak i kompletnom laiku je danas jasno da je lansiranje nekog objekta u svemir komplikovana i skupa rabota. Da stvar bude gora, cenu direktno dik­tira težina, odn. masa objekta. Prosečno se računa da je za lansiranje jednog ki­lograma tereta u orbitu potrebno platiti najmanje oko \(22.000 1. Zato se prilikom razrađivanja ideje o sahranjivanju u kosmosu pošlo upravo od toga – kako smanjiti težinu, a samim tim i cenu?

Potrebno je kremirati telo; na taj način se masa svede na svega 5% od početne.

Čak i tada, za sahranjivanje u kosmo­su se uzima samo mali deo – obično od 1 do 10 grama. Ostalo se tretira na kon­vencionalan način, na zemlji ili u moru.

Da bi se cena još smanjila, primen­juju se i mnoge druge mere, u koje spadaju višestruka sahranjivanja, kada se istom raketom nosi više posebnih kontejnera, ili kada su takvi kontejneri tretiraju kao sekundarni teret, tj. bivaju odnešeni u orbitu u sklopu nekih drugih, naučno opravdanih misija, najčešće zakačeni za motore gornjeg stepena rakete (da bi se izbe­glo uvećavanje „svemirskog đubreta“), itd.

Drugi faktor koji utiče na cenu je orbita objekta. Većina posmrtnih kapsula nikada ne napušta Zemljin gravitacioni zagrljaj i njenu or­bitu. Vremenom, gornji slojevi atmos­fere ih postepeno koče i oni sagorevaju u atmosferi, a pepeo biva rasturen po atmosferi. Kada će se to desiti, zavisi od vrste i visine orbite: prvi lansirani kontejneri su ušli i sagoreli u atmosferi posle svega 5 godina, a mnogi neće ni za 250.

Ko ipak odluči da neće nazad na Zemlju, može da izabere nekoliko opci­ja, ali su one još skuplje. Ako neki pred­met izađe iz gravitacionog polja Zemlje, ulazi u polje nekog drugog tela. Objekat koji se sam nameće je Mesec. Iako je on tehnički gledano u gravitacionom polju Zemlje, gotovo je sigurno da neće nikada pasti na Zemlju. Zato se može, ako već pričamo o ovoj temi, da gledamo na Me­sec i kao na naše alternativno groblje. Za sada jedini ko se izborio za tu privilegiju jeste Eugene Shoemaker 1928–1997), čovek koji je otkrio 32 komete, od kojih je najpoznatija Shoemaker–Levy 9.

Ako vam se (ne daj Bože!) sutra i Mesec učini preblizu, možete da izaberete lansiranje u spoljni kosmos, mada je to najskuplja raspoloživa op­cija. I pored toga, kada je pre godinu dana krenuo ka Plutonu i Kajperovim objektima, svemirska sonda „New Ho­rizons“ je ponela delić ostataka Clyda Tombaugha (1906–97), astronoma koji je otkrio ovu „bivšu“ planetu.

I tako ljudi bukvalno odoše u kos­mos. A kao što rekoh na početku, done­davno je to izgledalo i glupo, a i tehnički nemoguće.

Prvo sahranjivanje van Zemlje, „Earthview 01: The Founders Flight“, obavljeno je 21. aprila 1997. godine. Tada je jedan avion poneo trostepenu modifikovanu „Pegasus“ raketu iznad Kanarskih ostrva na visinu od 11 km, a onda je ona dalje odnela posmrtne os­tatke 24 čoveka u kosmos. Tako su oni svakih 96 minuta obilazili našu lepu planetu po eliptičnoj orbiti sa apogejom od 578 km. Ta idila je kratko trajala, jer su 20. maja 2002. godine ipak ušli u at­moferu i izgoreli na oko 60 km negde iznad severozapadne Australije. Od poznatih (i imućnih), koji su tom pri­likom otišli u raj, bili su i TV producent i tvorac mega–serije „Star Track“, Gene Roddenberry, svemirski fizičar Gerard O‘Neill, pisac i psiholog Timothy Leary i drugi.

Kao sledeći, na večni put u vasionu je krenuo već pomenuti dr Šumejker. Trostepenom raketom „Athena“, delić njegovog pepela je 7. januara 1998. go­dine kao sekundarni teret odnešen put Meseca. Kada je naučna misija završena, sonda i pepeo slavnog naučnika su pali u krater koji nosi njegovo ime u blizini Mesečevog južnog pola. Bilo je to 31. jula 1999. godine

Mesec dana kasnije, 10. februara 1998. godine, 30 malih kontejnera je raketom tipa „Taurus“ lansirano u or­bitu oko Zemlje. Istim tipom rakete je 20. decembra 1999. godine u orbitu poslato još 36 posmrtnih ostataka, a 21. sep­tembra 2001. još 43. I to je za sada to.

Planirano je bilo da polo­vinom decembra 2006. poleti druga po redu raketa „Falcon 1“, ali je let privremeno otka­zan zbog kvara tokom priprema lansir­anja. Njome je, između ostalih, ovaj svet trebalo da napusti astronaut Leroy Gor­don „Gordo“ Cooper, Jr. (1927–2004), jedan od „sedmorice veličanstvenih“, član prvog ešalona američkih astronauta slavnog „Mercury“ programa.

Interesantno je da kažem da je to prva raketa na tečno gorivo u svetu kadra da dospe do stabilne orbite, a da je razvi­jena i izgrađena isključivo od privatnog kapitala. Njena trenutna cena na tržištu je tričavih \)6,7 miliona. I to prazna, bez goriva.

Za sve potencijalno zainteresovane imam informaciju da se trenutno ovim biznisom bavi samo jedna kompanija u svetu, „Space Servise Inc.“, ali sa napre­tkom tehnologije se očekuje pad cena i pojava ostalih konkurenata.

Baveći se nakaratko ovon bizarnom temom pronašao sam podatak da su američke vlasti tajno planirale da se u slučaju neuspeha prve misije sa ljuds­kom posadom na Mesecu, „Apola 11“, ostave njihove ostatke u orbiti, a njima u čast prirede veliku ceremoniju sličnu sahranjivanju u moru.

______________________

1 To se ne odnosi samo na korisni teret, već i za samu raketu, njeno gorivo, opremu itd. Ako se tome dodaju i ostali troškovi ljudstva i opreme na Zemlji, ukupna cena se mnogostruko uvećava.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 12 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 1 dan ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 1 dan ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 3 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 4 dana ranije

Foto...