Neki ljudi imaju veliki strah od poravnanja planete. Neki drugi opet nemaju nikakav strah nego samo vole da plaše ostale vestima o poravnanjima.

A radi se o tome da planete Sunčevog sistema navodno mogu da se poravnaju u jednu liniju tako da stoje jedna iza druge, pa da se njihova gravitacija sabere i onda tom ogromna snaga napravi neku štetu planetarnih razmera, najmanje. 

Odmah da kažemo: takvo poravnanje da se sve planete nađu tačno jedna iza druge u jednoj pravoj liniji jednostavno nije moguće već i samim tim što se planete oko Sunca kreću po svojim orbitama od kojih je svaka nagnuta pod različitim uglom u odnosu na Sunčev ekvator i na sve ostalo. Jednostavno one se ne nalaze u istoj ravni pa čak i kada bi se planete i poravnale po jednoj osi, bile bi na različitim mestima po visini. 

Ali dozvolimo neku toleranciju, tj. da planete ne moraju da se poređaju baš u potpuno pravoj liniji. Kolika je ta tolerancija, odnosno koliko planete treba da su blizu jedna drugoj pa da se smatra da su poravnate – nije jasno definisano. Inače, sigurno vam je jasno da su planete i pored tog poravnanja međusobno veoma udaljena. Dakle, one se sa Zemlje vide u istom delu neba, čak mogu i da se poklope, ali su i dalje jedna od druge udaljene milionima, pa i milijardama kilometara.

Uzmimo da pod poravnanjem podrazumevamo planete koje su (posmatrano sa Zemlje) međusobno udaljene najviše 3,6 stepeni – što je stoti deo punog kruga. Tako je računao belgijski meteorolog i astronom amater Jean Meeus* sa kojim smo se sreli u članku o poravnanjima u LiveScience.

Jean Meeus je izračunao da se tri Suncu najbliže planete, Merkur, Venere i Zemlja poređaju unutar tog kruga od 3,6 stepeni u proseku svakih 39,6 godina!

* Žan Meus (1928) je belgijski meteorolog i astronom amater specijalizovan za nebesku mehaniku, sfernu astronomiju i matematičku astronomiju.

poravnanje 1665

Ali to su samo tri planete. Da bi se poravnalo više njih potrebno je više vremena, pa je za poravnanje svih osam planete (unutar kruga od 3,6 stepeni) potrebno (sedite sad): 396 milijardi godina! To znači da se takvo poravnanje nikad nije dogodilo i da se neće dogoditi jer čitav Sunčev sistem neće toliko dugo postojati. Sunčev sistem je nastao pre 4,6 milijardi godina i postojaće još toliko ili malo više od toga računajući od danas.

Ako želite bliže poravnjanje svih planeta, poravnanje unutar manjeg kruga, unutar jednog stepena neba treba više da čekate. Ono se dešava u proseku svakih 13,4 triliona godina! S obzirom da je svemir star 13,8 milijardi godina, a Sunčev sistem 4,6 milijardi verovatnoća da se ovakvo poravnanje ikada desilo je neprimetno veća od nule.

Sa većom širinom kruga u koji mogu da se smeste sve planete mogućnost poravnanja je naravno veća i poslednji put da je osam planeta grupisano unutar 30 stepeni (što je koliko zauzima ispružena raširena šaka, pa malo više) desilo se 1. januara1665. godine. Isto će se desiti 20 marta 2673. 

Pofravnanje
Između nebeskih objekata može biti i milijardu kilometara iako se oni (posmatrano za Zemlje) poklapaju.

Ali ono što je u svemu ovom važno jeste da bilo kakvo planetarno poravnanje da se desi, pa čak i ono za koje su potrebni trilioni godina – nemaj ama baš nikakvog značaja i uticaja na događaja na Zemlji (ili nekoj drugoj planeti). Takva poravnanja ne mogu izazvati zemljotrese ili bilo šta slično tome. Promena gravitacione sile koju će Zemlja doživeti usled bilo kakvog poravnanja planeta – je zanemarljiva. Ipak pojavio bi se  jedan upadljiv uticaj: bile bi snimljene divne fotografije noćnog neba!

 Prema Live Science


Komentari

  • Rapaic Rajko said More
    Kao diplomirani ucesnik skole, mogu vam... 2 dana ranije
  • Zoran said More
    Religija STOP
    DA astronomija,
    bravo... 2 dana ranije
  • Duca said More
    Higsov bozon "stvara" samo oko 5% mase... 4 dana ranije
  • Baki said More
    Nije direktno vezano za temu, ali nije... 4 dana ranije
  • Miki said More
    Aha, ok, ovako se pojavljuje. Može se... 5 dana ranije

Foto...

ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky
 
 
KORISNO
Mere - Koliki ugao nebeske sfere zauzima ispružena šaka