Asteroid 2005 YU55 neće udariti u Zemlju, ali će proći prilično blizu nje što će biti još jedan dokaz da se naša planeta nalazi u opasnoj zoni u kojoj vrtoglavim brzinama juri hiljade malih tela. Udar bilo kog od njih može da ima tragične posledice. Udar manjeg tela, nekoliko desetina metara u prečniku, izaziva lokalne posledice. Udar većeg, prečnika nekoliko stotina metara, menja istoriju čovečanstva. Još veće telo utiče na čitav živi svet. Na ovu opasnost astronomi decenijama opominju. Oni vole da kažu: nije pitanje da li će neki asteroid pogoditi Zemlju, pitanje je samo kada će to biti.

Prolaz asteroida 2005 YU55 pored Zemlje 2011. godine

Ovog puta smo, kažu stručnjaci Nase, bezbedni. Šta više, asteroid 2005 YU55 neće praviti porlblema ni sledećim generacijama u narednih 100 godina. Ipak, on je smešten u kategoriju potencijalno opsanih malih tela jer na svom putu oko Sunca prolazi blizu Zemlje. Njegov perihel (najbliža tačka na orbiti oko Sunca) je 0,65241 AU (astronomska jedinica, tj. srednje rastojanje Zemlje od Sunca), a afel (najdalja tačka od Sunca) 1,6329 AU i po tome pripada familiji Apolo. Drugim rečima kružeći oko Sunca ovaj astroid jednoog dana može zaista da se sudari sa Zemljom. (O orbitama i familijama asteroida imate ovde)

Prema podacima koje je objavila Nasa, prečnik astroida je oko 400 metara, oblik mu je gotovo sferan, oko sebe se obrne jednom u 20-tak sati, vrlo je taman (klasa C - potražite ovde). Otkriven je 28. decembra 2005. godine sa Steward opservatorije u Arizoni, a 9. novembra u 00:28 sati će proći na 324 600 kilometara od nas. To je otprilike 0,85 % rastojanja Zemlja – Mesec. Biće to najbliži prolaz nekog tela prečnika više stotina meata u poslednje tri decenije. Sledeći blizak prolaz ovog asteroida biće 2028. kada će proći na još manjem rastojanju: 248 000 km od Zemlje. U trenutku najbližeg prolaza ove godine asteroid 2005 YU 55 će imati magnitudu 11 što će ga činiti vidljivim za amaterske teleskope od 15 cm pa naviše.

Za astronome prolet rečenog asteroida je sjajna prilika da prikupe naučne podataka o njegovoj površiini i sastavu te će ga oni posmatrati sa dve čuvene opservatorije. To su radio-teleskopi Goldstone (70 metara prečnika antene) u Kaliforniji i famozni radio-teleskop od 304 metara, Arecibo u Porto Riku.

Na kraju hajde da kažemo i nekoliko tračeva. Priča se po pijacama da će ovaj asteroid na planeti izazvati zemljotrese, plimske fluktuacije i atmosferske poremećaje. Nemojte nasedati na glasine: ništa od toga se neće desiti. Asteroid ima suviše malu masu da bi na tom rastojanju izazvao bilo šta uočljivo na Zemlji.