Kliknite na ilustraciju

Snimak teleskopa Habl iz 1995.

Galileo Galilej je prvi od velikih naučnika koji je teleskop upotrebio u astronomske svrhe pa je tako otkrio čudesa neslućena: da Mesec nije gladak, da Venera prolazi kroz mene, da oko Jupitera kruže sateliti i da je Mlečni put sastavljen od bezbroj zvezda. Ali najveće čudo video je kada je teleskop usmerio ka Saturnu. Bilo je to 1610-te godine. Slika koju je video bila je zbunjujuća, u najmanju ruku. A  video je da se Saturn sastoji od jednog velikog i dva manja tela! Međutim nekoliko godina kasnije dogodilo se nešto još čudnije. Dva manja tela su nestala. Ali posle su se opet pojavila. Bila je to velika misterija koju je nekoliko decenija kasnije rešio Kristijan Hajgens. Godine 1655. Hajgens je objavio otkriće da je Saturn opasan prstenom. Do saznanja je došao korsteći svoj teleskop koji je uveličavao neverovatnih 50 puta. Galilej je koristio teleskop mnogo skromnijih mogućnosti pa nije uspeo da vidi ono što je pošlo za rukom Hajgensu.

Ali, što se tiče prstena to je bio tek početak i to početak koji je samo povećao misteriju. Otkud ti prstenovi i šta su oni, od čega i zašto? Na većinu odgovora trebalo je pričekati nekoliko vekova. A u međuvrevenu nizala su se nova otkrića, pa je tako Đovani Domeniko Kasini 1675. otkrio da Saturn ne obavija jedan nego mnogo prstenova i, šta više, da između njih postoji i putiktina. Danas ta pukotina, ili praznina, između prstenova nosi ime: Kasinijeva pukotina (Cassini Division). Kasnije su otkrivene i druge pukotine i veliko mnoštvo drugih prstenova. I tako dalje.

Saturn krajem decembra 2008.

4. septembar 2009.

Ali ostali smo dužni da objasnimo nestanak prstenova. Oni zaista ponekad iščeznu. Rešenje je zapravo jednostavno i verovatno ga već svi znaju. Kako se kreće oko Sunca Saturn periodično menja nagib diska prstanova prema Zemlji i ponekad se oni usmere direktno ka Zemli, a pošto su veoma tanki, mi ih tada jednostavno ne vidimo.

E upravo to se događa i sada. Prstenovi su isparili, ne vide se i Saturn je postao obična golišava glomazna kugla gasa. Zapravo ugao koji prstenovi zaklapaju prema Zemlji je veći od nule i iznosi 0,8 stepeni ali je on opet suviše mali da bismo uživali u slici Saturn na koju smo navikli. A već u januaru taj ugao će početi da raste, ali samo za kratko, i u kasno leto iznosiće baš nula stepeni. To će se dogoditi 4. septembra. Samo tada će Saturn biti iza Sunca pa nećemo moći da vidimo kako se prstenovi ne vide. Ko ipak želi da vidi taj fenomen moraće da sačeka sledeću priliku.

Aleksandar Zorkić