Zemaljske kontrolne stanice
KIK
U osvit Kosmičke ere, SSSR je već imao postavljenu mrežu kontrolnih stanica na zemlji, što im je omogućilo da komuniciraju sa prvim letilicama radi slanja komandi ka brodovima i obrade podataka koji su stizali na Zemlju s orbite. Kao što je bio slučaj i sa prvim kosmičkim raketama, sovjetska komandna i kontrolna mreža je imala svoje korene u programu dalekometnih balističkih projektila. Prvi takvi projektili su zahtevali da im se neprestano šalju radio-komande da bi mogli da podešavaju svoje trajektorije leta ka cilju.
Poreklo mreže za praćenje raketa i satelita
Razvoj prvog interkontinentalnog balističkog projektila, “R-7” (8K71), opremljenog radio-kontrolom, odmah je pred njegove kreatore postavio veliki izazov – formirati široku mrežu “mernih stanica” duž putanje rakete koja bi utvrdila brzinu i pravac letilice i slale neophodne komande za korigovanje leta.
Pored toga, bile su potrebne i brojne osmatračke stanice oko ciljnog poligona na poluostrva Kamčatka, gde su makete nuklearnih glava padale tokom probnih lansiranja. Kao rezultat, trebalo je izgraditi dve grupe komandnih i kontrolnih stanica, poznatih kao “merni punktovi”, odn. IP („ИП“ od ruskog измерительный пункт). One su trebale da budu raspoređene duž ogromnog prostranstva diljem Sovjetskog Saveza na rastojanjima od preko 6.000 km.
Konstruisanje i realizovanje takve mreže postao je još jedan nepoznati herojski poduhvat Sovjetske armije. Brojne instalacije buduće mreže morale su da budu izgrađene u nedođiji, u sred nenastanjene divljine do koje je po pravilu bilo skoro nemoguće doći, bez najosnovnijih uslova za život. Kao što je to bilo normalno za mnoge sovjetske vojne projekte u to vreme, Kremlj nije štedeo sredstva za inženjersku infrastrukturu, ali je sporo i skromno ulagao u objekte za poboljšanje elementarnih uslova života.
 |
Preuzmite e-knjigut u PDF verziji (17 strana, 5,5 MB) 
|
Pročitajte i ovo:
Divan progaram posvećen putovanju Rozete
|
Pročitajte ostale e-knjige Draška Dragovića |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
