Analiza pravnog sukoba koji može promeniti tok razvoja veštačke inteligencije (barem u SAD)

Dok SAD ulazi u novu eru istraživanja svemira, povratak na Mesec i odlazak na Mars, paralelno se odvija još jedna bitka - ovaj put u digitalnom prostoru. 25. avgusta 2025. godine, Elon Musk je kroz svoju kompaniju XAI podneo tužbu od 61 stranice protiv tech giganta Applea i kompanije OpenAI, označavajući početak onoga što stručnjaci nazivaju "nuklearnim ratom" u tehnologiji.

Suština sukoba: Borba za AI monopol

Ova tužba nije uobičajen poslovni spor. Reč je o fundamentalnom pitanju ko će kontrolisati najmoćniju tehnologiju ikada stvorenu - veštačku inteligenciju. Musk optužuje Apple i OpenAI da stvaraju monopolistički savez koji preti da kontroliše pristup AI tehnologiji za stotine miliona korisnika širom sveta.

Slika: Elon Musk protiv Applea i OpenAI-a

Brojke govore same za sebe:

• -Apple kontroliše 65% globalnog tržišta pametnih telefona
• -OpenAI drži 80% tržišta AI chatbotova
• -Njihovo partnerstvo omogućava pristup "milijardama korisničkih upita koji se direktno ulivaju u jedan AI sistem"

Tri faze koje su dovele do rata

Faza 1: Izdaja (2015-2017)

Ironija sudbine: Musk je 2015. godine bio suosnivač OpenAI zajedno sa Samom Altmanom sadašnjim CEO OpenaAI-a, sa vizijom neprofitne organizacije "za dobrobit čovečanstva u celini". Kada je 2017. godine predložio transformaciju u profitnu kompaniju pod svojim vođstvom, ostali osnivači su odbili predlog, što je dovelo do Muskovog odlaska. Kasnije  je OpenAI napustio koncept neprofitabilne organizacije.

Faza 2: Izgradnja Imperija (2022-2025)

Nakon Muskovog odlaska, OpenAI je doživeo eksplozivan rast. ChatGPT, pokrenut krajem 2022. godine, doveo je do mesečnog prihoda od milijarde dolara do jula 2025. Kompanija sada cilja na procenu od neverovatnih 500 milijardi dolara.

Musk nije ostao pasivan. Osnovao je XAI 2023. godine, a u martu 2025. izvršio je spektakularno preuzimanjeTwittera u potpunoj razmeni akcija, procenjujući XAI na 80 milijardi dolara. Ovaj potez je obezbedio XAI-u pristup podacima od preko 100 miliona dnevno aktivnih korisnika - savršeno gorivo za obuku AI asistenta Groka.

Faza 3: Rat (2024-2025)

Presudni trenutak je došao kada je Apple, pritisnjan konkurencijom Googlea i Samsunga (u AI i prodaji mobilnih telefona), u junu 2024. sklopio "tajni ugovor vredan milijardu dolara" sa OpenAI. Ovaj savez je, prema Muskovoj tužbi, doveo do situacije gde "svaka AI interakcija na iPhoneu hrani jedan sistem".

Finansijske implikacije: Više od novca

Ulozi u ovom sukobu prevazilaze čak i astronomske cifre koje se spominju:

• -OpenAI: 500 milijardi dolara (ciljna procena)
• -Apple: 21 milijarda dolara samo od iPhone prodaje u 2024.
• -XAI Holdings: preko 100 milijardi dolara
• -SpaceX: 350 milijardi dolara, ciljajući 400 milijardi

Ove brojke, uporedive sa budžetima velikih svemirskih programa, odražavaju fundamentalnu istinu: ko god kontroliše AI, kontroliše budućnost tehnologije, komunikacije, pa čak i način na koji razmišljamo.

Pravne i tehnološke posledice

Stručnjaci veruju da bi ovaj spor mogao trajati godinama, ali šteta je već učinjena razotkrivanjem "iza scene dogovora koji oblikuju naš digitalni život". Ministarstvo pravde već vodi antitrust slučaj protiv Applea, što može pojačati Muskove argumente.

OpenAI je uzvratio optužbama za "stalni obrazac uznemiravanja", dok je u aprilu 2025. podneo kontratužbu protiv Muska za "nezakonitu kampanju uznemiravanja".

Pitanja za budućnost

Ovaj sukob postavlja kritična pitanja:

• -Treba li dve kompanije da kontrolišu kako milijarde pristupaju AI?
• -Da li ekskluzivni ugovori mogu isključiti konkurente?
• -Kako očuvati slobodu izbora u AI budućnosti?

Povezanost sa svemirskim istraživanjem

Za astronomsku zajednicu, ovaj sukob ima posebnu važnost. AI tehnologija je već transformisala analizu podataka iz svemira, od obrade signala radio teleskopa do automatskog prepoznavanja egzoplaneta. Ko god kontroliše AI platforme, indirektno će uticati na budućnost svemirskih istraživanja i pristup naprednim alatima za astronomska otkrića.

SpaceX-ovi uspesi u komercijalnim letovima i planovi za Mars pokazuju kako Muskova vizija tehnologije može uticati na istraživanje svemira. Kontrola AI tehnologija može biti jednako važna koliko i kontrola raketa za buduće osvajanje svemira.

Zaključak

AI koju danas koristimo je najgora koju ćemo ikada imati - ali pitanje ko će kontrolisati bolje verzije može odlučiti sudbinu ne samo tehnologije, već i naše sposobnosti da istražimo svemir i proširimo granice ljudskog znanja. Barem u SAD.

Mi, koji živimo na ovim prostorima, imamo drugačiju perspektivu o ovom sporu. Lako prepoznajemo tipičan američki pravni pristup, gde se pravnim merama oblikuju razvoj i odnosi. Na primer, umesto da se takmiči s Kinom, Sjedinjene Američke Države odgovaraju na njen privredni, tehnološki i inovativni rast pravnim merama, uglavnom primenom carina i sankcija.

Nasuprot tome, Kina ima inženjerski pristup. Kineska strategija je da svoje proizvode učini što dostupnijim i raširenijim. Razlog za to je jasan: svih devet članova Stalnog komiteta Politbiroa Kine su po obrazovanju inženjeri, uključujući i predsednika Si Đinpinga. S druge strane, više od polovine američkih predsednika bili su advokati, što objašnjava njihovu sklonost ka pravnom rešavanju problema.