Asteroid 4179 (ranija oznaka: 1989 AC) je otkrio C. Pollas 4. januara 1989. na fotografskoj ploči koju su pomoću teleskopa od 0,9 metara snimili Alain Maury i Derral Mulholland (svi iz Francuske) za vreme osmatranja Jupiterovih bledih satelita.

Ime, Toutatis, asteroid je dobio po galsko-keltskom bogu koji je u popularnom crtanom romanu "Avanture Asteriksa" zaštitnik malog galskog plemena iz doba Julija Cezara (I vek pre nove ere).

Toutatis spada u red opasnog kamenja jer prolazi blizu Zemlje (Near Earth Asteroids). Ima izrazito ekscentričnu orbitu koja je smeštena jednim delom u glavnom asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera, a proteže se sve do unutar Zemljine orbite oko Sunca. Po tome pripada porodici Apolo asteroida. Svoju orbitu obiđe jednom u četiri godine. Ravan orbite Toutatisa ima veoma mali nagib u odnosu na ravan Zemljine orbite oko Sunca. Zapravo, to je najmanji nagib od nagiba svih drugih asteroida koji presecaju Zemljinu putanju.

Decembra 1992. Toutaris je bio u bliskom prolazu pored Zemlje i tada je snimljen radarom. Ovi snimci Toutatisa sugerisu postojanje dva objekta nepravilnog oblika, od oko 4 i 2,5 km, koji su verovatno u međusobnom kontaktu. Toutatis izbrazdan kraterima što govori o burnoj istoriji ovog kamena.

Toutatis je jedan od najčudnijih objekata u Solarnom sistemu, sa izrazito nepravilnim oblikom i veoma složenom rotacijom. I neobičan oblik i čudna rotacija posledica su silovitog udara koji je u prošlosti doživeo ovaj asteroid. Njegova rotacije je rezultat dva različita ritma kretanja sa periodom od 5,4 i 7,3 Zemljina dana tako da se izgled Toutatisovog neba (za imaginarnog stanovnika) nikad ne ponavlja.

Posledica čestog približavanja asteroida Zemlji je i ta da se njegova trajektorija za nekoliko narednih vekova ne može sa sigurnošću predvideti. Zapravo, od svih asteroida Toutatis ima najhaotičnije kretanje.

Evo još nekoliko podataka o ovom asteroidu:

Ekscentricitet orbite 0.633609
Inklinacija 0.47
Apsolutna magnituda 15.236
Perihel 0.9202 aj
Afel 4.103 aj
Orbitalni period u danima 1453.86

 Iako Toutatis spada u bliske objekte u sledećih 60 godina nema nikakve opasnosti od njegovog udara o Zemlju. Nakon toga proračuni su sve manje pouzdani ali astronomi smatraju da je opasnost od od ovog asteroida ekstremno mala u sledećih nekoliko vekova.

(Članak je iz septembra 2004.)


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 4 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 15 sati ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 1 dan ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 2 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 3 dana ranije

Foto...